Memoari

Edvard Snouden – Trajno zabeleženo // Do koje mere nas kontrolišu i prate?

By In

Verujem da se svima desio momenat u kom su pričali o nekoj određenoj stvari i baš se ta stvar izreklamirala na Instagramu ili Fejsbuku nakon nekoliko sati. Živimo u vremenu kada su teorije zavere svuda oko nas, što je potpuno normalno – teorija zavere je oduvek bilo, i uvek će i biti. Ali čini se da se u ovom trenutku već ne zna šta je teorija zavere a šta konkretna istina, a jedna od tih teorija jeste ta da smo mi, ko god da samo, zauvek praćeni od strana velikih kompanija kao što su društvene mreže. Svaki put kada instaliramo neku aplikaciju na telefonu i damo saglasnost da aplikacija sme da pristupi kameri, kontaktima ili mikrofonu, mi automatski dajemo saglasnost da ta aplikacija može da prodre u najskrivenije delove našeg telefona. Ukoliko ne pročitamo Terms and Conditions, te informacije se mogu i prodati, a mi ne smemo za to biti krivi. Nebitno je da li imate profil na društvenim mrežama ili ne. Kažu da tamo u Fejsbuku postoji folder sa našim imenom gde se nalazi apsolutno svaki podatak koji smo mi podelili na toj društvenoj mreži. Isto tako, postoji i tajni folder o osobi s kojom si dobar a koja nema profil na toj društvenoj mreži, ali zahvaljujući tvojim četovima, fotografijama i ključnim rečima, oni imaju određene informacije i o toj osobi.  Postoji veliki broj dokumentaraca na ovu temu koja je ni malo laka i jako zastrašujuća, i koje možete pogledati ako želite malo detaljnije da se upoznate sa ovom tematikom, i ako je ovo nešto što Vas zanima. Poslednji odličan dokumentarac koji se bavio privatnim informacijama ljudi koje su prodavane je The Great Hack, Netfliksov dokumentarac koji objašnjava kako je tehnologija omogućila da više nikada nemamo fer izbore, a sam dokumentarac se bavi skandalom poznatom po Marku Cukenbergu i Kembridž Analitici. Međutim, postoji ta jedna osoba koja je izuzetno bitna za sve ovo o čemu pričam sad, a to je Edvard Snouden. Edvard Snouden, IT radnik CIA-e, prvi je koji je dokazao i obelodanio da američka Vlada prati sve telefonske konverzacije i sakuplja informaciju o svakom svom građaninu. On se trenutno nalazi u Moskvi gde je potražio politički azil, a Trajno zabeleženo su njegovi memoari koji će nam detaljnije objasniti šta je on to uradio, kako je saznao i na koji način je sve to bilo opasno.

Edvard Snouden, rođen 1983. godine, je bivši radnik CIA-e (Centralne obaveštajne agencije) koji je 2013. godine predao novinarima dokaze da američka vlada sprovodi tajne projekte nadgledanja građana i da zadire duboko u njihovu privatnost, prateći svaki telefonski poziv i svaku telefonsku poruku. Ova priča je prilično fascinantna i upravo iz tog razloga je neću otkrivati, jer Trajno zabeleženo radi taj posao. Knjiga počinje od samog početka, tačnije od kad je Edvard bio sasvim mali i hakovao vreme kada treba da bi trebalo da ide na spavanje (menjajući vreme na satovima u kući). Nakon toga, Edvard nas vodi kroz svoje školstvo, objašnjava kako je zavoleo računare i kako je uopšte poželeo da se bavi poslom koji je krenuo da se bavi. Priča nam o prvim ljubavima, i internetu kakav je bio u odnosu na danas, o internetu kakvog generacije koje su bile tinejdžeri u dvehiljaditim znaju ali iz jedne potpuno druge perspektive. Takođe, Edvard nam priča o tome kako je raditi u Dell-u i u Centralnoj obaveštajnoj službi, otkrivajući nam ne samo kakav je to posao i kakve su zgrade u kojima je radio (a verujem da unutrašnjost zgrade CIA-e zanima svakog), već i koje su mane takvih institucija i takvih poslova.

Edvard Snouden (foto: Getty Images)

Ipak, bitno je napomenuti da je bar polovina ove knjige zapravo o životu Edvarda Snoudena pre samog skandala. Ova informacija je od velikog značaja prvenstveno iz razloga što su kritičari i čitaoci, koji su knjizi dali negativnu ocenu, očekivali opis skandala sa informacijama od samog starta. Međutim, ovakav način pisanja i prepričavanja je baš ono što nam je potrebno. Kroz njegov život i epizode koje nam opisuje, Snouden nam približava taj svet informacione tehnologije koji mi laici baš ne razumemo. Iako knjiga obiluje rečnikom koji bi nam, u alternativnom univerzumu bio potpuno nelogičan i nejasan, Edvard ovaj roman piše za običnog čitaoca, ne za njegove kolege, i samim tim je svaki termin izuzetno jasan i objašnjen. Sam skandal sa informacijama se proteže u trećoj trećini knjige, i to predstavlja sam klimaks ove izuzetno interesantne a pomalo i zastrašujuće knjige.

Trajno zabeleženo je knjiga koja će se zaista, verujem, dopasti svakom koga ova tematika bar donekle zanima. Ne morate biti upoznati sa informatikom niti sa sličnim poslovima, možete samo voleti teorije zavere i velike tajne projekte da bi vam se ova priča svidela. Izuzetno je interesantna, ali nije samo priča takva, već i celokupan  Edvardov život. On je presjajan pripovedač i zaista je zadovoljstvo i uživanje čitati svaku reč koju je on u ovim memoarima napisao. Osim svega toga, Edvard će nas upoznati kako je teroristički napad na Ameriku 09.11. uticao na obaveštajne službe, kako to izgleda kada se u  CIA-i konektujete na internet kao i to šta se dešava kada ukucate veb adresu i pritisnete Enter. I upravo zbog toga, ovi memoari postaju na neki način i triler, jer sve to što on piše, negde tamo se beleži.

Nemojte očekivati priču o memorijskim karticama punim tajnih informacija iz Centralne obaveštajne službe od samog početka, i bićete jako zadovoljni knjigom. Pustite da vas Snouden polako upusti u priču, pustite ga da vas upozna sa sobom, jer će vam zaista celokupan doživljaj biti još bolji. Nakon pročitane knjige Trajno zabeleženo, možete pogledati dokumentarni film o Snoudenu, Citizenfour koji je dobio i Oskara za najbolji dokumentarac, kao i igrani film Snouden u kojoj Tobi Megvajer igra Edvarda.


Naslov originala: Edward Snowden – Permanent Record

Izdavač: Vulkan

Broj strana: 348