Drama, Istorijski

Eka Kurniavan – Kobna lepota // Indonežanska mešavina istorije, mitova, tragičnih sudbina i brutalnih scena

By In

U moru evropske i američke literature koju toliko volimo, pre nekoliko godina pronašli smo malo orijentalnije knjige. One su ubrzo postale vrlo kliše, ali iz nekog razloga su još uvek previše popularne, tako da ne videti knjigu u knjižarama sa rečima ’’konkubina’’ ili ’’harem’’ u naslovu je skoro pa nemoguć podvig. Upravo smo se iz tog razloga – što smo zavoleli isključivo orijentalne države poput Maroka, Avganistana, Turske i Indije – ograničili, i potpuno zapostavili literature nekih daljih država koje i te kako imaju šta da pruže. Jedna takva država je Indonezija, čiju književnost nismo imali prilike da čitamo, niti je na našem području bila popularna. Što je vrlo tužno, jer ona krije zaista savršene priče. Možemo li onda da zamislimo koliko savršenih knjiga možemo da pronađemo u još daljim i manjim državama? Ipak, skoncentrišimo se na Indoneziju danas, koju nam je izdavačka kuća Dereta približila romanom Kobna lepota indonežanskog pisca Eke Kurniavana.

Moram priznati da za Eku Kurniavan nisam čuo nikada ranije, ali sam nakon uzimanja ove knjige pogledao malo bolje ko je on. Eka je rođen 1975. godine u Indoneziji, a Kobna lepota mu je prvi roman. Najveću popularnost postigao je, osim ovog, i romanom Tigar iz 2004. godine, a oba su prevedena na 24 jezika. Eka Kurniavan trenutno važi za najboljeg i najkvalitetnijeg indonežanskog pisca, i sudeći po Mondovom komentaru sa korica ove knjige, on je moguć dobitnik Nobelove nagrade za književnost u narednim godinama. Kurniavana često porede sa Markesom i Ruždijem, a ovaj roman dokazuje i zašto.

Zašto baš sa Ruždijem? Ukoliko ste pratili blog i pročitali nekoliko recenzija Ruždijevih knjiga, onda znate za njegovu upotrebu magijskog realizma u romanima, a to je ono što Ruždi i Kurniavan imaju zajedničko. Za sve laike, magijski realizam su male epizode i dešavanja u romanu koja su totalno nemoguća (i magična), ali se u romanu posmatraju vrlo normalnim. Kurniavan započinje Kobnu lepotu upravo tim malim magijskim realizmom – ’’Jedno popodne, krajem sedmice u martu mesecu, Devi Aju je ustala iz groba u kome je ležala dvadeset i jednu godinu.’’ Ujedno kritički vrlo hvaljena prva rečenica romana je sam uvod u celokupnu priču. Iako je činjenica da je Devi Aju bila mrtva pa ustala iz groba vrlo nemoguća, o tome se zaista ne priča u romanu. Niti je bitno da li je bila mrtva ili ne. Niko ne pravi problem oko toga, jer je upravo to ono što će nam ispričati priču. Pre nego što nastavimo moram još jednom da napomenem – ovaj roman nije fantastika, i Devino vaskrsenje nije nikako bitno za poentu niti za priču ovog romana.

Ali o čemu se tačno radi u Kobnoj lepoti? Protagonista ovog romana je Devi Aju, ista ta koja je na početku ustala iz groba nakon dve decenije. Kurniavan nas onda prebacuje u prošlost, gde saznajemo da je božanski lepa Devi Aju rođena u fiktivnom gradu Halimunda, i odgojena od strane babe i dede. S obzirom na to da su baba i deda vlasnici jedne plantaže, Devi Aju je bogata i potiče iz mešane porodice. Njeni roditelji su polubrat i polusestra – imaju istog oca a različite majke, što je prva od mnogo čudnovatih veza u ovom romanu.

