Drama

Džon Irving, “Svet po Garpu” // Remek-delo o feminizmu, seksu, polovima i roditeljstvu

By In

Retko koja knjiga može da zadovolji više različitih tipova čitalaca. Postoje čitaoci koji knjige čitaju isključivo zbog zapleta i interesantne priče; čitaoci koji od zapleta više vole dobro razvijene likove koje će da prate kroz nekoliko stotina strana, i na kraju postoje čitaoci koji žele da zagrebu malo dublje ispod površine i da pronađu knjigu koja će ostati uz njih dugo, dugo i nakon pročitane poslednje stranice. Jedna takva knjiga je Svet po Garpu, američkog pisca Džona Irvinga, a ovaj roman, iako broji 600 strana sitnog fonta, definitivno može da zadovolji sve već pomenute tipove čitalaca, jer sadrži i odličnu priču, presjajne likove, a toliko je slojevita i pametno napisana da će mnoge oduševiti.

Svet po Garpu je roman koji je napisan sedamdesetih godina, a godine kada je izdat je dobio i prestižnu National Book Award. Međutim, pre nego što se bilo ko dokopa ovog romana, bitno je znati da je u pitanju bildungsroman, odnosno roman odrastanja. Za one koji ne znaju, romani odrastanja su priče koje prate jednog ili više likova od rođenja ili detinjstva pa sve do smrti ili poznih godina tog istog lika ili likova. Dakle, ovi romani pokrivaju taj neki period života glavnog lika u toku kog on sazreva kako fizički, tako i mentalno. Osim ovih, očiglednih romana odrastanja, postoje i bilgungsromani koji pokrivaju malo manji vremenski period, ali u toku kog glavni lik otkriva nešto jako bitno o sebi, kao što je na primer seksualnost, neka porodična stvar koja će mu promeniti generalno razmišljanje ili tok života, ili ako npr upozna osobu svog života koja će mu otvoriti oči i učiniti da promeni način na koji je do tad živeo. Neki od boljih romana odrastanja su Midlseks, Češljugar, ili čak i Zovi me svojim imenom (primer romana odrastanja koji ne pokriva ceo život glavnog lika ali pokriva period u kom on spoznaje nešto novo o sebi). U svakom slučaju, da se vratimo na Svet po Garpu.

Zaplet i likovi

Što se tiče samog zapleta romana, malo je teže opisati ga a da se ne opiše cela radnja do poslednje stranice, ali dovoljno je reći da je ovo roman o čuvenoj feminstkinji Dženi Filds i njenom sinu T.S. Garpu. Na prvoj strani upoznajemo Dženi Filds, i vrlo moguće da će nam od prve rečenice postati omiljeni lik u romanu. Naime, priča počinje rečenicom da je Dženi 1942. godine uhapšena u Bostonu jer je napala vojnika u bioskopu. Tu već shvatamo da je Dženi feministkinja, potpuno drugačija od ostalih devojaka iz tog perioda. Kao što je napala vojnika u bioskopu zato što je hteo da je iskoristi u mraku, ona ima potpuno negativno mišljenje o muškarcima. Ne da na sebe, ne veruje u instituciju braka, niti želi da posluša svoje roditelje koji žele da je udaju dobro (s obzirom na to da porodica Filds pripada srednjoj klasi). Međutim, Dženi ne želi da se udaje – ona želi da postane uspešna medicinska sestra i da sebi rodi dete, ali ne želi da otac bude u životu tog deteta. Već posle nekoliko strana ona će uspeti u tom svom cilju i to na jedan izuzetno bizaran način koji će donekle da formira atmosferu u romanu – neću otkrivati koji je to način jer bi za to trebalo da uzmete i pročitate knjigu. U svakom slučaju, Dženi rađa malog Garpa, a kasnije će naći posao u školi Stiring gde će raditi kao medicinska sestra. Upravo ta škola Stiring će biti mesto zapleta prvog dela romana, jer će tu Garp odrasti ali i školovati se. Nakon završene škole, Dženi i Garp odlaze u Evropu, tačnije u Beč, kako bi oboje radili na zajedničkom cilju da postanu pisci.

Iako svih 600 strana nude neverovatnu zabavu, Svet po Garpu je ipak roman koji je poseban zbog načina na koji Irving gradi svoje likove. S obzirom na to da je roman odrastanja, jasno nam je da je roman fokusiran uglavnom na likove, i to na jedan odličan način. Likovi Dženi Filds i Garpa su razrađeni do savršenstva, toliko da sve njihove odluke i poteze možemo da razumemo. Čak i ako se ne slažemo sa nečim što će oni u romanu uraditi, zahvaljujući odličnoj razradi likova, jasno nam je odakle odluka za tim postupcima dolaze. Osim njihovih individualnih likova, jako je bitno pomenuti i odnos kako Dženi i njenog sina, tako i svih drugih likova u romanu – Irving je, osim razrađivanja pojedinačnih likova, uspeo da razradi i njihove odnose na jedan vrlo realan način.

