Istorijski, Publicistika

Miljenko Jergović – Nezemaljski izraz njegovih ruku // Sarajevski atentat iz drugačijeg ugla

By In

Ukoliko pratite Bukmarkić profil na Instagramu, ili pratite objave ovog bloga češće, onda znate za književni klub koji uređujemo Zorana sa bloga Knjigoteka i ja. Naš književni klub, Bukmarkić & Žozefina Book Club, startovao je prošle godine, a od tada smo imali prilike da se družimo u četiri navrata, čitajući četiri različite knjige (a koje smo to knjige čitali i kakvi su nam utisci, možete pogledati ovde). 2020. godinu smo započeli zajedničkim čitanjem jednim od najvećih klasika savremene domaće književnosti, a u pitanju je knjiga Nezemaljski izraz njegovih ruku pisca Miljenka Jergovića. Ovo je knjiga koja je po mnogim merilima potpuno drugačija od onoga što biste možda očekivali, a evo i zašto.

Miljenko Jergović je rođen u Sarajevu 1966. godine i pisac je i kolumnista. U Sarajevu je živeo i u toku prve polovine rata za vreme devedesetih godina, a kasnije se preselio u Zagreb. Iza sebe ima dosta romana i izdanja, iako se na našem tržištu trenutno mogu naći romani Selidba, Levijeva tkaonica svile, Herkul i knjiga o kojoj danas pričamo, Nezemaljski izraz njegovih ruku.

Gavrilo Princip (kolorizovana fotografija)

Nezemaljski izraz njegovih ruku je delom publicistika a delom fikcija, ali ovo ne postaje jasno do samog kraja romana. Knjiga ima zadatak da se čita kao publicistika o Sarajevskom atentatu, ali ono što Jergović radi odlično je da toliko zaokupi čitaoca koji će se već posle dvadesetak strana u celu ovu priču ubaciti do te mere da će sigurno nastaviti da čita do kasno u noć, držeći mobilni telefon pored sebe kako bi mogao da proveri tačnost informacija.   Ova knjiga nije klasična publicistika o Prvom svetskom ratu ili o načinu na koji je on počeo. U ovoj knjizi Jergović se ne fokusira samo na Gavrila Principa i na Franju Ferdinanda, već na sve ljude koji su donekle uticali na ovaj događaj, počevši od njih dvojice, preko ostalih članova Mlade Bosne (od kojih je jedan i Ivo Andrić), pa sve do ljudi koji su živeli u toku ’70-ih godina i koji su, na neki način, povezani sa Gavrilom Principom ili tadašnjim austrougarskim prestolonaslednikom. Jergovićeva književnost je toliko jaka, i rečenice su mu toliko poetske i prepune emocije i duše da je ova publicistika knjiga kojoj bi svako trebao da da šansu, ne samo oni koji su  zainteresovani za ovaj nemili događaj.

Miljenko nam, u ovih 150 strana, objašnjava odakle potiču Gavrilo Princip i Franjo Ferdinand, kakvi su oni bili i šta je ono što ih je držalo u životu ali i donekle nateralo da se tog dana nađu u Sarajevu na istom mestu. Putešestvije u detinjstvo i privatni život Gavrila Principa se, u ovoj knjizi, čini kao puka fikcija, dok je istina potpuno drugačija i to je ono što ovu knjigu izdvaja od drugih. To je upravo razlog zbog kog zaista saosećamo saa svakim likom u knjizi. Da li je Gavrilo Princip zaista bio zao? Da li je bio heroj? Šta je uticalo na njegovo razmišljanje, i šta je to nateralo jednog dvadesetogodišnjaka da učini to što je učinio? Čitamo je kao istorijski roman, ali smo prilično svesni da je sve to što Jergović piše istina, što daje ovoj knjizi jednu potpuno novu dimenziju. Jako je bitno napomenuti da se Jergović služi i intertekstualnošću, odnosno starim tekstovima koje citira, kao što su čak i dela Ive Andrića. Na taj način on približava ovu priču još više čitaocima, jer postoji li bolje oružje za nevernike nego dati još jedan dokaz da je baš tako kako pisac piše?

Sam kraj ovog romana, odnosno poslednjih trideset stranica, je jedna potpuno drugačija vožnja od svega što smo do tog trenutka pročitali. Razrada je jedna preemotivna priča o tome šta je sve Prvi svetski rat doneo i odneo, prvenstveno sa stanovišta religije, ali zatim i sa stanovišta ljudskosti. Ovaj deo je razlog zbog kog bi svi trebalo da pročitaju Nezemaljski izraz njegovih ruku. Ne zbog toga da bi saznali koja je bila istorijska pozadina Gavrila Principa niti kakvi su bili ostali članovi Mlade Bosne. Ne, ovaj roman bi se takođe morao čitati zbog poslednjih tridesetak stranica.

Nemam dovoljno reči hvale za ovu  knjigu. Jergoviću bi svako trebalo da da šansu, a ako uzmete Nezemaljski izraz njegovih ruku u svoju ruku, nećete zažaliti. Čak i ako ga uzmete, i ne svidi vam se deo publicistike, okrenite na drugi deo knjige i zaista pročitajte Razradu.


Broj strana: 180

Izdavač: Booka