Drama

Rejčel Kušner – Marsova soba // Kritika subjektivnog američkog kaznenog sistema

By In

Skoro sam u jednoj epizodi podkasta pričao o razlozima zašto bi se trebali učlaniti u neki čitalački klub i koje su prednosti toga. Upravo iz svih tih razloga zbog kojih su book clubovi super, Zorana sa bloga Knjigoteka i ja smo osnovali svoj književni klub koji se dešava jednom u dva ili tri meseca na Instagramu. Nakon uspešnih diskusija za prva tri romana ovog kluba, odlučili smo da sledeći na redu bude Marsova soba, spisateljice Rejčel Kušner. Za ovaj roman smo se prvenstveno odlučili zbog njegove popularnosti, (o njemu se dosta pisalo prošle godine, posebno nakon njegove nominacije za Bukerovu nagradu), ali i zbog toga što je od publike dobio i pozitivne ali i negativne kritike. Upravo su to romani koje je zahvalno raditi u sklopu književnih klubova, jer ne samo da zajedno otkrivate šta je dobro a šta loše u romanu, već možete da shvatite neki drugačiji način razmišljanja i time shvatite nešto što možda ne biste sami. Ali da li je roman Marsova soba uopšte zaslužio da bude nominovan i koji su to razlozi što ga neki vole a neki ne?

Marsova soba prati dvadesetosmogodišnju Romi Hol koja kreće da služi dve doživotne kazne u Americi zbog ubistva jednog ratnog veterana. Ono što je vrlo bitno znati unapred jeste da se kazneni i pravni sistem u Americi znatno razlikuju od ovog našeg, tako da je služenje dve doživotne kazne za jedan zločin retko, ali moguće ukoliko država odluči da kriminalcu ne dozvoli mogućnost pomilovanja (jer bi zločinac u tom slučaju dobio pomilovanje samo na jednu kaznu, ali ne i na drugu). Elem, Romi Hol dobija dve doživotne kazne zbog ubistva Kurta Kenedija, koga je upoznala dok je radila kao striptizeta u ozloglašenom klubu Marsova soba. Ono što malo ljudi zna, a očigledno ne ljudi iz porote koji su je i osudili, jeste da je Kurt progonio Romi Hol neko vreme do te mere da ga je Romi ubila kako bi zaštitila sebe i njenog malog sina Džeksona. U trenutku kada Romi bude bila uhapšena, Džekson će preći kod njene majke, što će kasnije donekle uticati i na samu priču romana. Ono čime se roman bavi nije samo život majke bez sina i traženje načina da se ponovo vide, već i sam život u zatvoru, kako se tamo žene snalaze i zbog kojih razloga su uhapšene, ali ipak je glavna tema pravosudni sistem u Americi i to koliko je Amerika jedna subjektivna država nasuprot onome kako se reklamira.

Kurt Kenedi je bio ratni veteran, i samim tim je izuzetno cenjen u društvu. Činjenica da je on progonio jednu striptizetu u koju se zagledao se uopšte ne uzima u obzir u sudu. Poroti (koja u Americi i donosi konačnu odluku) i sudiji (koji u Americi odlučuje koja će kazna biti)  je u očima samo jedna striptizeta iz white trash (belo smeće kako se nazivaju siromašni belci) zajednice koja je ubila gospodina Kenedija, i samim tim se njeno mišljenje uopšte ne uzima u obzir. Ukoliko uzmete knjigu u ruke i pročitate deo sa njenog suđenja, tačno ćete osetiti taj nivo uskogrude Amerike, gde će joj o životu odlučivati sredovečne žene sa trajnim mini valom kojima je zapravo žao što je njihova zajednica izgubila bitnog gospodina kao što je Kurt Kenedi, ne verujući da je on uradio to što Romi Hol govori da jeste. Rejčel Kušner je ovde zapravo uradila jedan solidan posao, gde je pokazala način na koji je stanovništvo, pa i članovi jurisdikcije u Americi, prilično subjektivno kada se radi o članovima svoje zajednice.

Ipak, ostatak romana ima određene mane koje bi nekima mogle smetati. Naime, naracija u samom romanu jeste zaista okej, ali bi glavni cilj romana ipak trebalo biti praćenje života Romi Hol. Kroz roman otkrivamo kakav joj je bio život pre zatvora ali i ovaj u toku, ali se čini da Kušnerova u ključnim momentima odluči da nas prebaci na nekog drugog lika gde dobijamo nebitne informacije o njegovom životu iz njegove lične perspektive. Ovo je upravo ono što prilično kvari raspoloženje u toku čitanja. Ne samo da se menja pripovedač, već i scena, i ključni lik u sceni. Kada bi to bili likovi koji su zaista bitni za tok radnje, ne bi bilo loše, međutim tu se upoznajemo sa likovima koji ne utiču na tok radnje toliko, koliko ih je Kušnerova tu ubacila kako bi nam i dalje dokazivala koliko je kazneni sistem u Americi, i pravni sistem uopšte, korumpiran ili loš. Tako se upoznajemo sa Gordonom, koji trenutno radi kao profesor književnosti u zatvoru, i preko njega saznajemo na koje sve načine žene završavaju tu – što je stvar koja nije toliko bitna za radnju romana, i koja bi mogla da se unitne u samu priču na drugačiji način. Osim Gordona, upoznajemo i Doka, policajca koji je završio kao kriminalac. Dok generalno nije ni malo bitan za radnju, ali je pretpostavljam on tu kao predstavnik svih članova policije koji su učinili nešto protiv države.

Sve bi to bilo super kada bi recimo neki glavni likovi bili ispoštovani, kao što je Romin sin Džekson. O Džeksonu samo čitamo u romanu, ali ga nikad ne upoznamo, i samim tim ne možemo da ga niti razumemo niti da se povežemo sa njim. Upravo zbog toga sama ta tema majčinstva i koliko je teško biti majka u zatvoru jednostavno ne pije vodu. Džekson se čini kao najnebitniji lik u knjizi, iako Marsova soba počinje tako da čitalac pomisli da će to dete imati veliku ulogu u njemu. Čak je i sam naslov romana prilično čudan jer nikako ne oslikava ono što se u romanu dešava. Marsova soba jeste naslov kluba u kom je Romi radila kao striptizeta, ali daleko od toga da je to naslov koji je ovaj roman trebalo da ima. Klub je samo jedan mali deo ove priče, ali s obzirom na to da ime kluba ostaje u ušima, verujem da je to bio razlog zbog koga je Kušnerova odlučila da ga usvoji.

Ukoliko ste gledali seriju Crno više nije u modi (ili kako je sada prevedeno Narandžasta je nova crna), onda već znate kakav osećaj ova knjiga donosi, iako je mračnija i ozbiljnija od prvopomenute, bez toliko humora. Međutim, iako je tema interesantna a ideja iza romana zaista savršena, i iako je roman interesantan za čitati i ni malo dosadan, Rejčel Kušner je ipak imala bolju ideju nego izvedbu. Ovo je roman koji može da služi kao fina razbribriga, ali ništa više od toga. 

spisateljica Rejčel Kušner / izvor: The New Republic

Naslov originala: Rachel Kushner – The Mars Room

Izdavač: Laguna

Broj strana: 360