Istorijski, Misterija, Triler

Elizabet Maknil – Fabrika lutaka // Viktorijanska puzla misterije, drame i istorije umetnosti

By In

Jedan od omiljenih žanrova današnje čitalačke publike su trileri. Trileri se mogu nađi na svakom koraku, i apsolutno svaka izdavačka kuća ih izdaje. Međutim, u moru tih trilera, jako je teško izabrati onaj pravi, onaj koji će Vas zaista držati na iglama. Međutim, šta je to triler? Odnosno, šta je naša percepcija  trilera? Pa, moglo bi se reći da su to detektivske priče koje su smeštene u današnjicu, i u kojoj određena grupa policajaca ili detektiva (ili kao što to obično piva, jedan detektiv) pokušava da reši ubistvo. Međutim, ima i onih drugih, koji su,  kao i Alijenista, smešteni u neko drugo vreme. Iako nisu klasični trileri, oni će se sigurno dopasti ljubiteljima istorijskih drama, te ih slobodno možemo nazvati istorijskim trilerima. Jedan takav je Fabrika lutaka, roman o kome se dosta pričalo prethodne, ali i ove godine. Nakon toga, pričalo se o tome koliko se bespotrebno pričalo o njemu, ali šta je istina? Da li je Fabrika lutaka, roman prvenac spisateljice Elizabet Maknil opravdao tolike hvalospeve?

Roman Fabrika lutaka smešten je u London u toku 1850. godine. Priča prati mladu i lepu Ajris Vitl, sa defektom krive ključne kosti,  koja živi i radi u prodavnici lutaka zajedno sa svojom sestrom jer su njihovi roditelji izuzetno siromašni te su ih poslali tu da nešto zarade za sebe. Međutim, Ajris nije zadovoljna svojim životom, jer pre svega radi izuzetno dosadan posao. Naime, njen posao je da farba lica svih lutaka koje prodavnica prodaje, a zapravo mašta da postane slikarka, što je zapravo bilo skoro pa nemoguće za ženu u tom periodu. Sa druge strane, tu je i Sajlas Rid, čovek koji je jezivog izgleda i još jezivije prirode. On ima svoju prodavnicu kurioziteta, i skuplja ne samo preparirane životinje, već i kuriozitete kao što su na primer pas sa dve glave, i  slične pojave. U trenutku kada ugleda Ajris, Sajlas će poželeti da je ima, jer je pre svega jedinstvena zbog njene krive ključne kosti.

Međutim, osim ova dva lika, vrlo je bitno pomentui prerafaelite, i to prave istorijske ličnosti koji se pojavljuju u ovom romanu, a neki od njih igraju i veliku ulogu. Jednim stilom Trejsi Ševalije, koja se potrudi da detaljno istraži istorijske činjenice i osobe koji će se pojaviti u njenim romanima, tako i Elizabet Maknil do detalja istražuje živote slikara prerafaelita i smešta ih u svoju priču, neke po imenu i prezimenu, a neke samo bazirane na istinitim slikarima. Prerafaeliti, odnosno prerafaelitsko  društvo (koje je isprva bilo tajno društvo) jeste bila grupa slikara koja je želela da potpuno promeni percepciju umetnosti i način slikanja. Oni su se zalagali za prirodnije slike, i slikali su svoje muze sa svim nedostacima koje su imali – bubuljicama, bradavicama, prljavim stopalima. U romanu predstavnik ovog bratstva jeste Luis Frost, koji će imati veliku ulogu za samu priču, kao i Džoni Mile i Dante Gabriel Roseti, slikari koji su zaista postojali. Svi ovi likovi, uključujući i malog Albija, siromašnog dečaka koji je simbol tog Viktorijanskog siromašnog stanovništva i koji služi kao spona između ostalih likova, čine neverovatnu puzlu  različitih osobina. Zašto? Zato što na jedan Dikensovski način, shodno vremenu u kome je radnja smeštena, Elizabet Maknil daje svakom liku jednu jaku karakternu crtu koju lik vuče do samog kraja romana. Zato je bitno ne očekivati kompleksne likove, jer su namerno vrlo prosti i jednolični, kao što je i literatura tog vremena bila.

S druge strane, iako su priča i likovi sjajno zamišljeni i dočarani, Fabrika lutaka nije biser književnosti. Ali iako je takav slučaj, i iako su rečenice jednostavne i koncizne, ovaj roman zaista odaje neki poseban osećaj. Ukoliko volite filmnove Tima Bartona, onda će Vam se ovaj roman svideti, jer je nemoguće pročitati stranu ovog romana a ne zamišljati neki od njegovih filmova, kao što je na primer Svini Tod. Iz tog razloga, svaka čast Elizabet Maknil koja je uspela da napiše roman koji će toliko da dočara atmosferu Viktorijanskog Londonda (i to iz perspektive niže klase a ne grofova) a da uz to ispriča jednu krajnje zabavnu i interesantnu priču.

Ne treba ništa očekivati od ovog romana. Ukoliko očekujete remek-delo, razočaraćete se. Međutim, ako očekujete zabavu, dobićete i više nego što ste zamislili. Ovo je takođe savršeno vreme da se ovaj roman pročita. Toliko je atmosferičan da je oktobar, odnosno period oko Noći Veštica zaista odličan. Takođe može biti sjajan i za zimske dane. Definitivno roman koji treba imati u vidu, jer je zaista štivo koje možete preporučiti svakome – od tinejdžera do odraslih.


Naslov originala: Elizabeth Macneal – The Doll Factory

Izdavač: Laguna

Broj strana: 365