booklist, svaštara

Dobitnik nagrade Buker 2020 + preporuke za čitanje u vidu starih dobitnika

By In

Onima koji prate moj blog i Instagram poznata je Bukerova nagrada za književnost, najprestižnija književna nagrada u Britaniji koja nagrađuje najbolje romane angloameričkog govornog područja. Buker nagrada (koja se takođe zove Man Booker Prize ali se taj naziv u poslednjih nekoliko godina izbegava), jedna je od najprestižnijih nagrada za književnost, posebno u  Britaniji. Njena popularnost je tolika, da od pre nekoliko godina postoji i nagrada Internacionalni Buker, koja se dodeljuje najboljem romanu godine koji je napisan van engleskog govornog područja. U toku 50 godina, koliko se ova nagrada dodeljuje, dobitnici su bili neki od najvećih imena savremene književne scene, poput Salmana Ruždija, Ijana Mekjuana, Kicija, Jana Martela. U toku prethodne dve godine, dobitnici su bili romani koji su bili eksperimentalnog žanra, i dosta se polemisalo o tome da li je Bukerova nagrada i dalje prestižna, ili se polako prodaje trendovima. Na blogu ste ove godine mogli ispratiti kraću listu nominovanih, a evo ko je dobitnik nagrade za 2020.

Daglas Stjuart, sa dodele nagrade

Ovogodišnji dobitnik nagrade je škotski pisac Daglas Stjuart koji je odneo krunu za njegov roman Šugi Bejn. Za pisanje ovog romana mu je bilo potrebno 10 godina, i bio je odbijen od strane čak 32 izdavača. Prvi koji mu je dao šansu da izda svoj roman bila je jedna američka izdavačka kuća, ali je Daglas bio prilično sumnjičava da će ovaj roman o Škotskoj za vreme osamdesetih godina prošlog veka naići na svoju ciljnu publiku. Razlog ovome je bila činjenica da je retko ko van Britanije znao kakva je to bila politika Margaret Tačer i na šta je sve ona uticala.

Roman Šugi Bejn ima neke autobiografske elemente. Isto kao i Daglas, i Šugijeva majka pati od alkoholizma. Ovo je roman koji se u svojoj srži bavi bnitnim temama kao što su siromaštvo, mizoginija, homofobija i zavisnost od različitih substanci. I Šugi i njegova majka su autsajderi – majka Agnes je takva zbog činjenice da nije mogla da bude ništa drugo do onoga što društvo od nje zahteva, dok je Šugi potpuno drugačiji jer je kvir i feminiziran, i samim tim je nailazio na dosta problema u Škotskoj u tom periodu. Kritičari su ovaj roman nahvalili zbog svoje atmosfere osamdesetih godina, muzičkih kaseta i cigareta, žena koje uzimaju sredstva za smirenje i piju alkohol kako bi pregurali svakodnevne probleme. Donekle povezana za politikom i sa posledicama radikalnog političkog sistema, Šugi Bejn predstavlja nešto potpuno nesvakidašnje u savremenoj književnosti, i poredi se sa književnošću Kelmana i Irvina Velša.

S’ obzirom da treba da prođe malo vremena kako bi se ovaj roman našao kod nas u knjižarama, ovo je mali spisak romana koji su dobili nagradu Buker proteklih godina i vredi pročitati. Svi romani sa ovog spiska su prevedeni na srpski jezik i izdati od strane neke od naših izdavačkih kuća. Jedan od prošlogodišnjih dobnitnika (jer je prošle godine nagrada otišla u ruke dve spisateljice) Svedočanstva je prevedena na srpski jezik pod znakom izdavačke kuće Laguna.


Margaret Atvud – Svedočanstva (2019)

Svedočanstva su moderno remek-delo, moćan roman koji se može čitati zasebno ili kao nastavak kultnog romana Sluškinjina priča. Više od petnaest godina nakon događaja opisanih u Sluškinjinoj priči teokratski režim Republike Galad zadržao je svoju moć, ali se naziru prvi znaci urušavanja sistema. U tom sudbinski ključnom trenutku preplešće se životi tri radikalno različite žene. Posledice će biti razorne. U Svedočanstvima, Margaret Atvud ulazi u srž delovanja galadskog sistema, dok je svaka junakinja prisiljena da se suoči sa sobom i otkrije do koje granice je spremna da brani svoja uverenja.

