Drama, Ljubavni

Fransoaz Sagan, “Dobar dan, tugo” // Lubenica od knjige, sjajna za vrelo letnje popodne

By In

Da li ste nekad razmišljali u koja tri vremenska perioda bi ste se teleportovali na nekoliko dana da imate tu mogućnost? Što se mene tiče, jedan od tih perioda bi svakako bile pedesete i šezdesete godine prošlog veka; prvenstveno u Jugoslaviji, ali ne bih se bunio da me teleport greškom prebaci u neki drugi evropski grad. Valjda zbog toga što obožavam estetiku tog razdoblja, i u ruke ću uzeti sve što iole podseća na ovaj period. Vrlo često u slučam muziku i gledam fotografije iz ovog perioda. Upravo je to razlog zbog  kog me Dobar dan, tugo privukao na prvu loptu, i to nekoliko meseci pre nego što ga je izdala izdavačka kuća Laguna.

Roman Dobar dan, tugo izdat je davne 1954. godine, kada je spisateljica Fransoaz Sagan imala samo 18 godina. Vreme izdavanja romana, kao i njene godine je jako bitno uzeti u obzir pri samom njegovom čitanju, jer će veliki broj čitalaca u suprotnom pomisliti da je roman previše melodramatičan. Knjiga počinje istoimenom pesmom francuskog pesnika Pola Elijara, koja će da vas pripremi na ton koji možete očekivati u romanu. Priča je smeštena u toku pedesetih godina prošlog veka na Mediteranu, tačnije u Francuskoj, i prati priču sedamnaestogodišnje Sesil koja odlazi na letovanje zajedno sa njenim ocem i njegovom devojkom Elzom. Elza je nešto starije od Sesil, i ujedno je najnoviji ”ulov” njenog oca koji je  poznat kao ženskaroš i kao neko ko često menja devojke. Međutim, kada se letovanju priključi Ana, prijateljica Sesiline majke koja je oličenje jedne dame iz ovog perioda, stvari će se promeniti. Sesilin otac i Ana će ostvariti posebnu vezu koja  će pretiti da uništi Sesiline planove za leto, kao što su veza sa Sirilom, momkom u svojim dvadesetim godinama koje ona upoznaje na letovanju.

S obzirom na to da je ova novela prilično kratka (srpsko izdanje broji svega 130 stranica), neću dalje otkrivati o čemu se ovde radi, ali ono što mogu da tvrdim jeste da ovaj roman u sebi sadrži teme koje su i dan danas aktuelne, kao što su odnosi muškaraca i žena, roditeljstvo, ali i ljubav. Prilično je fascinantno koliko je Fransoaz Sagan uspela da sa samo 18 godina napiše ovakav roman o kome se može diskutovati i nekoliko decenija kasnije. Savršeno je isplaniran i odlično napisan, a pitanja koja postavlja se mogu analizirati satima. Kada se na sve to doda sjajna letnja atmosfera Mediterana koju je Fransoaz Sagan savršeno opisala, dobija se štivo koje je vrlo kratko ali idealno za jedno letnje popodne na plaži ukoliko želite da se bar na kratko teleportujete u te pedesete ili šezdesete godine o kojima sam pričao u uvodu.

Fransoaz je ovaj roman napisala zaista divno. Nekima je roman bio melodramatičan, što donekle razumem – ali isto tako je kada gledate i filmove iz tog perioda. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka su se takvi romani i filmovi stvarali, i zato je vrlo moguće naići na rečenice koje su preterano dramatične i možda potpuno neupotrebljive danas. Ali ako imate u vidu ono što sam malo gore napisao – da je roman izdat 1954. godine i da je Fransoaz imala samo 18 godina kada ga je pisala – stvorićete posebnu sliku o samom romanu. Retko koji osamnaestogodišnjak bi znao napisati ovakav roman danas, a posebno ako je u pitanju debitantski roman kao što je to slučaj sa romanom Dobar dan, tugo.

Da bi novela, odnosno kratki roman bio efektivan, jako je bitno dobro promisliti ne samo kako karakterisati likove, već i dobro isplanirati zaplet i stvoriti autentičan kraj, a Saganova je sve to učinila sjajno. Likovi možda nisu toliko razvijeni kao u nekim primerima savremene književnosti, ali nije bilo ni toliko prostora za to. Ipak, Fransoaz je i Sesil i Elzi i Ani dala odličan književni glas, i time stvorila likove koje se čini da poznajemo godinama. Sam kraj romana je odličan – iako se neće svima dopasti, jako je upečatljiv i nateraće vas da razmišljate o romanu neko vreme nakon završene strane. Kada se u ceo ovaj miks dodaju pitanja odnosa muškaraca i žena (a o razlikama  ovog odnosa  pre 60 godina i danas je sjajna tema za diskusiju), priča o ljubavi i o tome koliko smo i kada zreli da volimo, i granice do kojih možemo da idemo kada nešto želimo da dobijemo, dobijamo jedno delo koje je zaista vredno pročitati. Na kraju krajeva, za čitanje romana Dobar dan, tugo će Vam stvarno trebati jedno popodne na plaži.

Ukoliko budete bili u mogućnosti da pročitate ovaj roman, učinite to. Možda ne može da se poredi sa nekim drugim remek-delima iz svetske književnosti, ali ne mogu da dam ništa manje od 4 zvezdice tinejdžerki koja je pedesetih godina uspela da napiše ovakvo prijatno letnje štivo koje je ujedno i vrlo slojevito. Ako volite ljubavne priče i filmove, onda je svakako roman koji bi trebalo da se nađe na Vašoj listi za čitanje, iako možete da očekujete i neke dodatne stvari ukoliko malo zagrebete ispod površine. Iako je Fransoaz imala samo 18 godina, i iako je ljubav jedna od tema ovog romana, možete očekivati nešto mnogo dublje od današnjih vikend romana. Ovaj roman je kao lubenica – idealan za jedno vrelo letnje popodne. I da, ako ga budete uzimali u ruke, uzmite to kada je napolju toplo, radi boljeg efekta.

Fransoaz Sagan, photo: The New Yorker

Naslov originala: Francoise Sagan – Bonjour, tristesse

Izdavač: Laguna

Broj strana: 130