Drama, savremena književnost

Džanin Kamins, “Američka prašina” // Knjiga oko koje se stvarno digla velika prašina

By In

Skoro sam pročitao komentar na Instagramu koji je glasio ”politička korektnost će nas ubiti”. Iako sam generalno pobornik svačijih prava i ohrabrujem političku korektnost u svakom smislu, moram da priznam da je mala razlika između političke korektnosti i ekstremizma. Ekstremi ni u čemu nisu dobri. Ovo je upravo i razlog zbog kog nisam,  ali  i dalje nemam neko formirano mišljenje o prašini koja je ove godine podigao roman Američka prašina (slučajnost?) američke spisateljice Džanin Kamings. Zbog čega je tačno izbio skandal, da li je bojkotovanje ovog romana bilo potrebno i o čemu je roman zapravo?

Razlog bojkota romana

Američka prašina je roman koji  je izašao početkom godine, i već u januaru je bio izbor za prestižni književni klub koji uređuje američka voditeljka Opra Vinfri. To je ujedno bio i trenutak kada se ovaj roman našao u žiži javnosti, ali umesto da naleti na pozitivne kritike cele Amerike, latino pisci su pokušali, ali i uspeli, da ga izbojkotuju do te mere da je turneja romana obustavljena. Naime, Džanin Kamins u svom novom romanu bavi se pitanjem migranata iz Meksika u Sjedinjene Američke Države. Iako su namere Džanin Kamins, po svemu sudeći, bile pozitivne jer je želela da osvesti amerikance i da im pokaže kako to zapravo izgleda i koji su razlozi toga što Meksikanci ilegalno naseljavaju područje Amerike, latino pisci su bili van sebe od besa što, od mora romana ove tematike koji su napisani baš od strane latino pisaca, medijski prostor dobije roman napisan od strane bele spisateljice. Oni nisu samo zamerili to, već su pokušali da pokažu amerikancima  koliko malo prostora se daje latino piscima  uopšte. Ovo nije prvi roman koji se bavi ovom tematikom, a opet je prvo o kome se toliko priča. Osim svega ovoga, latino pisci su zamerili Džanin Kamins na stereotipičnim likovima pošto ih je sve predstavila kao siromašne, kriminalce i generalno loše ljude. Ovde se postavlja pitanje – dokle ide granica? Ko sme da piše kakve romane? Da li neko ko je amerikanac može da piše o likovima koji su hispano porekla? Da li mi iz Srbije možemo da pišemo priče i da smišljamo likove koji nisu nužno Srbi? Opra Vinfri je, u svoju odbranu u jednoj emisiji uživo rekla da piscima ne bi trebalo braniti slobodu izražavanja i maštanja, jer bi to onda uticalo na književnost širom sveta, ali se složila da bi karakterizacija u tom slučaju morala biti mnogo bolja. Ona je takođe dodala da joj je ovaj slučaj otvorio oči i da će u budućnosti mnogo veću pažnju pridavati piscima latino porekla.

Zaplet romana

Što se tiče tematike ovog romana, priča prati Lidiju i njenog osmogodišnjeg sina Luku. Jednog dana u Akapulku, na proslavi kinsanjere, odnosno  šesnaestog rođendana njene sestričine, desio se masakr u kome je 16 članova njene porodice ubijeno, uključujući njene roditelje, sestru, sestričinu i muža Sebastijana. Sebastijan i jeste bio razlog ovog masakra, jer je kao poznati meksički novinar napisao članak za jedne novine u kom otkriva ko je najsnažniji narko bos u Meksiku i ujedno vođa najvećeg narko kartela, Baštovana. Lidija i Luka nekako uspevaju da se sakriju u kući, i nakon masakra pokušavaju da pobegnu daleko od Akapulka, da izbegnu u Sjedinjene Američke Države kako ih Havijer, narko bos, ne bi našao i ubio. Ovde je već Dženin pokušala da osvesti američku publiku oko toga šta se dešava, tako što je povezala policiju sa narko trafikantima, naglašavajući da je u Meksiku izuzetno teško otići u policiju i žaliti se na bilo šta što ima veze sa kartelima, jer policajci vrlo, vrlo često rade za same kartele (zvuči poznato?) te je nemoguće tražiti pomoć od nje. Lidija, zajedno sa njenim sinom pokušava da pobegne iz Meksika bez da se to igde dokumentuje, plašeći se  za svoj život. U  tom trenutku ona će krenuti putem kao i svi ostali migranti iz Srednje Amerike, upuštajući se u višednevne vožnje vozovima, skakanje na krov voza, spavanje u lošim uslovima i  preživljavanjesa malo novca, dok će u isto vreme upoznavati druge migrante koji iz svojih razloga pokušavaju da izbegnu u SAD, zemlju prilika, ali i izbegavati članove Baštovana koji se mogu kriti bilo gde.  Kako bi situacija bila dramatičnija, Havijer i Lidija imaju određenu priču i pre njenog braka sa Sebastijanom, što će priči dodati još jedan nivo.

