Drama, Istorijski

Dragoslav Mihailović, “Kad su cvetale tikve” // Život i izazovi mladih u posleratnoj Jugoslaviji

By In

Postoji mnogo neispričanih priča koje potiču iz delova Srbije koji možda nisu toliko interesantni. Ako uzmemo u obzir period posle Drugog svetskog rata i Jugoslaviju, primetićemo da je većina romana smeštena u Beograd, ili u neke druge velike gradove u SFRJ, dok će retko koji pisac da se bavi nekim manjim gradom ili čak selom, a još manje ljudima koji možda žive neki normalan život. Dragoslav Mihailović nije jedan od tih ljudi, jer se u svojim romanima bavi sudbinama i životima likova koji možda drugim piscima nisu interesantni jer potiču iz nekog ”previše realnog i nama bliskog” sveta, a upravo je to ono što je ovde interesantno. Petrijin venac je, recimo, roman u kom Dragoslav Mihailović prepričava tužnu životnu sudbinu Petrije Đorđević, seljanke iz jednog premalog sela u blizini Paraćina. Ovo je možda jedini roman koji nam do tačnina objašnjava kakav je to bio život seljaka (a posebno seljanki) šezdesetih godina u tom delu Srbije, i upravo je zbog toga toliko i poseban. U njegovoj noveli (odnosno kratkom romanu) Kad su cvetale tikve, koji je ujedno i njegovo najpoznatije delo, Dragoslav Mihailović nam na isti način prepričava sudbinu jednog izuzetno realnog lika iz malog mesta, a ovoga puta to je Ljuba Sretenović, odnosno Ljuba Vrabac sa Dušanovca.

Radnja romana Kad su cvetale tikve smeštena je odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, iako je prvo poglavlje jedino koje je smešteno malo kasnije. Baš u prvom poglavlju se i upoznajemo sa Ljubom Vrapcem, našim protagonistom, anti-herojem romana i pripovedačem koji u tom trenutku živi u Švedskoj. Ljuba je u neku ruku preteča klasičnih gastarbajtera – on je oženjen Inge, usvojio je njenog vanbračnog  sina Arnea, i koliko god voleo što živi u Švedskoj i koliko god mu život tamo bio okej, dosta pati što je napustio svoju državu. I  upravo tada kreće zaplet romana, jer nam Ljuba prepričava razloge zbog kojih je napustio Srbiju, odnosno Jugoslaviju.

Ljuba je mladić sa Dušanovca, mladi bokser prepun ambicija koji se sticajem okolnosti dosta druži i poznaje sa lokalnim mangupima koji s  vremena na vreme upadaju u probleme, među kojima je i Stole Apaš. Ljuba živi sa roditeljima i bratom i sestrom, i Mihailović prati njihov život  onako kako je srednja klasa u tom periodu, u takvom naselju živela. Saznajemo kako je to bilo izlaziti u tom periodu, kako je to bilo družiti se, šta je bilo dozvoljeno a šta je bilo zabranjeno. Mihailović nam sjajno daje uvid u sam lik Ljube Sretenovića, koji je zaista neverovatno razrađen čak i u ovih 150 strana. Ne želim da otkrivam dalji zaplet ovog romančića jer je jako kratak, ali mogu da kažem da ga zaista vredi pročitati.

Istorijsko-politički kontekst romana

Ovaj roman sadrži jedan poseban nivo koji  treba otkriti, a to je istorijsko-politički kontekst romana koji može da služi kao lekcija svima nama koji o ovome nismo puno znali. Naime, period Informbiroa, iliti Kominforma (1947-1956.) bio je period u kom je,  laički rečeno,  bilo zabranjeno ljudima sa ovih prostora da slušaju, gledaju ili da na bilo koji način nešto rusko utiče na njih. Ljubin otac i brat tajno slušaju ruski radio Moskva, a kada OZNA to otkrije, njegov otac i brat biće uhapšeni a to će donekle da utiče i na samog Ljubu i njegovu karijeru. Mihailović je izabrao  jedan sjajan način da nas sve malo nauči, ili podseti na ovaj period Titove politike o kom možda i nismo znali, kao i to da nam na sebi svojstven način pokaže koliko je bitna sloboda medija i kakve posledice takve zabrane mogu imati na ljudske živote i sudbine. Da stvar bude apusrdnija, pozorišna predstava po ovom romanu je, kako sam Dragoslav  kaže, bila  zabranjena od strane Josipa Broza Tita.

”Tuberani umiru u leto, kad  cvetaju tikve.”

Odnos prema ženama

Kao što je to slučaj i u romanu Petrijin venac,  i u Kad su cvetale tikve je odnos prema ženama jako upitan. Iako se takav odnos prema ženama i u književnosti i van nje danas ne toleriše, Mihailović piše o vremenima u kojima je stvarno bilo tako. Ideja odnosa muškarca i žene u ovom romanu može da se uhvati na samom početku, kada Ljuba opisuje svoju suprugu  iz Švedske, Inge. Iako je Ljuba sam po sebi pozitivan lik, primetićemo mnogo stvari koje nećemo podržati, ali je jako bitno razumeti  vreme u kom je ovaj roman smešten. Ali već odmah i u drugom poglavlju, saznajemo da mu  Stole Apaš, lokalni mangup, namešta da siluje prostitutku, i to će ujedno biti prvo Ljubino seksualno iskustvo. Svaki sledeći put ćemo pročitati o Ljubinim iskustvima u kom se hvali količinom devojaka kojima je oduzeo nevinost, a sama katarza romana je takođe vezana za odnos muškaraca i žena u periodu nakon Drugog svetskog rata.

pisac Dragoslav Mihailović

Ljuba Sretenović i Jugoslavija

Odnos Ljube Sretenovića i Jugoslavije je takođe dosta izražen u ovom romanu. On je na neki način nesrećan što živi u Švedskoj a ne u Jugoslaviji (on koristi  svaku priliku da ode  u Jugoslaviju na nekoliko dana, čak i uči malog Arnea da je zavoli), i to je ono što možemo da povežemo sa velikim brojem naših ljudi koji žive u inostranstvu, s tim što danas nije reč o Jugoslaviji već o Srbiji. Možda je ovo moje subjektivno mišljenje, ali sama Jugoslavija i jeste neki motiv koji se provlači kroz Mihailovićeve romane. Oni su napisani u periodu kada je Juga bila velika, i svoje priče smešta u manje gradove u Srbiji, dajući im neki jugonostalgični momenat. Možda ovo nije bila njegova inicijalna namera, ali svaki lik i svaka priča su vrlo autentični i sjajno dočaravaju atmosferu tog vremena.

Sve u svemu, Dragoslav Mihailović je pisac koji piše neverovatno i čije priče se čitaju bez prekida. Roman Kad su cvetale tikve se može pročitati za jedan dan i zaista vredi. Tužan je, melanholičan, dirljiv, interesantan. Petrijin venac sam  preporučivao više  puta, ali to će sada sigurno zameniti Kad su cvetale tikve, jer i dalje ne mogu da izaberem svog favorita od ova dva romana (ipak mi je Petrija malo bliža srcu). Pročitajte ovaj roman i dajte i Vašoj deci da ga pročitaju. Toliko je sjajan da im neće biti dosadan, a podstaći će mnogo pitanja za razgovor.


Izdavač: Laguna

Broj strana: 160