Drama

En Tajler – Večera u restoranu Nostalgija // Još jedna topla porodična priča iz pera Tajlerove

By In

Prve rečenice knjiga su vrlo bitne. Ne samo zato što će nas kupiti da nastavimo da čitamo njihovo čitanje, već je upečatljivost prve rečenice nekad sasvim dovoljna da ocenimo kakva je to knjiga u pitanju. E sad, šta biste rekli kada bi pročitali prvu rečenicu romana koja glasi Dok je Perl Tal umirala, kroz glavu joj je prošla najneobičnija misao? Da je roman čudan? Da je možda u pitanju neka fantastika? Ako znate otprilike o čemu se radi u knjizi (a svi mi čitamo pozadinu knjige), onda će Vam sigurno pasti na pamet da će ovaj roman upravo da se bavi Perl Tal, kao i njenim pozitivnim i negativnim postupcima za vreme njenog života. I ako ste to pomislili, odlično, ali to nije sve što nas čeka u romanu Večera u restoranu Nostalgija.

En Tajler je ime koje je poznato u američkom književnom svetu, ali poznata je donekle i na našim prostorima. Nju upoređuju sa Džonom Apdajkom i Džejn Ostin, jer se fokusira na porodicu i na način na koji porodica funkcioniše u današnje vreme. Malo je poznato da je skoro svaki njen roman smešten u Baltimor, grad u Americi u kom i ona živi, te svaki njen roman ima tu donekle istu atmosferu. Ovo je njen treći roman izdat za srpsko tržište, nakon romana Kalem plavog konca koji je bio nominovan za Bukerovu nagradu i o kom sam pisao prošle godine (a ujedno je bila u top knjigama po izboru bloga za 2018.) i Prznica iz ne baš tako uspešne i dobre edicije Hogart Šekspir. Večera u restoranu Nostalgija, ipak, nije njen noviji roman – on je izdat 2004. godine i tad i bio nominovan za Pulicerovu nagradu (En Tajler je prethodno dobila Pulicera za roman Breathing Lessons 1989. godine.

Isto kao i njen (na našem tržištu) roman prethodnik, Kalem plavog konca, i ovaj roman deluje kao slatkasta čiklit limunada. Ako se na to doda i naslov romana, pa i ove tirkizno-pink korice, šanse da muška osoba uzme ovaj roman u ruke su negde između 0 i 20%. I to bi bila velika greška i velika šteta, jer je ovaj roman jedna neverovatna porodična priča odrastanja (coming-of-age) koja će zaista svima biti interesantna. Mi pratimo priču porodice Tal od početka ’40-ih godina prošlog veka pa sve do ’80-ih. Počinjemo sa  Perl Tal, koju je suprug napustio i ona odgaja svoju decu potpuno sama. Perl je jedna vrlo stroga majka, na momente čak i zla i nasilna, ali se uvek bori da svoju decu izvede na pravi put. Tu su i ljubomorni Kodi, Ezra, i Dženi, jedina ćerka na čiji će život indirektno uticati majčino ponašanje i majčine odluke. I to je ono što bi svaki čitalac trebalo da zna – da je ovakva postavka porodice jedino što je bitno za nastavak romana. Sam restoran Nostalgija iz naslova romana ima bitnu ulogu, ali nju će čitalac otkriti malo kasnije u romanu, te neću da je pominjem.

Ovo je zapravo nešto što je vrlo fascinantno i interesantno, jer roman kao takav nema neki određeni zaplet oko kojeg se vrti. Nasuprot, mi pratimo svakodnevne priče i probleme ove porodice, odnosno najbitnije u toku tih 35 godina, i zajedno sa majkom Perl gledamo na koji način njena deca odrastaju, kako manjak oca utiče na njih, i koje su to njihovi dobri a koji loši postupci. Kao jedna od glavih tema u ovom romanu, osim odrastanja individualaca unutar porodice i samim tim same porodice, jesu pitanja o majčinstvu, i kako je to odgajati decu kao samohrana majka. Isto tako, da li je malo oštriji odnos prema deci opravdan ili ne? Kroz Perlin primer, imaćemo prilike i da je mrzimo ali i da je razumemo, i upravo to je ono što ovaj roman radi. Daje nam empatiju preka likovima koji je možda i nisu zaslužili. Ali nisu samo čitaoci empate, već i likovi.

En Tajler ima tu neverovatnu moć da napiše knjigu u kojoj ćemo se sprijateljiti sa svakim likom, i to je ono što je čini dobrim piscem. Njene rečenice su pitke i vrlo jednostavne, i na momente zaista podseća na neku čiklit literaturu, ali ona krije u sebi mnogo toga. Jer iako će roman delovati kao neki koji ćete zaboraviti vrlo brzo, atmosfera njenih knjiga će ostati sa nama zauvek. I to se da videti već u prvom delu ovog romana – već posle nekoliko prvih stranica mi se upuštamo u ovaj svet i već smo upoznati sa porodicom Tal da zaista želimo da budemo deo nje. Ali drago nam je što smo deo nje preko knjige a ne uživo, i upravo je to ono što En Tajler dobro radi. Uspe da uključi čitaoca u celokupnu priču na takav način da mu je drago što nije u samoj knjizi, ali što može da ima uvid iz daleka.

Isto kao i Kalem plavog konca, preporučujem Večeru u romanu Nostalgija. Vrlo pitka, interesantna i laka, ova knjiga je zaista jedan kvalitetan beg u malo laku literaturu. Ne pratimo nikakve ljubavne drame, nikakve lomove srca i ostale trafičarske zaplete, već zaista uživamo u jednoj toploj ali i nostalgičnoj priči o jednoj porodici koja može biti upravo naša.


Naslov originala: Anne Tyler – Dinner at the Homesick restaurant

Izdavač: Dereta

Broj strana: 320