Feminizam, roditeljstvo, seks i igranje sa polovima

Ali, Svet po Garpu je ipak knjiga koja je presjajna zbog svojih tema. Jako je čudno kada uzmete da čitate ovaj roman u ruke, vidite teme kojima se bavi i način na koji to čini, a onda shvatite da je ovaj roman napisao muškarac u Americi u toku sedamdesetih godina prošlog veka, kada feminizam uopšte nije bio ovoliko rasprostranjen. Irving kroz svoje likove daje svoja mišljenja o tome zašto je feminizan bitan i potreban za društvo, oslikava nam sve probleme sa kojima se žene  generalno susreću, dok nam u isto vreme daje u formi sporednih likova generalna mišljenja amerikanaca u tom periodu. Ali postoji nešto drugo što Irvinga malo izdvaja od drugih pisaca koji su pisali o donekle istoj temi, a to je da on ne  samo da daje pluseve feminizma i zašto je on to bitan, već nam daje primere kako ekstremni feminizam može biti loš i kakve sve katastrofalne posledice može imati. Ovo se najbolje može videti u pokretu koji  je u romanu oformljen oko Elen  Džejms, jedanaestogodišnjakinje koja je silovana i čiji je jezik odsečen da ne bi pričala o tome šta joj se desilo. Zbog solidarnosti sa njom, druge žene su oformile pokret gde same sebi seku jezik. Neću otkrivati da li je pokret oko Elen Džejms bitan ili potpuno nebitan za generalnu radnju ovog romana, ali je svakako nešto što je vrlo interesantno. 

Osim feminizma, bitne teme su i seks i roditeljstvo. Roman prati nekoliko porodica, uključujući i porodice sa samo jednim roditeljem, i Irving nam oslikava koji su to problemi sa kojima se susreću samohrani roditelji, kao i to da li i žena i muškarac mogu biti jednako dobri samohrani roditelji; da li je detetu bitno da ima oba roditelja, ili samo da se gaji sa mnogo ljubavi. Kroz ceo roman ćemo imati prilike da se upoznamo sa raznim ljudima različitih seksualnosti i mišljenja, pa ćemo tako imati i bitnog lika transeksualca, ali i mačo ljude koji žive sa mišljenjem da je žena za kuću, dok su oni ti koji bi trebalo da zarađuju. Ovde je Irving našao prostora da se poigra sa polovima i sa onim što je svakom polu nekako društveno nametnuto, te ćemo videti i ženske likove koje zarađuju za svoju porodicu, i muževe koji sede kod kuće i ne rade ništa. Dakle, ovo je jedan feministički manifesto a Irving nam ne forsira svoje mišljenje – on ga daje i to vrlo argumentovano zašto baš tako misli, što je, po mom mišljenju, za apsolutno svaku pohvalu.

Intertekstualnost u romanu

Takođe je bitno pomenuti i momenat intertekstualnosti u romanu. Intertekstualnost je korišćenje drugih tekstova u romanu, ili tekstova u samom tekstu. S obzirom na to da i Dženi Filds i Garp žele da postanu pisci kad porastu, nije ni bilo čudno da ćemo imati ovakvih primera u romanu. Ovo je najviše očigledno u naratorovim rečenicama koje govore o njihovoj spisateljskoj budućnosti. Vrlo se često desi da se Dženi i Garpu nešto desi, a da narator napiše kako su Garp ili Dženi o tome pisali u svojoj knjizi. Isto tako, saznajemo unapred šta je koji kritičar rekao za neko njihovo delo, a ovo samo doprinosi nekoj mirnoj atmosferi u romanu jer znamo unapred da će oni uspeti u tom svom cilju da napišu i izdaju to što žele. Osim ovoga, intertekstualnost se vidi u tri navrata kada nam radnja bude prekinuta kako bi Irving ostavio tri Garopve priče. Iako ove priče zapravo služe kao pauza od glavnog toka radnje, one su tu kako bi malo bolje upoznali Garpa kroz njegovo pisanje. U odnosu na njegove priče, mi možemo da zaključimo šta je to što ga tišti, usrećuje ili jednostavno šta je ono o čemu on u tom periodu života razmišlja.

Zaključak

Sve u svemu, Svet po Garpu je roman koji je ne samo vrlo interesantan, nego roman koji je vrlo pametno napisan. Zaista neverovatno slojevit, simboličan i bitan, ali u isto vreme i jako duhovit ali i tragičan i tužan kada je to potrebno. Jedan pravi rolerkoster emocija, i tvrdim da će se ovaj roman dopasti mnogima; posebno ako mu date šansu i ne ostavite ga po strani samo jer broji 600 strana. Po ovom romanu je rađen i film 1982. godine, a glavne uloge tumače Glen Klouz kao Dženi Filds i Robin Vilijams kao Garp.

March 6,1980: American novelist John Irving. John Irving, who travelled many times to Europe, in particular London and Vienna, is a literature lecturer in many American universities. (Sophie Bassouls/CORBIS SYGMA)

Naslov originala: John Irving – The World According to Garp

Izdavač: Laguna

Broj strana: 600