Triler

Bret Iston Elis – Američki psiho // Odličan roman koji ne bi trebalo preporučivati bilo kome

By In

U šta se svet pretvorio je rečenica koju redovno čujemo. Da li je samo čujemo u prolazu od prijatelja, roditelja ili članova porodice, ili je rečenica koju i sami izgovaramo nebitno je, ali je svakako nešto što nam vrlo često prođe kroz uši. Taj novi svet koji imam na umu je ovaj u kom trenutno živimo, a svet od pre dvadeset pa i petnaest godina posmatramo kao davno prošlo vreme koje se, nažalost, nikad neće vratiti. Ali, da li je svet pre dvadeset godina bio nešto puno drugačiji, sem što nije imao ovoliko razvijenu tehnologiju? Bren Iston Elis, pisac popularnog roman Manje od nule, ili možda još popularnijeg na našim prostorima, Pravila privlačnosti, se upravo ovim pitanjem bavi u njegovom najpopularnijem i najprodavanijem romanu Američki psiho. Kakav je ovo roman, da li će se dopasti svima i ko bi trebalo da ga se kloni?

Mnogo je velika šteta kada za neke velike i dobre romane pročitate negativne recenzije isključivo iz razloga što ljudi koji su im dali te negativne recenzije jednostavno nisu ciljna grupa tog romana. Jako je bitno znati koje romane čitati i koje romane kome preporučivati, i upravo je to razlog ovakvih književnih blogova. Američki psiho je upravo takav – roman koji nije za svakoga, i koji ne bi trebalo baš svako da pročita. U središtu romana je život Patrika Bejtmena, vrlo bogatog biznismena sa Vol Strita, koji ima 26 godina i već poseduje ogroman stan, najskuplja odela i najskluplje automobile. On večera isključivo u najskupljim restoranima sa svojim prijateljima, drogira se najkvalitetnijim kokainom, i izlazi u najprestižnije barove. Ismeva sirotinju i ljude koji prose ispred lokala. Konzumerizam u ovom romanu se oslikava upravo u njemu i njemu bliskim ljudima – moći ćete pročitati epizodu u kom Patrik i njegove kolege raspravljaju čija je vizit kartica lepša, iako su manje-više sve identične. Ovo je upravo način na koji se oni međusobno razlikuju – sitnice koje i te kako koštaju, a neprimetne su. To je taj život bogatih konzumerista.

Ipak, Patrik nije samo biznismen sa Vol Strita. Kao takav, on konstantno ima seksualne odnose, sa raznim devojkama – prostitutkama, venčanim, verenim, slobodnim, mlađim, starijim. On je bogat i uspešan, i njegov bezobrazluk ne dolazi do izražaja – žene mu vrlo često progledaju kroz prste. Iako bi danas iz ovih razloga ovaj roman i Patrik Bejtmen naišao na negativne kritike sa feminističke strane, devedesete jesu bile takve, posebno u svetu bogatih i slavnih. I dan danas možemo naći prebogate mladiće koji se loše ponašaju prema svojim devojkama dok one sve to trpe. Seksualnih scena u ovom romanu je na pretek, i opisane su do takvih detalja da nam u nekom trenutku možda bude malo neprijatno čitati ih među ljudima. S druge strane, tu je i onaj psihopatski deo Patrika Bejtmena, ovaj iz naslova romana. Patrik Bejtmen je takođe i serijski ubica, koji nasumično bira svoje žrtve, a kasnije ih ubija na najbolesnije i najokrutnije načine.

Američki psiho je upravo iz ovih razloga roman koji ne bi trebalo čitati svako. Iako je neverovatno interesantana i stranice se kosntantno obrću, ona je puna izuzetno eksplicitnih scena seksa i nasilja, do te mere da sigurno polovini ljudi neće baš biti prijatno. Kada na sve to dodamo konstantno pominjanje brendova, dešava se da čitaoci odustanu vrlo lako jer, ili se ponavaljaju svene pominjanja brendova ili omalovažavanja sirotinje, ili se smenjuju eksplitne scene seksa i nasilja. Ukoliko to nije nešto o čemu želite da čitate, slobodno je preskočite. Bolje da je preskočite nego da joj date negativnu ocenu – ova knjiga to nije zaslužila samo jer vi niste njena ciljna grupa.

Bret Iston Elis nije najsjajniji pisac. Njegove rečenice su zapravo vrlo jednostavne i ne sadrže ništa što će ga izdvojiti od nekih drugih osrednjih pisaca. Tako je i u njegovm drugim romanima, ali Američki psiho ima to nešto što njegovi drugi romani, ali i neki romani od drugih savremenih pisaca, nemaju. Izuzetno interesantan i zaista spektakularan zbog svih scena koje opisuje i zbog načina na kojih ih opisuje, Američki psiho je roman koji bi trebalo pročitate ako volite trilere i ne gadite se krvi. Bret je uspeo da zađe u um serisjkog ubice i psihopate na jedan zaista zavidan način, što retko ko može.

Kraj romana je takođe nešto što je naišlo na debatu. Kraj ne bi smeo biti otkriven u prikazima, i tako će i ostati, ali znajte da će Vam se kraj ili svideti ili ćete ga mrzeti – nema između. Ono što je dobro je to što utisak romana ne zavisi od samog kraja. Ovo je 500 stranica konstantne akcije i fascinacije uma jednog psihopate. I zbog toga svaka čast Bretu Istonu Elisu.

Ovaj roman je i ekranizovan 2000. godine a ulogu Patrika Bejtmena tumači savršeni Kristijan Bejl.


Naslov originala: Bret Easton Ellis – American Psycho

Izdavač: Laguna

Broj strana: 480