Kada Drugi svetski rat zakuca na vrata Indonezije, svi koji imaju holandske krvi u sebi su ili ubijeni ili prisiljeni da pobegnu odatle. Tada će tinejdžerka Devi Aju biti prisilno odvedena u japanski kamp, a kasnije će biti primorana da postaje prostitutka. Zbog njene lepote, svaki muškarać će hteti da spava sa njom, i kao rezultat toga, ona će roditi tri, takođe prelepe, ćerke koje će se kasnije u toku romana udati za tri vrlo bitna čoveka.

Ipak, radnja romana postaje sve dublja i dublja. Nakon mnoštva likova i njihovih priča koje se prepliću i raspliću (nekad je zaista bitno zapisati sve likove, što je sličnost između Kurniavana i Markesa), dolazimo ponovo do momenta kada se Devi Aju budi iz mrtvih, i upoznaje svoju četvrtu, vrlo ružnu ćerku, ironično nazvanu Lepa. Ona ima bitnu ulogu u knjizi koja odzvanja i u samom naslovu knjige. Kako nevolja nakon nevolje posećuju Devi Aju i njene ćerke, ona će shvatiti da je sve to rezultat jedne davne kletve koja je bila usmerena na njenog dedu – holadnskog vlasnika jedne plantaže. Naravno, Kurniavan ne bi bio to što jeste da sve ovo ne nosi jednu metaforu sa sobom, što su zapravo godine holandske kolonizacije u Indoneziji.

Ženski likovi u ovom romanu su savršeno opisani. Lik Devi Aju je urađen maestralno, i navijamo za nju u toku svake stranice. Nekad se sa njom smejemo, nekad plačemo. Nekad aplaudiramo na sve sarkastične i pobedničke komentare koje ima. Ono što je takođe bitno u romanu, i što je jedna od glavnih tema je sama lepota. Svaki ženski lik ima svoju lepotu, i fizički izgled ima vrlo bitnu ulogu u celom romanu. Na kraju krajeva, zar nije to ono što inicijalno primetimo (i osuđujemo) kod ljudi?

Na momente predugačak i vrlo detaljan, Kobna lepota je zaista jedno drugačije štivo. Ipak, ono obiluje scenama silovanja (podvlačim reč obiluje – posebno u drugoj polovini romana), što meni lično nije smetalo mnogo jer je to oduvek, nažalost, bila gola istina ratova, ali treba napomenuti kako biste se pripremili. Nekad zna da bude previše.  Takođe je na momente vrlo brutalna, ali shvatićete o čemu pričam kada do tih delova dođete. Ukoliko, pak, niste ljubitelj ovakve literature, onda postoji mogućnost da Vam se druga polovina knjige uopšte ne svidi. Ali ključ je da posmatrate ovo kao hiperbolu svih užasa koje rat nosi sa sobom. Iako se slažem da je Kurniavan neke ružne scena mogao preskočiti, potpuno mi je jasno šta je on to hteo da uradi.

Kurniavanov stil pisanja i njegove savršeno pitke rečenice će Vas zasigurno kupiti već nakon pet strana. Kobna lepota je nenametljivo duhovita, na momente srceparajuća i bolna, dok u nekim trećim momentima budi jako veliki osećaj žalosti za svim tragičnim sudbinama – prošlim, ali i sadašnjim. Njegovi likovi žive punim plućima, i dopušta i nama da to činimo sa njima. Hvala mu na toliko dobro razrađenim likovima da nam niko u romanu nije stranac, posebno ne Devi Aju. Osim svega ovoga, pripremite se na bajkovite likove, magičnu atmosferu i indonežanske mitove. Na kraju krajeva knjiga nas vodi u drugačije predele i drugačije univerzume, a za Kobnu lepotu morate da se totalno upustite u to. Ona se završava jednim prelepim ehom (što je možda aluzija na njegovo ime?), koji ćemo sigurno citirati.

pisac Eka Kurniavan / fotografija: South China Morning Post

Naslov originala: Eka Kurniawan – Cantik Itu Luka (engleski: Beauty is a Wound)

Izdavač: Dereta

Broj stranica: 462