Drama

Arundati Roj – Bog Malih Stvari // Koliko su male stvari bitne u životu

By In

Postoje one knjige koje se čitaju sa tolikom lakoćom, da ih završimo za jedno popodne. Postoje i one koje čitamo danima i danima, iako nam se dopadaju, ali su jednostavno preteške. Na kraju postoje i one koje jesu vrlo ozbiljne, ali opet previše čitke. Ova knjiga ne govori o fotografiji lotosa sa korica – ona govori o klasnoj stratifikaciji, o tragičinom životu porodice, o ljubavi i vaspitanju, ali najviše o ljubavi majke, lošim i dobrim izborima, kao i o ljubavi dva dvojajčana blizanca. Roman daje odgovor na pitanja koja mnogi žele da postave, ali retko ko sme – Koga treba voleti, i koliko? i Da li se život može promeniti za jedan dan? 

Bog Malih Stvari je napisala Indijka Arundati Roj 1997. godine, i do prošle godine, kada je izdat i roman Ministrarstvo neizmerne sreće, on je bio njen jedini roman. 1998. godine je dobio Buker nagradu za najbolji roman, a Arundati je trebalo četiri godine da ga napiše. Isplatilo se.

Priča se odvija u dva vremena – 1969. i 1993. godine, i pripovedanje je vrlo nelinearno, što može biti teško za praćenje. Glavni akteri su dvojajčani blizanci, brat i sestra Esta i Rahel, koji u trenutku kada priča započinje (davne 1969 godine) imaju 7 godina, i vrlo malo znaju o tome kako svet odraslih funkcioniše, i kakva je situacija u državi. Paralelna radnja se odvija 1993. godine, kada blizanci imaju po 31 godinu (kad nisu ”ni mladi, ni stari”), i kada se ponovo sreću posle 23 godine.

Okidač priče je smrt devojčice Sofi Mol, Estine i Raheline sestre od ujaka, koja iz Engleske dolazi u Indiju da bi posetila svog oca Čaku. Kada je Sofi Mol umrla, jedini očevici su bili sedmogodišnji Este i Rahel. Nakon tragedije koja je zadesila porodičnu kuću, majka Amu je primorana da pošalje sina da živi sa ocem daleko od Indije. Dvadeset i tri godine kasnije, Este se vraća u Ajemenem, i ponovo se susreće sa svojom sestrom bliznakinjom, ali odnos više nije kao što je nekad bio, jer su dvadeset i tri godine neviđanja učinile svoje. Amu više nema, Rahel je drugačija, a blizanci vrlo dobro znaju razlog zbog koga su razdvojeni. Odličan primer ljudi koji se ne poznaju, a zapravo bi trebalo da se  poznaju više nego bilo ko drugi na planeti.

Ko je ubio Sofi Mol, i tačan način na koji je ona umrla su pitanja koja nisu od velike važnosti za roman, ali neću ih svakako otkrivati. Teme romana su zapravo mnogo kompleksnije od jednostavne misterije ubistva. Jedna od njih je klasna stratifikacija u Indiji nakon perioda kolonizacije. Stanovništvo je podeljeno na one koji nisu vredni, i na višu klasu; gde prvi ne smeju ni da pipnu druge. Primer potlačenih, odnosno niže klase je Veluta, Bog Malih Stvari lično, vrlo pametan i vedar mladić koji radi kao stolar u jednoj fabrici. i koji dolazi u grad da bi pomogao svom ocu. Reč veluta na majalajamskom jeziku znači ”beo”, što dodatno simblozuje njegov niži stalež – on je vrlo taman, ali očigledno ne dovoljno kako bi ga ostatak stanovništa smatrao sebi jednakim. Veluta je takođe član Marksističke partije, i revolucionar. Druga grupa ljudi, ograničenih, oslikava se u likovima Kočama Bebe i Papačija, koji su toliko konzervativni da bi uradili sve kako bi sve svoje greške svalili na nižu klasu i kako ne bi uprljali svoju čast. Amu i Veluta ne mare za to, što će ih koštati mnogo toga.

Porodična ljubav je takođe jedna od glavnih tema u romanu, kao i odnos brata i sestre, i koliko intiman taj odnos može biti. Este i Rahel su odrasli zajedno do sedme godine, i slagali se u apsolutno svemu. Sami sebi su najbolji prijatelji, i tako će i biti do smrti Sofi Mol. Međutim, situacija se menja kada se oni ponovo sreću nakon dvadeset i tri godine. Koliko je dozvoljeno biti intiman u tim godinama? Oni će vrlo brzo postati svesni ožiljaka koje nose od tog kobnog dana, i koliko ih zapravo niko drugi ne razume do sami sebe. Druga ljubav je ljubav majke prema deci – do koje granice ona ide? Šta je majka sve spremna da uradi za svoju decu? Amu je stroga majka, i Este i Rahel se kroz ceo roman (tačnije deo romana koji je smešten u 1969. godinu) bore da ne izgube ljubav svoje majke. Treća ljubav je ljubav između muškarca i žene – nemoguća i zabranjena ljubav. Ono što ovu temu još više dočarava je činjenica da se i danas, 2015. godine, malo toga promenilo.

Jezik i stil kojim Arundati Roj piše su više nego fantastični. Roj uspeva da na divan način oslika sve, do najsitnijih detalja, u pažljivo sklopljene rečenice. Delovi koji bi trebalo da su smešni – jesu. Tužni delovi su i više nego tužni, a u tome se ogleda savršenstvo pripovedanja. Bog Malih Stvari ne nosi džabe takav naziv – kroz ceo roman su male stvari više nego bitne, a to se oslikava u Rahelinom pokvarenom satu koji stalno pokazuje deset do dva, u Estinoj lokni, u mjuziklu Moje Pesme, Moji Snovi. Arundatine rečenice takođe kriju bitnost ”malih stvari” – njene duge rečenice praćene kratkim rečenicama nam tačno daju osećaj koji treba, a to je da nas baš te, male stvari, čine, i da bi bez njih bilo teže. Sam početak romana nas stavlja u taj mentalni sklop: ”Reka se povlači, a crne vrane čuče na sjajnim plodovima manga sred nepomičnih krošnji prašnozelene boje. Zru crvene banane.” Koliko bi manje interesantna sama misao bila da nema ove sitnice – zrelih crvenih banana?

Ovaj roman svakako vredi pročitati. Upoznavanje sa drugom kulturom, i sa nečim što mi nikada nismo iskusili. Sintaksični elementi i rečenice Arundati Roj je nešto što bi svako trebao da pročita, i oseti. Neka ovaj roman postane Vaša ”mala stvar”. Imate sve u jednom – savršeno pripovedanje, odličnu priču i vrlo teške teme koje ni dan danas nisu rešene do kraja.


Naslov originala: Arundhati Roy – The God of Small Things

Izdavač: Laguna

Broj strana: 367