Drama, Kratke priče

Dorte Nors – Posle udarca // Život zadaje najteže udarce

By In

O kratkim pričama sam više puta pisao, a jednom prilikom čak snimio i podkast epizodu na tu temu (kada sam pričao o Sodnersovoj zbirci priča Deseti decembar). U svakom slučaju, smatram da bi kratke priče trebalo više čitati, i to iz više razloga. Kao u školi pred novu lekciju, evo da obnovimo zašto je to super čitati kratke priče:

1. Mnogo se bolje doživi priča jer se pročita odjednom;
2. Dobijamo mogućnost da uživamo u više priča;
3. Neke ideje su spektakularne a ne bi mogle da se rastegnu u vidu romana;
4. Potrebno je imati posebnog dara napisati upečatljivu i dobru priču u kratkoj formi.
5. Priče mogu da se čitaju na preskoke i idealne su recimo za plažu – jedna priča pa trk u vodu, pa nazad na još jednu priču, i tako dalje.

E sad, postoji nekoliko zbirki kratkih priča koje uvek preporučim, ali tome ću posvetiti neki drugi blog post. Danas sam tu da se fokusiramo na zbirku kratkih priča Posle udarca, danske spisateljice Dorte Nors. Već smo upoznati sa minimalizmom u estetici u Skandinaviji, a ovo je pravi način da se sa tim upoznamo i kroz ovu zbirku.

Posle udarca broji svega 90-ak stranica, a sadrži čak 15 kratkih priča. Ove kratke priče su zaista stvarno takve – kratke – i neke sadrže svega dve strane. Svaka zbirka kratkih priča ima neku zajedniču temu ili motiv koji ih sve spaja, a to je u slučaju Dorte Nors upravo udarac. Ipak, ne odnosi se samo na fizičke udarce (iako ima i toga), već i na one emotivne, psihičke i nevidljive. Odnosno udarce koje nam svima zadaje život.

Pisati prikaz za zbirke kratkih priča jeste prilično nezahvalan posao, a isto tako je i ocenjivanje istih. Mi pratimo više različitih ljudi kroz različite životne stadijume i situacije, i zaista je nemoguće ne povezati se sa bar jednom pričom. Naslovna priča, Posle udarca, i jeste možda ona koja je najemotivnija i najteža, i to ne samo čitaocima, već i kritičarima. U središtu ove priče je žena koja nikad nije znala da izabere pravog muškarca za sebe. Ona je jedna individua koja je oličenje svih nas. Sve komentare muškaraca koje upoznaje da su oni eto takvi i da se ne mogu promeniti naivno sluša i tome se prepušta, ne slušajući sebe i ne stavljajući sebe na prvo mesto. Ova priča je previše upečatljiva i kao temu ima nešto što je i dan danas aktuelno (i biće tako sve dok se ne promeni), i iz tog razloga ću ostaviti link ka priči na zvaničnom sajtu izdavačke kuće Štrik. Nemojte da vas mrzi da je pročitate, izuzetno je kratka a zaista bitna.

Svaka priča u ovoj knjizi počinje na jedan naivan način. Gledanjem televizora, odlaskom u prodavnicu, odlaskom kod frizera, dozivanjem psa. I to je ono što Dorte Nors dobro radi – ona nam pokazuje da se isto tako dešava u životu. Svaki dan u kom smo doživeli neki jak udarac, nebitno da li psihički ili fizički, počeo je sasvim obično.

Pomenuo bih i priču Pače, koja na jedan jako dobar način govori o patrijarhatu i načinu na koji se generacije menjaju sa vremenom. Pored te, bitno je pročitati i priče Zimska bašta o tome kako jedan tinejdžer doživljava razvod njegovih roditelja i njihove nove partnere i Žene ubice o tome kako jedan čovek reaguje na članak o ženi ubici.

Dorte Nors zaista piše odlično – na jedan lep i lepršav način, a opet njene rečenice zaista udaraju tamo gde i planiraju da udare. Ako otvorite oči i shvatite šta je to tačno udarac u svakoj priči, ostaćete bez teksta. Ne mogu da kažem da je ovo najbolja zbirka kratkih priča koje sam pročita, ali ovde se nalaze priče koje su mi zaista bile nevervatne. Nije svaka priča savršena, ali opet, sve je stvar ukusa, i nekima će se svidet priče koje se meni nisu svidele. U svakom slučaju, ako ikada budete u prilici da pročitate bilo šta od Dorte Nors, bilo to Posle udarca ili njen roman Retrovizor, rame, žmigavac, imate moju podršku.


Naslv originala: Dorthe Nors – Kantslag

Izdavač: Štrik

Broj strana: 90