Izvor: Laguna

PRIKAZ ROMANA ”SVEDOČANSTVA”

Džordž Sonders – Linkoln u bardu (2017)

Eksperimentalni roman koji je pokupio nagradu pre dve godine. Džorž Sonders je uspeo da pomeri granice književnosti i da napiše najneobičniju i najoriginalniju knjigu, ni nalik nečemu što ste do sada čitali. On razvija nezaboravnu priču o porodičnoj ljubavi i gubitku na osnovu klice istorijske istine da je američki predsednik Abraham Linkoln, nakon smrti sina, obilazio njegovu grobnicu da bi držao u naručju njegovo telo. Dečak Vili Linkoln je zarobljen u prelaznoj oblasti (bardo) gde se duhovi druže i prepiru, dok se u njegovoj duši odvija velika borba. Delom istorijski roman, delom uzbudljiva fantazija, Linkoln u bardu sačinjen je od dugog niza monologa koje izgovaraju različiti glasovi, pretežno duhovi, a prošaran je izvodima iz istorijskih dokumenata, realnih i izmišljenih. Smešten u doba Građanskog rata, ovaj sentimentalan i filozofski roman o važnosti empatije, prenosi čitaocima samu esenciju tuge, a uz sve to začinjen je grotesknim humorom.

Izvor: GeoPoetika

PRIKAZ ROMANA ”LINKOLN U BARDU”

Arundati Roj – Bog malih stvari (1997)

Bog malih stvari je roman o kom sam već pisao ranije, tako da se neću ponavljati, ali pročitajte o čemu se radi i dozvolite da Vas tematika kupi, pa onda Vi kupite knjigu. Roman daje odgovor na pitanja koji se mnogi pitaju, a niko ne sme da pita – Koga treba voleti, i koliko? i Da li se život može promeniti za jedan dan?

Izdavač: Laguna

PRIKAZ ROMANA ”BOG MALIH STVARI”

Salman Ruždi – Deca ponoći (1981, 1993 i 2008 nagrada Buker nad Bukerima)

Knjiga koja je dobila čak tri Bukerove nagrade: Prvi put za najbolji roman 1981. godine, a kasnije dva puta kao najbolji roman koji je ikad dobio Bukera.

Ponoć je. Sat je otkucao rađanje novog dana. Pesma i smeh ore se u vazduhu, jer se Indija ponovo rodila kao samostalna država. U bolnicama se čuje plač hiljadu i jednog deteta koje je sićušnim plućima prvi put udahnulo vazduh pobede. Vazduh slobode. Sva Deca ponoći poseduju neobične talente: herkulovsku snagu, natprirodnu lepotu, sposobnost da postanu nevidljivi i da putuju kroz vreme. Ali nijedno od njih nije sposobno da prodre u srca i umove ljudi kao Salim Sinaj, junak koji nam, dok mu vreme ističe, pripoveda svoju tragikomičnu priču.

Izvor: Vulkan

PRIKAZ ROMANA ”DECA PONOĆI”

Kazuo Išiguro – Ostaci dana (1989)

Kroz sudbinu čoveka koji u ostacima dana melanholično govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi, dužnosti, dostojanstvu i odanosti, Kazuo Išiguro nam finom ironijom i specifičnim britanskim humorom oslikava čitav jedan svet u nestajanju. U leto 1956. gospodin Stivens, vremešni batler iz Darlington hola, kreće na put koji će kod njega izazvati niz sećanja na minula vremena. Danas već klasik, roman Ostaci dana bogat je predivnim i dirljivim uspomenama na dane pre Velikog rata, izgubljene želje i izgubljenu ljubav.

Izvor: Dereta

Leave a Reply