Triler

Danijel Kol – Marioneta // Naizgled obična FBI priča koja zapravo krije mnogo toga

By In

Za sve koji me ne znaju – ja sam Radmila. U potpisu rezedorada. Da, volim knjige i ne – nikad nisam pisala o njima. Ovo je vatreno krštenje! Ako se ‘’ne poznajemo’’ – volim da pričam, da čitam i da pričam o onome što sam pročitala. Naglasak na ovo, volim da pričam! Iz prethodno nevedenog verovatno se pitate pa šta radim?  Pre nešto manje od godinu dana sam otvorila Youtube kanal na kome, jelte, pričam o knjigama. Zašto youtube? Oh, postoji veliki broj razloga a jedan od njih je i taj što ne umem najbolje da iskažem sve što želim kroz pisanje članaka na blogu. Zato odmah da se ograničim i kažem da ne očekujete tako dobru recenziju koju ste navikli kada je Bukmarkić radi.

Koliko god pokušavala nekad da izađem iz svoje zone konfora kada je čitanje u pitanju (a to toplo preporučujem i vama) uvek mi na kraju bude drago kada se vratim trilerima.  Oni su moje bebe. Kada sam bila mala, plašili su me – i  knjige I serije. Ali, sa mamom, gledajući čuvene Istražitelje iz Majamija  (i ostalih delova Amerike), pa posle toga i Bones i Castle – navukla sam se na taj svet kriminalistike. Mislim da je presudan momenat za moje zaljubljivanje u trilere bio upoznavanje sa ‘’klasičnim krimićima’’ Agate Kristi. Detektiv Poaro. Ako ste kao ja, znate o čemu pričam. Nego, da pređemo na glavnu zvezdu ovog posta.Delo Danijela Kola – Marioneta. Knjiga počinje jako lepim citatom:

‘’Šta ako postoji bog?
Šta ako postoji raj?
I šta ako postoji pakao?
I šta ako smo…samo ako… svi već u tamo?

Jeziv početak, zar ne? Meni je bio. Glavna junakinja ove knjige je Emili Bakster, detektivka iz Skotland Jarda koja je zatvorila slučaj Krpenog lutkara u Engleskoj i time se proslavila. Već u prvih 20ak strana možete da stvorite savršenu sliku o njoj – muškobanjasta žena, koja ne mari za svoj izgled, ne previse rečita ali veoma čvrsta. Iako je smatrala da je slučaj Krpenog lutka zatvoren, u Londonu se pojavljuju tela.. Uvek u paru.. Jedan je ubica, a drugi je ubica maskiran u žrtvu. Tehnički nemaju ništa zajedničko sem urezanog natpisana na grudima: MAMAC i LUTKA.

Česta pojava u krimićima (a nažalost i u realnom životu) jeste pojava takozvanih ,,kopija ubica’’. Ljudi koji su dovoljno smeli da oponašaju načine ubijanja pozantih, uhapšenih ubica. To je i ovde donekle slučaj… ili su Emili i njene kolege napočetku smatrali tako.Međutim, jednog dana se u njenoj kancelariji pojavljuju agenti iz FBI I CIA I zatražuju njenu pomoć. Pojavila su se dva slučaja i u New Yorku, sa istim modus operandi. Iako skeptična, Emili odlučuje da pomogne detektivima I pristaje da putuje sa njima u New York i time radi na slučaju. Polazna tačka im je Mejs, čovek koji je osuđen kao glavni krivac slučaja Krpenog lukta.

Najinteresantnije je to što u drugoj polovini knjige dolazi do velikog preokreta. Svi tragovi koji su mislili da ih vode negde i da će osuditi jednog čoveka koji stoji iza cele maskarade ukazuju na nelogičnosti i paradoks. Jednostavno ništa nije imalo smisla. Ne bih vam dalje pričala o čemu se radi u knjizi Marioneta kako ne bi pokvarila doživljaj ako se odlučite da je pročitate. Međutim želim da prokomentarišem par stvari.

Radnja kao radnja je jako dobro osmišljena ali knjiga sadrži dosta zapleta i misterija (neke čak ni po završetku knjige nisam uspela da prokljuvim). Čitala sam je sa velikom pažnjom, jer istu i zahteva konstantno, a u određenim momentima sam se stvarno naježila (što mi se skoro nije desilo sa trilerom) i zapitala se ,,WOW, je l’ ovo moguće?’’ Kao što rekoh, puna je zapleta koji se pojave niotkuda ali je veoma dinamična. Nema mnogo opisa enterijera i likova već vise događaja i emocija koje likovi doživljavaju.

Sve u svemu, deluje jako bazično, kao klasična  FBI priča ali finalni zaključak je da je ovo jedan jako dobro osmišljen triler koji stvarno izaziva jezu u navratima i da nije ništa nalik na ono što ste ranije čitali. Jednostavno, zaboravite klasično ubistvo – ovo je sve samo ne klasično. Topla preporuka!

Za kraj bih samo želela da se zahvalim Marku, koji mi je ukazao poverenje da pročitam i donekle osudim ovu knjigu a zatim i da po prvi put u pisanoj formi prenesem svoje mišljenje. Ovo je definitivno bilo jedno lepo, zanimljivo i teško iskustvo. Samo bih vam poručila da nastavite da čitate njegov blog jer za pisanje ovako nečega je potreban talenat, strpljenje, kontinuitet i veliki rad, a on, zasigurno, sve to ima.

piše: Radmila Nikolić – Rezedorada (Možete da se sabskrajbujete na Rezedoradin odličan youtube kanal OVDE, posebno ako ste ljubitelji trilera i YA, odnosno omladinske, literature!)

pisac Danijel Kol

Naslov originala: Daniel Cole – Hangman

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Broj stranica: 296