Drama, Teen / YA

Trejsi Ševalije – Novi učenik // Koji je pravilan način čitanja ovog romana?

By In

Kada god pomislim na Trejsi Ševalije, pomislim na, naravno, već opštepoznati roman Devojka sa bisernom minđušom, koji mi je jedan od dražih romana koje sam pročitao. Možda zato što je prva knjiga u kojoj sam baš uživao – pročitao sam je baš davno, i ne usuđujem se da to ponovo uradim da ne bih pokvario taj doživljaj. Sećam se svojih buntovnih tinejdžerskih dana kada sam sedeo u sobi i čitao ovaj roman da ne bih morao da pričam sa svojim roditeljima. Usledio je roman Pali anđeli koji mi se takođe mnogo dopao, i koji mi je probudio taj neki emo / gotičarski osećaj (jer ipak groblje ima veliku ulogu u celoj toj priči). Nakon ta dva, pročitao sam svaki njen roman, i svaki mi se dopao, iako sam donekle znao da ljubitelji kvalitetne literature zaziru od romana ove spisateljice, iz meni nepoznatih razloga. Dakle, kao što je već očigledno, Trejsi Ševalije je moj guilty pleasure (mada možda i ne baš guilty), i nekako se uvek obradujem njenim novim romanima. Ipak, Novi učenik nosi nešto potpuno novo u stilu pisanja Trejsi Ševalije, ali ono što većina ljudi ne zna je da se ovaj roman mora čitati na jedan poseban način.

Pre svega, vrlo je bitno kakve romane Trejsi Ševalije piše. Naime, ona u svakom svom romanu koristi istoriografsku metafikciju, odnosno uzima istorijske činjenice i od njih pravi priče kako je ona mislila da je do tog istorijskog momenta došlo. Tako je, recimo, napisala ceo roman o devojci sa bisernom minđušom iza istoimene Vernerove slike (iako niko ne zna kakva je životna priča te devojke tačno bila). Zatim je napisala o prvom feminističkom pokretu u romanu Pali anđeli, a pre dve godine smo imali priliku da pročitamo njen poslednji roman, Plodovi na vetru, u kome je opisala život porodice koja je donela prve jabuke u Sjedinjene Američke Države.

Roman Novi učenik nije takav, jer ovaj roman nema apsolutno nikakvih istorijskih činjenica koje zaista volimo kod Trejsi Ševalije. Ovaj roman je deo edicije Hogart Šekspir, koju izdavačka kuća Laguna redovno prevodi i izdaje, (i na tome joj mnogo hvala), gde poznati pisci kao što su Ju Nesbe, Margaret Atvud i En Tajler pišu moderne verzije Šekspirovih poznatih tragedija. Trejsina tragedija je Otelo, te ovaj roman priča o modernom Otelu, učeniku jedne američke osnovne škole. Da bi se ovaj roman najbolje razumeo i posmatrao kako treba, potrebno je znati radnju Šekspirove tragedije. Ukratko – Otelo je tamnoputi general u službi Venecije, koji je zaljubljen u Dezdemonu. Jago, njegov glavni poručnik, biva ljubomoran na Otela i kuje plan koji će Otelu lažno pokazati da ga Dezdemona (sa kojom je sada već u braku) vara sa Kasijom. Jago će, uz pomoć njegove supruge Emilije, iskoristiti Dezdemoninu maramicu da pokaže Otelu da Dezdemona ima aferu sa Kasijom. Da ne dužim dalje – Otelo ubija Dezdemonu oslepljen ljubomorom, a kada na kraju tragedije saznaje da njegova supruga nije bila kriva, ubija i sebe.

Trejsi Ševalije je uspešno prebacila ovu dramu u američku osnovnu školu za vreme 70-ih godina prošlog veka, na dan kada se mali crnac Osei dolazi po prvi put pridružuje novom šestom razredu. Ulogu Dezdemone je dala maloj Di, slatkoj i nevinoj devojčici, koja je miljenik svih nastavnika, i koja počinje da, posle samo nekoliko sati, gaji osećanja prema Oseiju. Glavni negativac Ševalijeovog romana je Ijan, koji uz pomoć njegove devojke Mili koristi Oseijovu pernicu sa jagodama da bi Oseiju pokazao da Di i nije baš toliko naivna, i da je ona ipak zaljubljena u Kaspera.

Novi učenik je smešten u toku jednog dana, u toku kog se osnovnoškolci zaljubljuju i odljubljuju, stupaju u veze i raskidaju. Iako je tragedija Otelo vrlo ubrzana, jer se Otelo venčava Dezdemonom posle samo nekoliko dana, čini se da je Ševalije sve to ubrzala, te se sa vremena na vreme čini da ovakav sled događaja nije ni malo moguć. Ono što je takođe vrlo  problematično u celoj ovoj priči je i činjenica da se čitaoci ne vezuju za likove, već ih posmatraju kroz prizmu njihovih originala – jedan od razloga zbog kog sam pročitao ovu knjigu do kraja jeste da bih video na koji način će ovaj novi Otelo da završi i kako će on to ’’ubiti’’ Dezdemonu (jer sam ipak znao da je neće doslovno ubiti). Dakle, ono što su kritičari zamerili Trejsi u ovom romanu je zaista nešto što je vrlo primetno i na trenutke vrlo iritantno. Sve se čini kao da je ovaj roman nastao u svega dva dana, a čisto sumnjam da je tako.

Ipak, Trejsi se bavi pitanjem rasizma u ovoj knjizi, ali opet, čini se kao da je to uradila jer se od nje to očekuje. Jedan od likova u romanu je učitelj Brabant, rasista, ali čiji su komentari zaista neprirodni. Iako je potpuno očekivano da će se u XXI veku dotaći tema rasizma u Otelu, Trejsi je to uradila na jedan ne baš suptilan način.

Sve u svemu, ova knjiga je sve samo ne klasična Trejsi Ševalije, ali svi oni koji znaju za Hogart Šekspir ediciju znaju da to i ne treba da očekuju. Iako, sudeći po kritičarima, jedna od lošijih knjiga iz ove edicije, ukoliko ste pročitali Otela, ova knjiga je dobra ideja za jedno kišno popodne. Na našu sreću, vrlo je kratka (broji 210 strana), brzo se čita, tako da ako želite da napravite jednu komparativnu analizu između Šekspirovog Otela i Trejsine moderne verzije istog, ovo može biti vrlo interesantan poduhvat. Takođe, ukoliko imate mlađeg tinejdžera kod kuće, Novi učenik će možda biti dobar poklon za rođendan. Oni se sigurno ne hvataju za Trejsine ostale romane, ali će im možda ovaj biti interesantan.

Trejsi trenutno radi na novoj knjizi, koja će biti smeštena u jednoj od mnogo engleskih katedrala, i pratiće život ljudi koji su dizajnirali i šili sedišta koja su i dan danas tu, od kada je katedrala sagrađena. Verujem da će taj roman biti neuporedivo bolji, i da će se Trejsi vratiti svom stilu po kome je i poznata.

spisateljica Trejsi Ševalije / fotografija: The Guardian

Naslov originala: Tracy Chevalier – New Boy

Izdavač: Laguna

Broj stranica: 210