Teen / YA

Džon Grin – U potrazi za Aljaskom // Prva ljubav i poslednje reči

By In

Sećam se dana kada sam dobio knjigu Krive su zvezde – pročitao sam je u roku od dva dana i plakao kao kiša. To je bio momenat kada sam zavoleo Džona Grina, ali naravno, ne možemo sa sigurnošću znati da nam se neko sviđa samo zbog jednog romana. Usledilo je moje čitanje knjiga Obilje Katarina, Vil Grejson, Vil Grejson, a početkom ove godine i Nikad kraja kornjačama. Moje mišljenje da je Džon Grin tinejdžerski Bog je već bilo dokazano, jer nisam baš mogao da odredim kojom knjigom sam bio više fasciniran. Međutim, shvatio sam da su mi ostala još dva njegova romana koja nisam pročitao do tog trenutka, U potrazi za Aljaskom, o kom pričamo u ovom postu i koji je uvek hvaljen, i Gradovi na papiru (koji mi je do današnjeg dana i dalje ostao nepročitan). Iako većina hvali U potrazi za Aljaskom i smatra da je to njegov najbolji roman, ja moram da priznam da sam očekivao mnogo više od onoga što sam dobio. Da li sam samo stariji ili je zaista ova knjiga malo slabija u odnosu na sve njegove druge?

U samom središtu ovog romana nije Aljaska kao država, niti je Aljaska kao glavni ženski lik. Protagonista ovog romana je Majls, odnosno Salce, koji u jednom trenutku sa šesnaest godina prelazi u srednju školu dalje od svog grada, i dobija ne samo svog cimera u domu već i njegovo društvo. Već se posle nekoliko strana upoznajemo sa Pukovnikom, odnosno njegovim cimerom, kao i Takumijem i prelepom Aljaskom – devojkom koja će imati veliku ulogu u knjizi. Ono što se dalje dešava u romanu su obične avanture ove družine, preživaljavanje u srednjoj školi, sve do jednog dana kada će se sve to porušiti na jedan vrlo emotivan i srceparajuć način.

Roman U potrazi za Aljaskom je podeljen na jedan jako lep način, koji svakako vuče čitaoca da nastavi dalje. Naime, roman počinje 136 dana pre (ovog srceparajućeg događaja), i svakako da želimo da nastavimo da bi videli šta se to zapravo dešava i do kog momenta se dani odbrojavaju. Grin je svakako još jednom uspeo da načini svoju književnost vrlo interesantnom, i za to od mene ima sve pohvale.

Ono što je još jako interesantno jeste i sam lik Aljaske Jang. Ona je tu kao metafora za sve buntovnike – puši cigarete, pije alkohol. Ne sluša naređenja. U poređenju sa Majlsom, ona je sve ono što on nikada neće biti, i samim tim je ova tematika vrlo realna – tinejdžeri jesu svakakvi, i na njih je vrlo lako uticati, posebno ako ti uticaji dolaze od strane društva ili ljudi u koje su zaljubljeni. Ipak, likovi u ovom romanu su prilično jednodimenzionalni, kako i sama Aljaska koja je tako buntovna od početka do kraja, tako i Majls – on potiče iz jedne dobre porodice, voli da uči, miran je, i na sve to – zna poslednje reči skoro svakog velikana.

Vidi se da je ovo Grinov roman prvenac. Smatram da su Grinovi likovi mnogo bolje razrađeni u njegovim narednim romanima, jer zaista nisam imao utisak da je bilo kome u romanu stalo do Majlsa (koji je novi đak u svojoj školi), niti da je njemu stalo previše do svakog drugog. Rečenice su prilično prazne, sleng koji koriste ovi tinejdžeri i nije nešto sa čim će se većina naših tinejdžera poistovetiti (što definitivno nije slučaj sa njegovim drugim romanima). Radnja romana je takođe vrlo bleda – verujem da je Grinova ideja bila da opiše kako je to kad si nov u školi ili društvu i na koji način sve naši vršnjaci utiču na nas, kao i to kako pronaći sebe u svetu, ali ova radnja nije ostavila apsolutno nikakav utisak na mene. Čak i taj događaj koji se otkriva negde posle polovine knjige nije bilo nešto što je mene lično potreslo – šokiralo jeste, ali s obzirom na to da se nisam vezao za likove, nisam mogao da doživim to kao dešavanja u bilo kom njegovom drugom romanu.

Iako je projekat za film U potrazi za Aljaskom stopiran, kuća Hulu trenutno snima mini seriju po ovom romanu od 8 epizoda, a pre neki dan Džon Grin je objavio imena glumaca koji će igrati Majlsa i Aljasku Jang.

Navikao sam da izvlačim po desetine preslatkih citata iz Grinovih romana, ovde nisam izvukao više od tri. Možda sam ovom romanu pristupio na drugačiji način, ali svi znamo koliko hvalim Džona Grina i koliko volim njegovu lepršavu i nevinu književnost. U potrazi za Aljaskom možda nije bio roman za mene, ali očigledno jeste za sve druge, jer ga apsolutno svako hvali. Ja lično preporučujem bilo koji drugi njegov roman, ali ako ste zaista pročitali sve i baš želite da čitate Aljasku, svakako je vredi uzeti u ruke! U svakom slučaju, i dalje ću uvek voleti i preporučivati Džona Grina.


Naslov originala: John Green – Looking for Alaska

Izdavač: Urban Reads

Broj strana: 295 (jubilarno izdanje povodom desetogodišnjice)