Fantastika

Filip K. Dik – Da li androidi sanjaju elektronske ovce // Skriveni nivoi klasika naučne književnosti

By In

Naučnu fantastiku ili volimo ili ne volimo – između ne postoji. Ako je, ipak, volimo, glavna asocijacija na termin  ’’naučna fantastika’’ su nam filmovi koje iz godine u godinu gledamo sve više. Prošle godine, na bioskopska platna stigla je nova verzija naučno-fantastičnog filma Blejd Raner, a ono što jako mali broj ljudi zna jeste da je upravo taj film inspirisan knjigom Da li androidi sanjaju elektronske ovce, maga naučne fanastike Filipa K. Dika (imajte na umu da je film samo inspirisan romanom, nije njegova ekranizacija). Ono što je Virdžinija Vulf za tok misli, ili Stiven King za horor i triler romane, to je Filip K. Dik za romane naučne fanastike. Njegov opus sadrži više desetina romana ovog žanra, napisanih u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka, a ovaj roman spada u nekoliko koji su ga lansirali među najbolje književnike. Na koji način je ovaj roman inspirisao poznat blokbaster, o čemu je on zapravo i koje su to metafore iza androida i elektronskih ovci? I na samom kraju, da li androidi zaista sanjaju elektronske ovce?

Kako bi se ovaj roman najbolje razumeo, i naravno svideo, vrlo je bitno imati iskustva u čitanju naučne fantastike. Ovaj žanr neće zadovoljiti potrebe čitalaca koji traže ljubavne priče ili emotivne scene, osim ako naravno ne zakopaju malo ispod površine. Iako naizgled vrlo lako napisani, ovi romani, posebno oni od Filipa K. Dika, ispod svojih rečenica kriju mnogo dublje značenje. Neko drugi može da opiše to značenje kroz ljubavni roman, neko kroz biografiju, ali naučna fantastika, posebno naučna fantastika koja je nastala tih godina kada i ovaj roman, je žanr koji donosi i priče koje su nezamislive, i rezervisane samo za one kojima je mašta jača strana. Ovo je upravo razlog što veliki broj čitalaca ostavi knjigu iz ovog žanra, misleći da su samo nabacane rečenice o androidima ili nekim futurističkim bićima bez trunke književnog kvaliteta. A to je daleko od istine.

Radnja ovog romana smeštena je u post-apokaliptični San Francisko u 1992. godini (s obzirom na to da je roman napisan 1968. godine, ovo je izgledalo kao daleka prošlost. Ipak, pre 25 godina je ovaj datum zamenjen sa 2021. godinom, ali to nije slučaj u srpskom izdanju). Tu su, nakon Trećeg svetskog rata i velike nuklearne katastrofe, skoro sve vrste biljnih i životinjskih vrsta izumrle. Preostao je jedan mali broj životinjskih vrsta i primeraka, i posedovanje životinje smatra se velikim luksuzom. Ovo doba sa sobom nosi još nešto što je do tada bilo neviđeno – a to su androidi. Postoje životinje androidi, koji su tu isključivo da se ne bi izgubila predstava o životinjama, ali takođe i humanoidi androidi koji su inicijalno stvoreni kako bi pomogli čovečanstvu. Protagonista romana je Rik Dekart, lovac na ucenjene glave, koji pokušava da ulovi i ubije (’’penzioniše’’) preostalih 6 primeraka vrlo inteligentnih Neksus 6 androida. On će se u lovu na ove androide preispitivati i pokušati sebi da da odgovor šta je ono što nas čini ljudskim bićima, i da li ovi androidi mogu uopšte da se klasifikuju na isti način.

Naslov samog romana prvenstveno govori o radnji romana – tu su androidi, koje Dekart mora da ulovi, ali i elektronska ovca koju i on sam ima na krovu zgrade kao kućnog ljubimca. Drugi, onaj skriveni ali najbitniji aspekt samog naslova romana se krije u njegovim preispitivanjima da li su androidi takođe ljudska bića. Naime, glavna tema celokupnog romana je empatija. U ovom post-apokaliptičnom univerzumu vlada nova religija, mercerizam, čija je glavna zapovest da se bude empatičan prema čitavoj okolini. Ukoliko se poseče naš komšija, na primer, mi moramo saosećati i dati sve od sebe da mu taj momenat bola prođe glatko. Upravo je iz tog razlog glavni adut za otkrivanje ovih humanoidih androida koje lovima test koji se sastoji od empatičnih pitanja – ako subjekat pokaže empatiju prema smrti životinja u različitim primerima, on je sigurno ljudsko biće, dok su svi oni koji smrt psa dožive ravnodušno – androidi. Upravo će u tom problemu naš protagonista naći rupu – da li to što su androidi apatični prema životinjama znači da oni nisu ljudska bića? Oni su takođe nacija za sebe, i pokušavaju da se proguraju u svetu kao i svi obični ljudi, te će se s toga pitati, da li androidi sanjaju možda elektronske ovce? Da li su empatični kada su elektronske životinje u pitanju? Da li su oni možda empatični prema sami sebima, kao što smo mi prema drugim ljudskim bićima? Rik Dekart će biti jedini lik u romanu koji će biti empatičan i prema ljudskim bićima i prema androidima, što ga čini izuzetno velikim čovekom.

Sam kraj romana je takođe vrlo metaforičan. U svakom drugom romanu superheroja, protagonista osvaja devojku i sve biva baš onako kako bi trebalo. Ipak, Dekart će na samom kraju romana pronaći žabu krastaču za koju će se ispostaviti da je elektronska. Šta bi to trebalo da znači? Verovatno da je on sam jedan vrlo mali postotak ljudi u jednoj velikoj mašineriji apatije prema androidima, i da njegova (uspešna ili neuspešna) akcija nije imala apsolutno nikakav efekat na celokupni svet.

Da li androidi sanjaju elektronske ovce je roman koji ima toliko slojeva. Na izgled vrlo jednostavan, nekad i smešno tupav, ovo je roman za koji mora da se uključi mozak. Vrlo je filozofski, ako dozvolimo sebi da malo porazmislimo o svemu i šta koji lik u romanu predstavlja. Jezik je vrlo jednostavan (prevod romana malo upitan ali nakon prve trećine romana već se naviknemo – androidi bi trebalo da sanjaju električne a ne elektronske ovce), tako da se ova knjiga može završiti vrlo brzo. Preporučujem detaljnije čitanje analize romana nakon čitanja kako bi celokupni utisak bio još bolji.

#PRESUDA: Da li je ovo roman za svakoga? Nije. Ukoliko niste imali dodirnih tačaka sa naučnom fantastikom, Da li androidi sanjaju elektronske ovce ne treba da Vam bude prvenac. Ali ukoliko volite ovaj žanr i ukoliko imate mašte da razmislite o onome šta se krije u rečenicama, onda ga svakako preporučujem. On ne bi bio ovakav da ne krije te posebne teme, motive i metafore koje krije- bio bi još jedna obična limunada koju bi preskakali. Ali ovaj roman je klasik naučne fantastike več 50 godina – očigledni sa razlogom. Posebno pohvaljujem Kontrast izdavaštvo na savršeno odrađenom vizuelnom momentu.

pisac Filip K. Dik (1928 – 1982)

Naslov originala: Philip K. Dick – Do Android Dream Of Electric Sheep?

Izdavač: Kontrast izdavaštvo

Broj strana: 224