Drama, Istorijski

Hana Kent – Pogrebni običaji // Islandska istinita priča kao mračni roman

By In

Island je država koja je postala popularna turistička destinacija tek skoro. U poslednje vreme sve više i više ljudi odlučuje da provede tamo nekoliko dana, ali razlog tome je ponajviše fenomen  Aurora Borealis, dok se o samom Islandu i dalje ne zna mnogo. Islandska kultura nije rasprostranjena, islandska narodna muzika je nepoznata našim ušima, i samim tim, i sve priče koje Island u sebi krije nisu priče koje su do nas često dolazile. Međutim, zahvaljujući Hani Kent, i njenom romanu Pogrebni običaji, imamo priliku da saznamo nešto više o jednoj od sjajnih priča koje je Island podario. Odlazimo na Island, negde početkom XIX veka, da pročitamo priču o poslednjoj ženi koja je osuđena na smrt, Agnes Magnusdotir.

Radnja romana smeštena je 1829. godine na severu Islanda, kada tridesetrogodišnja Agnes Magnusdotir dolazi na farmu Jouna Jounsona gde će da sačeka svoju kaznu. Agnes je, zajedno sa još dvoje ljudi (Fridrikom Sigirdsonom i Sigridir Gvidminsdotir) osuđena za ubistvo Natan Kjetilsona i Pjetira Jounsona. Imajući u vidu da je optužena kao ubica, malo je reći da domaćinstvo farme na koju je poslata i nije zadovoljno njenim dolaskom, ali s obzirom na to da jeu pitanju odluka nadležnih organa, ne mogu ništa da učine. Kao neko ko čeka svoje pogubljenje, Agnes ima mogućnost da dobija posete od đakona ili sveštenika kome će da okaje svoje grehe, ali ona bira mladog đakona Toutija kome će postepeno da se otvara i da otkriva pravu istinu iza ubistva za koje je osuđena. Smeštena na farmu nepoznatih ljudi koji je izbegavaju jer je ubica, Agnes će pokušati da ne razmišlja o svom pogubljenju iako će joj to jako teško pasti. U ovim momentima, ona će se okrenuti svojoj prirodi, svojim počecima i čitaocima će, kroz priču sa đakonom ali i sa drugim članovima porodice Jouna Jounsona, ispričati priču o svom životu.

Što se tiče stila i forme romana, ona dosta podseća na roman Alijas Grejs Margaret Atvud. Oba romana u središtu imaju istorijsku ličnost po sredi, i to ženu koja je osuđena za određeni zločin. Međutim, iako roman Pogrebni običaji podseća na pomenuti roman, daleko od toga da se čita kao njegova kopija. Pogrebni običaji je samo roman koji će se dopasti čitaocima romana Atvudove. Ono što čini formu ovog romana jesu pravi istorijski tekstovi koje Hana Kent inkorporira na početku svakog poglavlja. Nebitno da li su to sudska rešenja koja su prevedena sa islandskog na srpski, zapisi iz knjiga iz tadašnjeg vremena ili lokalne pesme o Agnes ili Islandu generalno, svaki taj istorijski dokument dodatno doprinosi autentičnosti ovog romana. Osim toga, priču o Agnes saznajemo ne samo iz njenog ugla, već i iz ugla Margrjet, supruge farmera na čijoj farmi Agnes boravi, đakona Toutija, i do sveznajućeg naratora koji nam prepričava priču u nekim određenim momentima. Ovo je odličan način da se malo udaljimo od Agnes i da se ne vežemo za glavnu junakinju do samog kraja, jer će nam biti potrebno da sagledamo situaciju iz svačijeg ugla. Hana Kent je ovde uradila sjajan posao u izgradnji Agnesinog lika – iako je ona protagonista romana, i pratimo njenu priču, ne možemo biti potpuno sigurni da li navijamo za nju ili ne. Isto kao i sam Island i priroda koja je zaista opisana u romanu do perfekcije (jer tačno možemo zamisliti sve stene koje čine sever Islanda golim, sneg koji pada i miris životinja na farmi), i Agnes je prilično mračna i mistična, i takva će ostati do samog kraja. Iako ćemo do kraja romana saznati njenu priču, Agnes Magnusdotir će zauvek ostati jedna mala misterija o kojoj ćemo dosta razmišljati i nakon pročitanog romana.  Osim toga, način na koji Hana Kent je stvarno sjajan jer ne samo da zalazi duboko u emocije  likova koji nam prepričavaju priču, već dočarava prirodu Islanda na sjajan način.

