Drama

Džefri Judžinidis – Midlseks // Nije sve crno ili belo: Život između dva pola

By In

Živimo u vremenu kada je tema polova postala prilično pipljiva – ukoliko pratite trendove, onda znate da u Americi vlada mišljenje da svako ima pravo da bira svoj rod, nebitno kog je pola. Da li je to opravdano ili nije, tema je za neki drugi put. Međutim, šta reći o hermafroditima koji se rađaju sa, faktički, oba pola u sebi? Uvod u anatomiju je jednom imao epizodu o devojčici kojoj su otkrili i urođene testise, te je ona sama mogla da izabere svoj pol. Ovo su svakako situacije koje su nama na ovim podnebljima strane, ili možda samo nismo dovoljno upućeni u medicinske fenomene, ali da ovakvi slučajevi postoje – svakako da da. Ovo je ujedno i tema Judžinidisovog romana iz 2002. godine, Midlseks, a osim jedne fascinantne i neverovatno interesantne priče, Midlseks je roman o seksualnost, mutaciji jednog gena koji je putovao decenijama, o borbi između vaspitanja i prirode, i na kraju krajeva, o onome što svako od nas želi – da živi život kakav on smatra da je ispravan i za njega najbolji.

Kroz priču od preko 600 strana, gde niti jedna stranica nije dosadna ili bespotrebna, Judžinidis pokriva više od 50 godina jedne porodične istorije. Iako je protagonista ovog romana Kal Stefanidis, koji je rođen kao devojčica Kaliopa, priča počinje pedesetak godina pre njenog rođenja, kada njeni baba i deda odlučuju da, sticajem okolnosti, emigriraju u Ameriku. Prva polovina knjige posvećena je upravo njima, a osim toga što saznajemo kako je tačno došlo do ovog mutiranog gena koji će da podstakne dalja dešavanja u romanu, Judžinidis nam kroz istinite istorijske i kulturološke činjenice dočarava život jednog para koji pokušava svoju sreću da pronađe na jednom novom kontinentu uz samo šaku ljudi koje poznaje. Kal Stefanidis, odnosno Kaliopa, je narator ovog romana od samog početka, ali se vraća u prošlost i čitaocu omogućava da detaljnije shvati istorijat njegove porodice. Naime, Kaliopa je rođena sa drugačijim polnim identitetom, što laički znači da je rođena sa viškom muških hormona, a manjkom ženskih. Već od prve rečenice, potpuno nam je jasno koji je to zaplet u romanu; saznajemo da se Kaliopa rodila 1960. godine, dok je njen novi identitet, Kal rođen 1974. godine u jednoj bolnici u Mičigenu.

Bilo kako bilo, sama seksualnost našeg protagoniste nije najbitnija stvar u ovom romanu, jer on pokriva mnogo više od toga i postavlja neka prilično bitna egzistencijalna pitanja. Kao jedna od glavnih tema u romanu je ponovno stvaranje jednog identiteta. Ovo se ne odnosi samo na Kaliopu koja će u jednom trenutku morati sama da izabere svoj put i da rekreira potpuno novi identintet, već i na njenu babu i dedu koji su pokušali to isto da urade nakon emigracije iz Smirne u Ameriku. Sam identitet je možda i najbitnija tema u ovom romanu, i to ne samo identitet jednog pojedinca, već i jednog para i jedne porodice.

Zatim tu je tema koja je i dan danas prilično aktuelna u društvu, a to je da li se osoba rađa sa određenim karakteristikama, ili na to utiču porodica i vaspitanje. Koristeći primer hermafrodita, Judžinidis zaista postavlja neka bitna pitanja koja se često čitaju između redova jer nisu prilično očigledna. Naime, Kaliopa je rođena sa greškom u hromozomima zbog istorije njene porodice, i, iako je ona svoja osoba, postoje neke stvari na koje ni porodica ni vaspitanje ne mogu da utiču. Prvo Kaliopino seksualno iskustvo je odličan primer ovoga – šta je to što roditelji i društvo žele od nas da budemo, a šta je to što mi zapravo jesmo? Da li je vaspitanje dovoljno da se promene neke nama već urođene karakteristike, i da li zaista moramo da se borimo protiv njih?

Kao poslednja tema koju ću pomenuti ovde, ali svakako ne i najmanje bitna jeste seksualnost pojedinaca. Živimo u državi u kojoj se, i dalje, mršti na sve što nije strejt, tako da je ovo štivo izuzetno bitno, i bilo bi odlično kada bi se uvrstilo u obaveznu lektiru svim srednjoškolcima. U Midlseksu nije bitno da li je neko gej ili strejt – to su teme koje su već odavno ispričane i oko kojih se polemisalo davnih godina. Međutim, pojam hermafrodita je i dalje većini nepoznat i sama njihova interna borba je izuzetno bitna za pročitati. Nakon Midlseksa postaćemo još tolerantniji prema različitostima, prema drugačijim seksualnim preferencijama i na kraju krajeva, prema ljudima čija je priroda i anatomija potpuno drugačija od naše.

Što se tiče samog romana, on jeste malo duži, ali je zaista vredan apsolutno svake stranice. Možda sam to rekao za još neki roman, ali za Midlseks to zaista mislim bez preterivanja. Judžinidis je ovaj roman napisao na jedan maestralan način, i njegova priča se čita na identičan način kao što se gleda najinteresantnija serija – svaka naredna strana nas vuče da tražimo još. Na momente duhovit, na druge momente srceparajuć, Midlseks je roman koji je jedno potpuno drugačije iskustvo. Kada se na sve to doda momenat ozbiljnog medicinskog istraživanja, dobija se knjiga koja je potpuno drugačija od svega što smo do sada čitali, i svakako knjiga koju je izuzetno bitno pročitati.

Likovi u romanu su takođe razrađeni na najsavršeniji način – počevši od Kaliope, njenih roditelja i brata, pa i babe i dede, svako od likova je dopadljiv jer nam Judžinidis dočarava njihove pozitivne karakteristike do te mere da ne možemo da ih zamrzimo iako učine nešto sa čim se mi ne slažemo. Jezik romana je jednostavan, odnosno lako se čita, a opet se tu, između redova, krije neka dubina koju tek treba da otkrijemo.

O ovom romanu mogu da pišem do sutra. Koristeći savršene aluzije na grčku literaturu koja se poklapa sa kulturom porodice Stefanidis u romanu (a svakako i sa samim piscem), savršen jezik, odličan tempo duhovitih i emotivnih scena, Midlseks je definitivno jedan od top 3 najboljih romana koji su prevedeni na srpski jezik ove godine, i za to hvala Dereta izdavaštvu. Štivo koje ću uvek preporučiti i svakako opet pročitati.


Naslov originala: Jeffrey Eugenidis – Middlesex

Izdavač: Dereta

Broj strana: 631