svaštara

6 činjenica o (pravoj) istoriji magije!

By In
Photo: Visit London / (c) British Library

Svi znamo za Harija Potera. Većina i voli priče o dečaku čarobnjaku. Povodom dvadesetogodišnjice izdanja prve knjige, Hari Poter i kamen mudrosti, British Library organizovao je jednu vrlo interesantnu izložbu o magiji pod nazivom Harry Potter: History of Magic. Prvenstveno su se na izložbi našli originalni manuskripti prve knjige o Hariju Poteru, uključujući prve crteže Hogvortsa, sinopsis prve knjige otkucan od strane Dž. K. Rouling na kucaćoj mašini i spisak svih profesora napisan ručno. Jedna od tema je bila i istorija magije, ali ne ona o kojoj je Roulingova pričala. Naime, opšte je poznato da je ona uzimala inspiraciju iz drevnih rukopisa, a neki delovi iz istorije magije su i dokumentovani pre nekoliko vekova. Zahvaljujući Google Arts and Culture aplikaciji, sada možemo da prođemo kroz nekoliko činjenica za koje ste mislili da ih je izmislila spisateljica ali zapravo imaju korene negde dublje:

1. Nevidljivost je moguća ukoliko znaš prave reči

Photo: Londonist / (c) British Library

Nebitno da li imaš ogrtač nevidljivosti ili ne, ukoliko znaš prave reči, možeš postati nevidljiv. Ili, bar, sudeći po manuskriptu iz XVII veka zvanom The Key of Knowledge. Naime, u tom manuskriptu se nalaze tri reda reči koje bilo ko ko želi da postane nevidljiv treba da izgovori. Manuskript je posedovao pisac Gabriel Harvi, za koga se i priča da je u kasnijim godinama postajao nevidljiv s vremena na vreme.

2. Feniksu treba 9 dana da se rodi iz pepela

Photo: The Arts Desk / (c) British Library

Zar nam Dambldorov Foks nije bio omiljeni kućni ljubimac u HP romanima? Iako su feniksi mitologijska bića, postoje dokumenti da su oni živeli negde oko 500 godina na današnjem Bliskom istoku. U tim dokumentima se navodi da su oni pri kraju svog života pravili svoja ognjišta koristeći biljke i grančice. Zatim bi se zapalili uz pomoć svojih krila, a ponovo se rodili iz pepela nakon 9 dana.

3. Mladeži govore o budućnosti

photo: Blogs British Library / (c) British Library

Postoji knjiga koja se zove The Old Egyptian Fortune-Teller’s Last Legacy, objavljena u Londonu 1775. godine, koja sadrži vrlo interesantne podatke o čitanju budućnosti. Navikli smo na kafu, pasulj, šta već ne, ali na mladeže svakako nismo. Naime, ova knjiga donosi podatak da mladeži na telu osobe mogu štošta da kažu o budućnosti čoveka, a najbizarnije je to da mladež na zadnjici znači čast za muškarca a bogatstvo za ženu. Tako da, pogledajte svoje zadnjice pa ćete znati da li ćete imati čast ili novac u budućnosti ili ne!

4. Mandragora se bere uz pomoć pasa

Photo: Evening Standard / (c) British Library

U Srednjem veku, verovalo se da mandragore (da, to je zaista biljka, google it!) leče svakakve boljke. S obzirom na to da koren mandragore ima oblik ljudske figure, verovalo se da ukoliko koren zaplače kada se iščupa to automatski znači smrt za onog ko je ubrao. Ipak, srednjovekovni stanovnici su koristili pse za branje ove čudne biljke. Oni bi vezali psa za biljku, i u trenutku kada bi on potrčao i išupao je, i koristili su sirene u obliku rogova u koje bi duvali da bi proizveli zvuk koji je jači od plača mandragore. Drugi način je uključivao mnogo zemlje koju bi ljudi stavili u svoje uši dok čupaju mandragoru kako zvuk korena ne bi dospeo do mozga.

5. Najbolji bezoari se nalaze u kozjim stomacima

Photo: The Telegraph / (c) British Library

Svi se sećamo epizode kada je Snejp pitao Harija šta je to bezoar, a ono što nismo znali je da smo već tada naučili gde naći najbolji. Elem, bezoar je klupko nesvarenih vlakana koji se mogu naći u stomacima pojedinih životinja, i zaista se verovalo da to može izlečiti sva trovanja. Bezoari su toliko bili popularni, da su bogataši bili spremni da odvoje pozamašne sume novca da bi ga imali u kući, ’’za svaki slučaj’’. U knjizi The Complete History of Drugs iz 1964. godine, pominje se da kvalitet bezoara zavisi dosta od životinje u kojoj se nalazi. Tako bezoar iz utrobe krave nije ni u pola dobar kao onaj koji se nalazi u kozi, te je ovaj drugi bio podosta skuplji.

6. Jednorozi su mogli da imaju i dva roga

Photo: Independent Leeds / (c) British Library

U poslednjih nekoliko godina možemo da vidimo jednoroge na odeći, pernicama, sveskama ali oni u mitologiji postoje već vekovima. Pjer Pome, francuski farmakolog je 1664. godine uradio nekoliko nacrta o jednorozima za knjigu Histoire Generale des Drogues. On je u crteže uključio i arapskog jednoroga kamfora kao i pirasoipija. Pirasoipi je jednorog koji nema jedan, već dva roga. Pome je takođe dodao da je pirasoipi veliki kao mazga i dlakav kao medved.


sve fotografije su vlasništvo British Library.

Referenca: Google Arts & Culture ” Ten Strange Things You Didn’t Know About the History of Magic”