Biografija, Komedija

Zašto bi ’’Bossypants’’ od Tine Fej trebalo da bude obavezna lektira za sve srednjoškolce (a i odrasle)?

By In

Ne znam da li ste ikada gledali Saturday Night Live ili mega popularnu seriju 30 Rock (ili možda manje popularnu seriju Great News koja se još uvek daje i upravo je završena druga sezona), ali ako imate manje od 35 godina šanse da ste odgledali kultni tinejdžerski film Mean Girls su prilično velike. Tvorac fraza ’’You can’t sit with us’’, ’’On Wednesdays we wear pink’’ i ’’She doesn’t even go here’’ je upravo Tina Fej, jedna od najvećih i najboljih komičarki koje je svet video. Sada već davne 2011. godine, Tina Fej je izdala svoje memoare pod nazivom Bossypants, a ova knjiga je ne samo jedno od duhovitnijih knjiga ikada napisanih, već, po mom mišljenju, definitivno materijal koji bi mogao da se inkorporira u lektire srednjih škola.

Pre nego što počnem sa ovom prezentacijom, želim samo da napomenem da smatram da su Ejmi Poler (o kojoj ću vrlo uskoro pisati na blogu jer je i ona izbacila savršene i presmešne memoare), Kristen Vig i Tina Fej najsmešnije osobe koje trenutno žive na planeti. Iz tog razloga, želim da zahvalim svojoj kumi Kadiri (ako ste za jedan vrlo edgy fashion/beauty blog znate gde treba da idete) što mi je poklonila ovu knjigu. Ali zašto je Tina Fej toliko smešna?

Pre svega, smatram da je za humor izuzetno bitno biti sarkastičan i ironičan – to je nešto čime se lično vodim. Tina Fej je baš takva, i Bossypants upravo tako i počinje. Ona u samom uvodu na jedan vrlo nesvakidašnji način objašnjava šta to možemo da očekujemo u ovim memoarima koristeći i reference na pop kulturu (što je po mom mišljenju ključ za odličan humor). Tako, ona na samom početku objašnjava da postoji mogućnost da smo ovu knjigu kupili da bi pročitali kako postati bolji roditelj, da smo možda na strani političarke iz Aljaske Sare Pejlin pa čitamo Bossypants kako bi našli još malo razloga da mrzimo Tinu Fej (opšte je poznato da Tina Fej obožava da imitira i karikira Saru Pejlin jer se ne slaže sa njenom politikom), ali isto tako kaže da postoji mogućnost da ovo čitamo nekoliko godina nakon njenog izlaska – što je bio slučaj sa mnom – i postavlja pitanje, ako je tako, da li je Glee i dalje popularan? Ne, Tina, nije više toliko popularan, ali hvala ti na savršenoj referenci.

Nazvao sam ovaj članak Zašto ”Bossypants” od Tine Fej treba da bude obavezna lektira za sve srednjoškolce, i mislim da treba da se fokusiramo na to. Predajem tinejdžerima (hvala Bogu uspešno) i sa sigurnošću mogu da kažem da bi oni:

a) naučili dosta toga iz ove knjige

b) voleli knjigu i pročitali je u roku od par dana

Ne samo da je Tina Fej jedna od duhovitijih osoba na planeti, smatram da je njeno mišljenje i razmišljanje izuzetno važno za sve naredne generacije. Ne postoji stvar oko koje se ne slažem sa Tinom Fej, i čitanje ove knjige mi je tu teoriju samo dodatno potvrdilo. Živimo u jednoj vrlo homofobičnoj, zatvorenoj i šovinističkoj zemlji, a Bossypants upravo ima cilj da, na jedan presmešan način, pokaže koliko bi i zašto trebali da budemo tolerantni, ne samo prema gejevima, ne samo prema ženama kao takvima, već i da imamo potpuno poverenje u to da žena može da bude šefica.

Kao i u svakim memoarima, i priča Tine Fej počinje od kada je bila mala, išla u školu, bila ružno pače, pa sve do današnjih dana. Negde u tinejdžerskom periodu, ona je počela dosta vremena da provodi sa svojim gej društvom, i upravo su te scene jedna od stavki koju svaki tinejdžer treba da pročita. Zašto je to bitno i zašto to nije ni malo strašno? U celoj toj priči ona na vrlo duhovit način opisuje svog homofobičnog učitelja zdravlja koji ih je učio da ne treba da se približavaju gejevima, i prenosi nam njene odgovore na svaki njegov komentar. Sad kada pomislim – zašto ni jedna lektira u srednjoj školi nije povezana sa tolerancijom prema različitostima? Zašto je bitno pročitati toliko ruskih klasika a ništa što je vezano za drugačije seksualno opredeljenje, rasu ili religiju?

Dolazimo i do momenta humora. Opšte je poznato da se ukusi za humor razlikuju, ali isto tako, s obzirom na to da se većina šala u današnje vreme svodi na ironično zezanje drugih i preuveličavanje njihovih mana, vrlo je bitno da se niko ne uvredi. Posebno u doba interneta kada svako može da postane meme (jedan savet za sve predavače – napravite meme od samih sebe da ne bi to učenici uradili. Kod mene je to uradilo posao). Danas se svako vređa, i svakom je nešto uvredljivo, a Tina na savršen način objašnjava zašto je ovo jedno veliko ne. Negde oko pet stranica posvećeno je Tininom genijalnom odgovaranju na komentare hejtera, a evo kako njeni odgovori izgledaju:

(c) ”Bossypants” by Tina Fey / glava ”Dear Internet”, stranice 147 & 148

Takođe, moram da pomenem da je Bossypants jedna vrlo feministična knjiga, a to je svima potrebno u majci Srbiji. Šta sve žene mogu se može videti na samom primeru Tine Fej koja je i pored ogromne karijere uspela da se ostvari i kao majka, a o nejednakosti muškaraca i žena u šou biznisu a i na ulicama ima štošta dobrog da kaže.

U celoj ovoj čorbi od humora (kažem čorbi jer u ovoj knjizi zaista ima svega, i svaka moguća strana ima svoj humoristični ali i edukativni zadatak), možemo takođe saznati kako je to biti na fotošutingu za najprestižnije časopise, da li treba dojiti dete ili mu davati formulu, zašto je užasno kada roditelji pričaju samo o deci i postavljaju pitanja tipa ’’kada ćeš ti’’, kao i brdo, brdo drugih stvari koje nisu potrebne samo tinejdžerima, već i svima nama.

Bossypants je biser komedije, i ne mogu Vam objasniti koliko sam uživao čitajući je.  Ona treba da bude roman, memoar, priručnik i lektira, jer kroz oči jedne uspešne, pametne i duhovite žene možemo saznati dosta toga o toleranciji, ljubavi, poslovanju, menadžmentu, humoru, seksu, odgajanju dece, našem odnosu prema uvredama i šalama na naš račun. Tino Fej, hvala ti do neba. Moji učenici će ovo svakako imati kao lektiru, i čitaće je vrlo rado, jer ako nešto znam, znam da nateram tinejdžere da nešto vole.

Knjigu ne možemo naći na srpskom jeziku, ali na sajtu Book Depository možete i to po ceni od 6 dolara (što je negde oko 650 dinara – svakako jeftinije nego što bi bio prevod).