Kratke priče

Džordž Sonders – Deseti decembar // Zbirka kratkih priča u kojoj se sreću realnost i distopija

By In

Mnogo mi je krivo što na našim podnebljima ne čitamo kratke priče. Naravno, uvek postoji ta šačica ljudi koja će hteti da se upusti u zbirku kratkih priča, ali uvek ćemo pre izabrati neki dobar roman nego konkretnu zbirku. Ali zašto? Zašto toliko bežimo od kratkih priča? Šta je to što one nemaju a romani imaju? Otkriću Vam tajnu – čitanje kratkih priča može biti čak i produktivnije i efektnije od čitanja romana. Ono što je najbitnija karakteristika pripovetke ili kratke priče je ta što može da se pročita u jednom sedenju, što svakako utiče na celokupni utisak o delu. Sa romanima se patimo nekoliko dana ili nedelja – sa kratkom pričom završimo sve za nekih sat vremena. Od početka do kraja, sve u jednom sedenju. Kakav je to odličan osećaj! Jedna od novijih i boljih zbirki kratkih priča je Deseti decembar, američkog pisca Džordža Sondersa.

Pre svega, trebalo bi se malo posvetiti samom piscu ovog dela. Džordž Sonders je američki književnik, koji je isprva postao poznat kao pisac kratkih priča koje su se izdavale u vrlo popularnom i prestižnom književnom časopisu Njujorker. Osim zbirke Deseti decembar, u kom su sve priče bile izdavane i u Njujorkeru od 1995 – 2009 godine, izdao je još 3 zbirke priča, a 2017. je izdao i svoj prvi roman, Linkoln u Bardu za koga je dobio i Bukerovu nagradu za književnost. Linkoln u Bardu, nažalost, još uvek nije preveden na srpski jezik, nadam se da će Laguna polako da objavljuje njegova dela na srpski.

Deseti decembar je zbirka od deset kratkih priča, a Njujork Tajms je nazvao jednom od deset najboljih knjiga 2013. godine kada je izašla. Svaka priča u ovoj zbirci je epizoda serije Black Mirror. Ako niste gledali Black Mirror, u pitanju je Netfliksova serija u kojoj je svaka epizoda svojevrsna priča i ne zavisi o drugih epizoda, a tema koja svaku epizodu povezuje jeste tehnologija, budućnost i na koji način sve tehnologija može da utiče na nas. Ukoliko, s druge strane, jeste gledali Black Mirror i želite da čitate nešto što je vrlo slično seriji, evo koje knjige možete imati u vidu.

Svaka priča Džordža Sondersa u ovoj knjizi je posebna. Na njemu svojstven način, čitanje priče nije jednostavan zadatak, jer je vrlo konfuzno u početku, ali isto kao što se i mi navikavamo na tehnologiju (jer je i tehnologija konfuzna u početku) do samog kraja priče se upustimo u taj svet i polako razumevamo šta je pisac hteo da kaže. Knjiga počinje pričom Pobednički krug, koju su mnogi nahvalili, ali isto tako ova priča može ispasti prilično dosadna i nebitna jer je to priča uz koju ćemo se polako približiti naraciji Džordža Sondersa i njegovom stilu. Iz tog razloga preporučujem da je ponovo iščitamo na samom kraju. Pobednički krug je priča o mladoj devojci Alison koja biva kidnapovana neka 3, 4 dana pre njenog rođendana. Sa prozora to sve gleda Kajl, njen mali komšija, koji mora da odluči šta će da uradi, a do samog kraja priče ne znamo šta je on to tačno odlučio. Pobednički krug je teška priča za čitanje isključivo zbog činjenice da nas Sonders prebacuje kroz priču kroz tri različita naratora – Alison, Kajla i samog kidnapera.

Postoji nekoliko priča koje su me zaista oduševile. Jedna od njih je Dnevnik o Semplika devojkama, za koju smatram da je neverovatna. Naime, Dnevnik o Semplika devojkama je priča čija je tema konzumerizam i to koliko daleko smo spremni da idemo da bi se razlikovali od gomile. Priča je smeštena u jednu distopiju (ako i veliki broj njegovih priča u ovoj zbirci) u kome naš protagonista, čovek srednje klase, odlučuje da svoj novac koji je dobio potroši na Semplika devojke, odnosno devojke čije su glave povezane žicom i stoje ispred kuće kao ukras. One, navodno koštaju mnogo i predstavljaju možda najbitniji statusni simbol. Način na koji Sonders opisuje konzumerizan i statusne simbole u ovoj priči je zaista fascinantan i svojstven ne samo americi nego i svuda na svetu. Definitvno jedan od moja 3 favorita u ovoj zbirci.

Druga priča koja mi se takođe mnogo dopala nosi naziv Moj viteški fijasko. Priča prati Teda, čistača u jednom zabavnom parku čija je tema srednji vek. On u jednom trenutku ugleda kako njegovu koleginicu siluje šef, i da bi ćutao, šef daje Tedu povišicu i bolji posao u tom istom zabavnom parku. Ali da bi radio ovaj posao kako treba, i opisu posla stoji da mora da uzme drogu, odnosno tabletu pod nazivom Viteštvo, koja će mu mozak ubaciti u taj momenat srdnjeg veka gde će se ponašati kao i ljudi koji su živeli u to vreme. Međutm, ono što je vitez bio u srednjem veku neće ništa dobro doneti tedu u dašanjici. Ovo je zaista jedna spektakularna priča koju morate pročitati bez obzira na to da li ćete čitati ostatak knjige ili ne. Samo otiđite u knjižaru, otvorite knjigu na 194. stranu i iščitajte tih nekoliko strana savršene proze.

Korišćenje futurističkih tableta je nešto što je često u Sondersovim pričama, pa je to i tema još jedne odlične priče pod nazivom Beg iz paukove glave. I ova priča je smeštena u distopiju. Junak je Džef, koji se nalazi u jednom eksperimentalnom zatvoru gde na njemu eksperimentišu određenim tabletama i drogama čiji je ultimativni cilj zaljubljivanje. Neću dužiti šta se dešava u ovoj priči jer je 1) najduža i 2) najkomplikovanija za ispričati, ali ću reći da je Sonders uradio neverovatan posao pokazujući koliko opijati imaju uticaj na naš mozak i koliko su odluke koje načinimo drogirani ili pijani potpuno pogrešne i koliko se kose sa nama treznima. ovo je priča koja zaista tera na razmišljanje.

Knjiga broji još 6 priča, i svaka je posebna. Tu je naslovna priča Deseti decembar o čoveku koji pati od raka i kome dečak pomaže da shvati neke stvari u životu, priča Štene o dve majke i dva različita načina vaspitanja dece, ili na primer priča Štapovi, koja je čini mi se najstarija priča iz ove zbirke (izdata 1995 godine), i koja kroz samo dve ili tri strane krije mnogo emocija o jednom ocu i jednoj porodici koja zajedno slavi razne proslave i praznike.

Kao što ste mogli primetiti, Sonders ne piše priče samo radi zapleta. Svaka priča mu je kritika na društvo ili na ono što mi, kao društvo, polako postajemo. Ne postoji priča koja je prazna i koja ne može dalje da se analizira što mi je potpuno fascinantno. To je, po nekom mom mišljenju, odličan način za pisanje zbirke kratkih priča. Ono što je još bolje jeste da svaka kratka priča može da se pročita u jednom sedenju i samim tim je atmosfera dodatno jača. Zašto onda ne čitamo više kratke priče?


Naslov originala: George Saunders – The Tenth of December

Izdavač: Laguna

Broj strana: 247