Horor, Misterija

Den Simons – Deca noći / Ova knjiga je sve osim ‘još jedan vampirski kliše’

By In

deca_noci-den_simons_vVeć nekoliko stotina godina unazad, inspiracija za mnoge oblasti umetnosti, pre svega književnost i film, bili su upravo vampiri. Međutim, da li to znači da je sve vredno pomena o ovim fascinantnim stvorenjima noći već ispričano? Evidentno ne. Novi vek je sa sobom doneo i veliki broj (možda i najveći do sad) različitih ostvarenja koja uključuju vampire. Neka su bila odlična, druga i ne baš, ali složićemo se, ni jedno nije moglo da se poredi sa famoznim Drakulom Brama Stokera. A onda su se pojavila Deca noći.

Ovaj, po mišljenju mnogih, najbolji roman Dena Simonsa do sada stavlja potpuno novu perspektivu na celokupnu vampirsku kulturu. Kao i u ostalim vampirskim romanima, akcenat je stavljen pre svega na krv, međutim, ono što čini ovaj roman posebnim jeste to što Den Simons ne predstavlja vampire kao najsuperiornije članove lanca ishrane, koji ljude koriste isključivo u svrhu zadovoljavanja apetita, već kao bića sa manom. Vampiri u ovom romanu, naime, pate od izvesne bolesti imunog sistema, koji je u stanju da obavlja svoju funkciju jedino koristeći ljudsku krv.

Priča počinje sa doktorkom Kejt Njuman koja u okviru spasilačke misije u Rumuniji, pogođena neljudskim uslovima u kojima žive deca u tamnošnjim sirotištima, odlučuje da usvoji dečaka po imenu Džošua. Osim činjenice da pati od nesvakidašnjeg poremećaja krvi, ono što čini Džošuu izuzetnim jeste to što je on direktni potomak loze Vlada Tepeša, poznatijeg pod imenom Grof Drakula. Doktorka ubrzo otkriva da Džošua poseduje izuzetnu, takozvanu ‘sveobuhvatnu’ krvnu grupu i poseban organ u stomaku za varenje krvi, koji mu omogućava da istu iskoristi za izradu sopstvenog ‘superimuniteta’. Kada bi partikule iz njegovog organizma, odgovorne za ovaj mehanizam, mogle biti izolovane, to bi značilo da bi se u njenim rukama našli lekovi za AIDS, rak, hepatitis i ostale pošasti modernog doba. Međutim, problem je u tome što Kejt nije jedina zainteresovana za Džošuu – njegova Porodica ga želi nazad.

Većina knjige je napisana u trećem licu i priča se odvija u modernom dobu, no postoje i specifični segmenti koji se odnose na samog Vlada Tepeša i njegov život, ispričani iz perspektive Drakule lično. Den je ove segmente pisao vodeći se pravim istorijskim činjenicama, ali svako malo priču je ‘začinio’ plodovima svoje mašte. Ono što je pisca navelo da napiše roman nisu vampiri. To jest, nisu jedino vampiri. Mnogo snažniji utisak je na njega ostavila poseta rumunskim sirotistima i broj dece zaražene AIDS-om. Ova deca, koja verovatno nikada nisu imala prilike da osete topao zagrljaj ili utehu, bivaju izložena najprimitivnijoj metodi lečenja – medicinsko osoblje (ako se uopše može tako nazvati) im u profilaktičke svrhe, ali i svrhe zaceljenja ubrzgava krv odraslih, koja je u većini slučajeva zaražena, zbog čega deca postaju sve bolesnija i bolesnija, bez ikoga da im pomogne i o njima povede računa. AIDS je, kako on kaže, kapitalistička bolest, a u tom trenutku je zvaničan broj ljudi zaraženih AIDS-om u Rumuniji bio 0.

Ono što ovu knjigu čini vrednom čitanja, osim fantastične priče koja se krije iza korica, jeste jezik kojom je napisana. Den je jednim zrelim, analitičkim pristupom prišao ovoj, već tako reći, ‘izlizanoj’ temi i dao vampirima izuzetno snažan glas koji će ostaviti dubok utisak na čitaoca. Jedina zamerka je to što se u određenim delovima romana stvara konfuzija kod čitalaca, osim onih koji se bave nekom od grana medicine, u smislu razumevanja određenih medicinskih izraza, ali nije ništa što kratka pretraga na Guglu ne može da reši! Ovaj roman od srca preporučujem svim ljubiteljima vampirske kulture i triler/horor žanra, ali i onima koji smatraju da je na ovu temu već sve ispričano – sigurno će Vas razuveriti!

piše: Katarina Ilić


Naslov originala: Dan Simmons – The Children of the Night

Godina izdanja: 1992; 2016 za srpsko tržište

Broj strana: 496

Izdavač: Laguna