Drama

Barbara Kingsolver – Bez zaklona // Dve priče smeštene u dva perioda u istoj kući

By In

Istorijske knjige su uvek nekako najpopularnije, ali i to ima smisla jer je uvek najlakše igrati se istorijom. Osim dobre narativne tehnike, jedino što je potrebno je dobro poznavanje tog istorijskog perioda, i priča može da se piše sama od sebe. Ono što je takođe vrlo interesantno jeste pisati o jednom mestu u dva različita vremena. Uvek je fascinantno čitati o promenama koje su snašle jednu državu, jedan grad, jednu ulicu, ili kao što je slučaj sa ovim romanom, jednu kuću. Naravno, sve je to u teoriji vrlo interesantno, i još kada u priču dodamo politiku, nauku, kao i promene koje su ih zadesile, verujemo da je ovo roman vredan pažnje. E sad, evo kome će se roman svideti, a ko bi trebalo da ga preskoči.

Bez zaklona je osmi roman Barbare Kingsolver, spisateljice koja važi za jednu od boljih spisateljica trenutno u Americi, prvenstveno zbog njenog dara da koristi najbolje moguće metafore u svojim romanima. Njen najpopularniji roman Biblija otrovne masline je i u Srbiji naišao na ogroman uspeh, toliki da se sada izdaje u ediciji Dragulji Lagune (i ukoliko ga niste pročitali, ovo je definitivna preporuka).

Roman Bez zaklona podeljen je u dva dela, i samim tim u dva vremena, ali se priča odigrava u jednoj te istoj kući. Naime, prvi deo smešten je u današnjicu, kada frilens pisac Vila Noks saznaje da kuća koju je slučajno nema dobre temelje i da će se raspasti vrlo brzo. S obzirom na to da nije u finansijskoj situaciji da reši ovaj problem, ona će pokušati da dokaže da kuća u kojoj živi ima istorijsku relevantnost, te da će je sam grad renovirati. S druge strane, pratimo život profesora prirodnih nauka Tačera Grinvuda koji se bori da ubedi ljude da poveruju u Darvinovu teoriju, ali nailazi na negodovanje čelnih ljudi grada i škole. Ovaj roman je zapravo jedna jukstapozicija ova dva vremena u Americi, ali na isti način bavi se pitanjem da li se prošlost ponovo ponavlja. Vila, kao i čitaoci, prave razliku između Tačerove Amerike iz 1871. godine). Osim političkih momenata, Kingsolverova piše i o nacionalizmu, i o rasizmu, i feminizmu, tako da je ova knjiga prepuna popularnih tema za diskusiju.

Ipak, čini se da Barbara to radi na jedan prilično napadan način. Čitalac se često oseća kako sedi ispred Vile Noks (koja je na momente vrlo iritantna) dok mu ona zvoca šta i kako treba da radi i u šta da veruje, što posle nekog vremena postane vrlo zamorno. Knjiga broji skoro 500 strana, što je veliki broj za knjigu koja konstantno propoveda neke političke stavove. Osim ovoga, nisu svi delovi romana interesantni, i samim tim da je Barbara opet napisala dugačak roman koji, na žalost nije prezanimljiv, velike su šanse da čitalac roman ostavi po strani. Ovo nikako nije njen najbolji roman, na momente je napadan, na momente je dosadan i neispirativan, i tek je u nekim momentima zanimljiv za čitati. Čak ni delovi koji se bave istraživanjem kuće i povezivanjem ova dva vremena nisu toliko česti, a oni su možda i najzanimljiviji deo romana.

Roman Bez zaklona će se ipak svideti fanovina Kingsolverove (odnosno ljudima kojima su se svidela bar dva njena romana), kao i zaljubljenicima u prirodne nauke, jer će oni osetiti povezanost sa Tačerovim delom. U svakom slučaju, uvek je bolje i zanimljivije pročitati njenu Bibliju otrovne masline.

Naslov originala: Barbara Kingsolver – Unsheltered

Izdavač: Laguna

Broj strana: 488