Drama

Džon Apdajk – Beži, Zeko, beži // Koliko je moguće pobeći od sebe?

By In

Očigledno gledamo filmove ili čitamo knjige kako bismo i mi sami na neki način pobegli od naše svakodnevnice i problema sa kojima se svakodnevno srećemo. Zašto bi sedeli i razmišljali o tome koliko nas je šef iznervirao kad možemo da utonemo u neki drugi svet i tih sat, sat i po dnevno čitati o nekim drugim kulturama, životima ili svetovima? Ipak, književnost nije uvek svetla i ne može nas baš uvek usrećiti. Na kraju krajeva, prava književnost je ona koja na neki drugačiji način ispriča priče koje su zapravo o najtaminijim delovima našeg uma, najstrašnijim emocijama ili događajima. Iz tog razloga ne treba uvek bežati ka lakšoj literaturi. Jedna takva knjige postala je klasik prošlog veka, a iako naizgled sasvim šašava i slatka, krije u sebi mnogo toga što smo se i mi nekad sami pitali. Da li možemo pobeći od sebe i života koji nam je suđen?

U pitanju je roman Beži, Zeko, beži, američkog pisca Džona Apdajka, jednog od tri pisca koji su Pulicerovu nagradu dobili više od jedanput. Ovaj roman je deo serije od 4 knjiga koje se bave životom glavnoj junaka, ali s obzirom da je prvi roman, on može da se čita potpuno samostalno, bez čitanja nastavaka. Beži, Zeko, beži je izdat 1960. godine, a od ove godine možemo da ga čitamo i na srpskom jeziku zahvaljujući Amerikana ediciji izdavačke kuće Laguna (posebna pohvala za jako simpatične korice!)

Roman prati priču Harija Zeke Angstroma, nekadašnjeg odličnog košarkaša. On sada ima 26 godina, zaposlen je na jednom jako dosadnom poslu (naime on je demonstrator kuhinjskih noževa), i oženjen je, ali ne baš srećno. U jednom trenutku, Zeka će shvatiti da to nije život kakav on želi da ima, i otići će od svoje kuće. Kako sama korica ovog romana kaže, otišao je supruzi po cigarete i još uvek se nije vratio. Nakon što se bude izgubio na putu, on će se vratiti u svoj rodni kraj ali ne kod svoje supruge, već će pokušati da još jednom oseti tu svoju staru slavu tako što će postiti svog starog trenera košarke. Od tog trenutka, ceo život Harija će se skroz promeniti, kroz brdo situacija koje vrište ’’očaj’’ zbog nezadovoljstva života koji živi.

Ovo je roman koji nije niti u jednom trenutku dosadan, i napisan je maestralnom prozom Džona Apdajka koji važi za jednog od boljih američkih pisaca koji su ikad živeli. Kroz Zekinu perspektivu, odnosno perspektivu lika koga ne može baš svako da zavoli, shvatamo kako je to kad je neko apsolutno nezadovoljan svojim životom, kao i svim okolnostima koje se dešavaju. U istom trenutku, možemo da ispratimo nemoć individualca da utiče na neke životne okolnosti koje bi hteo da promeni. Iz tog razloga, ovo nije jedan slatkasti roman koji ima flamingose na svojim koricama i koji govori o jednom prelepom životu u Americi. Naprotiv, ovo je roman koji je izuzetno amerikana, ali opet u sebi krije mnogo više nego što izgleda.

Kao glavna tema ovog romana je seks. Ukoliko uzmete knjigu u ruke i pročitate bar deo ovog romana, videćete da je Harijev pristup seksu više životinjski nego romantični. Njegov odnos prema istom, kao i odnos prema ženama, nije nešto što će se svima dopasti. Ali, on je jedan tipičan (ne mogu reći samo američki) muškarac, i to je bila glavna Apdajkova ideja – da stvori jednog lika sa kojim će se mnogo muškaraca poistovetiti, dok će ga žene pomalo i mrzeti. Seks koji Zeka upražnjava i način na koji to čini na neki način zamenjuje staru košarkašku slavu koju trenutno ne može da oseti. Ovo je jedna izuzetno bitna tema, jer je potpuno prirodno da tražimo zamenu za nešto  što smo nekada imali, a više ne. A ako je slava u pitanju, to je još bolnije, jer ne postoji ništa gore nego od onog ’’imati pa nemati’’.

Identitet je takođe jedna tema koja je izuzetno vidljiva u ovom romanu. Kroz celu knjigu Zeka je u potrazi za svojim ličnim identitetom, jer nije zadovoljan onim što ima. Iz ovog razloga, Beži, Zeko, beži može da se posmatra i kao svojevrstan psihološki i životni roman. On očajnički želi da povrati taj njegov identitet, odnosno moć koju mu je davao identitet poznatog košarkaša i osobe koja je bila seksualno zadovoljna sa svojom suprugom Dženis. Apdajk je uradio jedan neverovatan posao opisujući i razrađujući lik glavnog nam junaka.

Beži, Zeko, beži je jedna neverovatna poslastica iz prostog razloga što je odlična i za one koji vole kvalitetnu literaturu i kojoj može da se diskutuje i analizira do sutra, ali i onima koji vole one prolazne knjige koje se zaborave već do prekosutra. S tim što se ovaj roman neće tako lako zaboraviti. On je brutalno iskren, životan, i na kraju krajeva bitan.


Naslov originala: John Updike – Run, Rabbit

Izdavač: Laguna

Broj strana: 352