Prava priča o Agnes Magnusdotir

Agnesin i Fridrikov grob

Roman Pogrebni običaji je zapravo dosta baziran na originalnoj priči o Agnes, koju je Hana Kent čula kada je bila na razmeni studenata na Islandu. Ni dan danas nije potpuno jasno da li  je Agnes Magnusdotir zaista počinila taj zločin sa Fridrikom i služavkom Sigridir, ili je samo bila na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Iako neki tvrde kako je Agnes zaista bila veštica i zaslužila sve što je dobila, drugi tvrde kako je samo bila žrtva situacije. Ova priča je generalno toliko popularna na Islandu, da je Fridrikov i Agnesin grob u maloj crkvi na severu Islanda, blizu farme gde se sve ovo izdešavalo, turističko mesto i veliki broj ljudi dođe da ga vidi. Takođe, sekira kojom je obezglavljena se i dan danas nalazi u Islandskom nacionalnom muzeju. Ono što je takođe vrlo interesantno jeste da, iako je smrtna kazna bila dozvoljena u tom trenutku na Islandu (koji je bio pod Danskon krunom), do Agnes niko nije bio osuđen od 1760. godine, što dovoljno govori o ozbiljnosti kojom su Islanđani pristupili ovom zločinu. Pogubljenje je bilo toliko popularno da je preko 150 ljudi došlo da ga isprati. Međutim, čini se da je mogući Agnesin duh taj koji ovu priču i dan danas drži živom na Islandu. Naime, glava Agnes i Fridrika je, nakon pogubljenja, stavljena na kolac i ostavljena na mestu na kom su pogubljeni, ali su obe glave nestale sledeći dan i nikad nisu pronađene. Tek 100 godina nakon ovog incidenta, u Rejkjaviku se pojavila osoba koja je tvrdila da dobija određene vizije, i jedna od vizija je bila gde se glave nalaze. Nikome ni dan danas nije jasno kako je ovo moguće jer su Agnesina i Fridrikova glava zaista pronađene na tom rečenom mestu. Osim ovoga, veliki broj Islanđana koji stanuju u blizini mesta gde se ubistvo dogodilo je rekao da je osetio prisustvo Agnes Magnusdotir, uključujući i Hanu Kent, spisateljicu romana Pogrebni običaji.

Zaključak

Ukoliko Vam se dopao roman Alijas Grejs, ukoliko volite da pročitate fiktivnu verziju jedne istinite priče potkrepljenu dokazima i istorijskim dokumentima, obavezno se uhvatite za Pogrebne običaje. Mračna je taman toliko da Vam unese tu atmosferu severnog Islanda sa XIX veka ali toliko životna jer nas zaista uči o našim greškama i stvarima koje bi mogli kod sebe da promenimo. Uči nas o tome da ne treba da sudimo ljudima o stvarima koje smo o njima čuli, i kako da damo šansu svakom pojedincu. Sjajna priča i sjajna proza koja će Vam držati pažnju. Pre nekoliko godina odlučeno je da će se režirati film po ovom romanu, i da će ulogu Agnes Magnusdotir igrati Dženifer Lorens, ali se od tada niko nije oglasio povodom projekta.

sspisateljica Hana Kent

Naslov originala: Hannah Kent – Burial Rites

Izdavač: Laguna

Broj strana: 356