svaštara

Dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015: Svetlana Aleksijevič

By In

Literature_Nobel_2576492g

Kako se približavamo kraju godine, ne pratimo samo muzičke nagrade, već i književne. Kako će se ime dobitnika Bukerove nagrade za književnost saznati kroz nekoliko dana, u utorak je komitet Nobelove nagrade odlučio da ove godine nagradu dobije Svetlana Aleksijevič iz Belorusije, i ona je tako postala 14. žena koja je dobila ovu prestižnu nagradu.

Svetlana je rođena 1948. godine u Ukrajini, u gradu Stanislav. Nakon što je završila srednju školu, Svetlana je bila novinar za nekoliko časopisa, da bi kasnije diplomirala žurnalistiku na državnom fakultetu u Belorusiji (s obzirom da je njen otac bio baš iz Belorusije), a kasnije se zaposlila u časopis Neman u Minsku.

e7cb60ee-00bf-4041-8b48-6b1120ae315a-2060x1236Kako je bila novinar, ona je u svom radnom veku prisustvovala i pravile reportaže o svim bitnim političkim temama – žrtvama Drugog svetskog rata, o Sovjetskoj okupaciji Avganistana od 1979. do 1989. godine, o padu Sovjetske države, pa i o katastrofi koja se desila u Černobilu. Njen prvi roman koji nosi naziv War’s Unwomanly Face (u originalu U voyny — ne zhenskoye litso) bavi se pričama žena koje su se suprotstavljale Nacistima u Drugom svetskom ratu. Ova knjiga, koja je izdata 1985. godine a prodata u preko 2 miliona primeraka je napisana u monologu. Knjiga sa sličnom tematikom koju je napisala se zove The Last Witnesses: the Book of Unchildlike Stories (u originalu Poslednie svideteli : sto nedetskikh kolybelnykh) i govori o deci u Drugom svetskom ratu i o sećanjima na patnju koju im je rat doneo.

Ipak, knjiga koja je možda najupečatljivija (što je vrlo teško izabrati s’ obzirom da se svaka njena knjiga bavi ozbiljnim temama) je Voices from Chernobyl: The Oral History of a Nuclear Disaster, koju je izdala 2005. U vreme kada se nuklearna katastrofa u Černobilu desila, Aleksijevičeva je živela u Minsku. Ipak, ona je uspela da intervjuiše preko 500 očevidaca, uključujući vatrogasce, osobe koje su bile zadužene za ”čišćenje” nakon katastrofe, političare, fizičare, čak i obične građane. Knjiga koja je bila pisana 10 godina bavi se hororom u Černobilu kao i posledicama katastrofe ne samo na svet, već i na individualne živote. Ova knjiga je iste godine dobila National Book Critics Award za knjigu koja nije fikcija.

”Zlo je izuzetno izoštreno, ogavno, bezobrazno i vrlo je često pod potpuno novim maskama. Cenzor mi je rekao: „Sovjetska žena nije životinja, ona je više od toga. Takve stvari se njoj nisu mogle desiti. A drugo, o kom ratu vi govorite? Rat treba da bude herojski, lep, da bi drugi mogli da nastave da rade taj posao, jer taj posao nije lako raditi.” ” , Svetlana Aleksijevič, čiji je cilj da romanima pokaže ljudima da ne treba da rade taj posao.

Malo je reći da Aleksijevičeva nije zaslužila nagradu koju je ove godine dobila, nakon svega pročitanog u ovom postu. Svetlana Aleksijevič je dokaz da se trud svakako isplati i da uvek treba razmišljati o drugima i otvarati ljudima oči. Kao što sam pomenuo, ova šezdesetsedmogodišnja spisateljica je 14. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost, i prva iz njene zemlje, a njena nagrada vredi $970,000. Bez sumnje ćemo u narednih godinu dana moći da pročitamo nešto od njenih dela i na srpskom jeziku.


_85972841_svetlana_books