Fantastika, Horor, Istorijski

Brem Stoker – Drakula // Šta se krije iza prve vampirske priče?

By In

Kad pomislimo na klasike, u glavi nam je skoro uvek neki roman viktorijanske književnosti – od sestara Bronte, preko Džejn Ostin. Nekolicina svakako pomisli na ruske pisce, s obzirom na to da su izuzetno kvalitetni i popularni. Ipak, klasična književnost ne pokriva samo drame i tužne životne priče, već i one koje baš i nisu svakodnevne. Jedan takav žanr je gotski roman, a kao glavnog predstavnika ove vrste romana imamo Frankenštajna, kultni roman Meri Šeli kao i sve što je napisao Edgar Alan Po. Ipak, tu se negde krije i roman Drakula, Brema Stokera, čiji je uticaj zaista ogroman. Roman koji je po prvi put čitaocima predstavio grofa Drakulu koji se kasnije pojavljivao u svakakvim filmovima i romanima, jedan je od onih romana koji su promenili svet na neki način. Brem Stoker je ovim romanim popularizovao vampire, što je rezultiralo pravim bumom na polju vampirske književnosti, posebno nakon romana iz Sumrak sage. Sada, zahvaljujući estetski savršenom izdanju Kontrast izdavaštva, i mi u Srbiji možemo da uživamo u prvom vampirskom romanu ikada.

Ako pogledate izdanje Kontrast izdavaštva i okrenete pozadinu, moći ćete da pročitate rečenicu ”Jedan grof se budi i žedan je krvi”. Upravo ta mala rečenica nosi istu količinu jeze kao i ostatak ovog romana. Drakula je roman koji je izdat 1897. godine po prvi put, i nije postao besteseler tih prvih godina. Priča o grofu Drakuli je ispričana u epistolarnoj formi, odnosno kroz pisma, unose u dnevnik i brodske izveštaje, kao i kroz novinske članke o čudnim događajima u kojima je grof Drakula učestvovao. Priča počinje u toku 1890-ih godina, kada Džonatan Harker poslovno odlazi kod grofa Drakule u njegov zamak u Transilvaniji. Vrlo ubrzo, Harker će shvatiti da je Drakulin zatvorenik, i u trenutku kada bude pokušao da istraži zamak da vidi gde se to nalazi, susreće se sa Drakulinin sestrama, takođe vampirima. U jednoj izuzetno dramatičnoj epizodi, Harker će nekako uspeti da izvuče živu glavu i pobegne iz ozloglašenog zamka. Ipak, grof Drakula će se za to vreme ukrcati u ruski brod Demetra kako bi otišao u London i tamo našao svežu krv kojom će moći da se hrani, a da usput proširi svoj vampirizam.

Ono što je posebno interesantno o romanu jeste činjenica da ovaj roman nikada nije bio bestseler dok je Stoker bio živ. Viktorijanskoj publici u trenutku kada je roman izašao, on nije bio ništa više nego jedna simpatična avantura, i zaista nije pokupio mnogo pozitivnih kritika. Ipak, nakon prve filmske verzije početkom XX veka, sve više i više čitalaca se upustilo u ovu avanturu i od tada ovaj roman važi za klasik, prvenstveno jer je na potpuno drugačiji način promenio pop kulturu, a njene rezultate osećamo i dan danas jer su vampiri zaista bića koja se često pominju u pričama ili vide u filmovima. Takođe, Stoker nikad nije zaradio od ovog romana – on je kao i drugi veliki umetnici umro potpuno bez para. Sa druge strane, bilo je tu i čitalaca viktorijanske publike koji su zavoleli Drakulu iako nije bio mega hit. Jedan od njih bio je Artur Konan Dojl, pisac Šerloka Holmsa, koji je poslao pismo Stokeru hvaleći Drakulu.

Iako nije potpuno provereno jer Stoker nikada nije dao izjave povodom ovog romana, veruje se da je Drakula roman koji je inspirisan istinitim ljudima, tačnije rumunskim vojvodom Vladom III Drakulom, poznatom kao Vlad Nabijač. U toku njegove vladavine (od 1456-1462. godine), Vlad je ubio između 40.000 i 100.000 evropskih civila čija se mišljenja nisu slagala sa njegovim, i to nabijanjem na kolac. Mešavinom lika Vlada Drakule i legendi koje je pokupio tokom života, Brem Stoker je stvorio ovo spektakularno remek delo koje svako treba da pročita.

Šta reći o romanu Drakula? Iako je gotski roman, i zaista je bio zastrašujuć za period kada je izašao, verujem da ga većina čitalaca neće tako doživeti u 2018. godini. Ipak, roman je zaista jedno preinteresantno štivo za sve one koji traže pomalo jezivu priču napisanu dosta davno, o nečemu što zna biti izuzetno strašno. Čitanje ovog romana zahteva jedan poseban filter, gde ćemo priču zamišljati u crno beloj boji, ili čak sepia filteru, i ona tako i treba da se posmatra i čita, jer je to način na koji ćemo je detaljno osetiti. Likovi su takođe vrlo dobro razrađeni, posebno glavni.

Napisan je na jedan spektakularan način svojstven viktorijanskoj književnosti, Drakula će sigurno imati epizoda koji neće ovdašnjoj publici biti toliko interesantne. Ipak, kao i svaki drugi klasik iz ovog perioda, on je do samog kraja izuzetno interestan i daje publici baš ono što treba da da – odličnu završnicu i sveukupno jednu dobru priču.


Naslov originala: Bram Stoker – Dracula

Izdavač: Kontrast Izdavaštvo

Broj strana: 400