Tematika i prevod

Sa strane priče i tematike koju pokriva, ovo je interesantno štivo. Nije napisano savršeno, vrlo je jednostavan jezik koji u momentima liči na najobičnije trilere, ali je tematika zaista interesantna jer nismo imali prilike da čitamo o migrantima i njihovim razlozima za napuštanje njihovih zemalja. Sama činjenica da je ovo roman koji je preveden na više desetina jezika je sigurno pomogla u načinu na koji posmaramo migrante iz Meksika, a verujem da je još više očiju otvorila na samoj teritoriji Amerike. Roman je vrlo aktivan – na svakoj stranici se nešto dešava, što čitanje ovog romana čini izuzetno intereantnim i ni u jednom trenutku dosadnim. Da li je ovo roman koji je stilski dobar i koji se da analizirati sa te tačke gledišta? Nikako. Da  li je ovo roman koji će nam učiniti dane na plaži interesantnijim i koji će nam pomoći da malo više razumemo migrante? Hoće. Prevod samog romana je malo upitan, i teško je shvatiti da li je samo malo štur ili je Džaninin jezik malo jednostavniji. Neki delovi su sjajno prevedeni, dok su drugi malo upitni. Recimo, jedan lik u romanu se prevodi na tri različita načina – El Chacal, Šakal i Kojot, i to na istoj stranici. Može biti i da je Američka prašina malo duži roman nego što bi zaistra trebalo da bude, ali ne umara ni u jednom trenutku. Sa strane zapleta,  ima potencijala da bude jako interesantan roman, posebno ako volite akcione romane.

Problematika likova

Ali s druge strane, tu je problematika likova koju su i latino pisci osudili.  Po početku čitanja romana i do same sredine, često sam se pitao zašto je uopšte ovaj roman osuđen zbog likova, jer se ni jedan ne čini nešto loše okarakterisanim. Onda sam se pitao zašto bi uopšte kudili male stereotipe jer su takvi likovi očigledno vrlo realni. Uglavnom bi to bili neki manji stereotipi o ljudima iz Srednje Amerike, kao na primer to da je veliki broj ljudi siromašan i da zbog toga ulazi u narko kartele, kako su policajci korumpirani a mlade devojke stupaju u seksualne odnose sa kriminalcima kada tek postanu tinejdžerke. Njihove veze su uglavnom toksične i dosta zavise od raspoloženja muškaraca, što, iako užasno, može biti  prilično realno u tom predelu, posebno uzimajući u obzir siromaštvo ovih država. Ali u jednom trenutku kasnije Džanin zaista preteruje. Likovi koji se pominju, i koji su hispano porekla (u romanu manjka belih likova kao što je sama spisateljica) su  zaista bazirani na samim stereotipima. Tu ne samo da su mladi kriminalci koji nemaju nikakva moralna načela, klinke koje beže od momaka kriminalaca, već i ljudi koji su odrasli na deponijama  što je, recimo, bilo potpuno bespotrebno za samu priču. Da ne pominjemo konstantne reči i fraze na španskom jeziku. Da, sve je ovo vrlo realno i sve ovo postoji i ne postoji razlog zašto bi bio protiv ovoga, ali Džanin izuzetno preteruje u ovome. Konstantno sam razmišljao kako bi meni bilo da je neko napisao roman o Srbiji i uključio sve stereotipe koji vladaju o Srbima, i automatski sam shvatio šta je to što je latino piscima zasmetalo.

spisateljica Džanin Kamins / foto: The Irish Times

Zaključak

Ukoliko tražite roman za razonodu, Američka prašina jeste odličan izbor. Nije savršenstvo književnosti, ali će vam itekako držati pažnju nekoliko dana. Ako s druge strane volite romane koji su bazirani na dobrim likovima, razvijenim likovima, i očekujete tu neku dubinu, onda vam se neće dopasti. Na samom kraju, vi sami odlučite da li je bojkot ovog romana zaslužen ili nije, jer ja i dalje ne znam  šta da mislim. Da li je Džanin imala dobre namere? Jeste. Da li je mogla malo više razmisliti o tome o čemu piše?Da. Da li treba svima zabraniti da pišu o kulturama koje nisu njihove? Pa ne, ali zaista ne bi trebalo pisati ceo roman o kulturi koja je daleko od vaše.


Naslov originala: Jeanine Cummins – American Dirt

Izdavač: Čarobna Knjiga

Broj strana: 430