Drama, Fantastika, Triler

Haruki Murakami – Igraj igraj igraj // Zajednički ples svih žanrova

By In

Pre 9 dana otpočeo je prvi Bukmarkić readathon pod nazivom Četiri strane sveta, a traje do 05. novembra. Cilj ovog readathona je da se pročita po jedna knjiga čija je radnja smeštena u 4 različita kontinenta, a izbor bloga za kontinent Aziju pao je na veličanstvenog Murakamija. Haruki Murakami je, isto kao u svetu, vrlo popularan i u Srbiji, i sve to zahvaljujući Geopoetika izdavaštvu koji je to omogućio. On je ujedno i najčitaniji i najprodavaniji japanski književnik, čije su knjige prevedene na desetine i desetine jezika. Čitanje Norveške šume je zaista jedno nezaboravno iskustvo koje preporučujem svakom, posebno ako ste ljubitelj kvalitetne i ne baš jednostavne literature, ali da li je i roman Igraj igraj igraj isti takav?

Igraj igraj igraj je Murakamijev šesti roman izdat pre tačno 20 godina, i ono što je posebno interesantno je to da je ovaj roman zapravo nastavak njegovog romana A Wild Sheep’s Chase, koji kod nas nije preveden (ukoliko sam pogrešio i ipak jeste, izvinjavam se). Koji je razlog što je ovaj roman preveden pre A Wild Sheep’s Chase nije mi jasan, ali sama ova činjenica čini čitanje romana Igraj igraj igraj malo komplikovanijim nego što to stvarno jeste. A ovaj roman je sve samo ne jednostavan za čitanje. Ali hajde da vidimo o čemu se radi u ovom romanu i šta je to pisac hteo da kaže?

Igraj igraj igraj prati neimenovanog protagonistu (koji je neimenovan i u prvom romanu), koga je bezbroj ljubavnica ostavilo, i koji na neki način oseća posebnu konekciju sa izvesnim hotelom Delfin. Sam roman počinje rečenicom ’’Često sanjam hotel Delfin. U snu, ja tamo pripadam. Hoću reći, ja tamo pripadam kao jedno trajno prisutno stanje.’’ U jednom trenutku nekoliko godina nakon njegovog odlaska iz hotela, život će učiniti da se narator ponovo vrati u hotel Delfin, ali će shvatiti da se tamo nalazi jedna potpuno drugačija zgrada, i hotel koji je, isto tako,  potpuno drugačiji od onog što je bio. Ono što je nekada bio jedan prljavi hotel, ali sa dušom, je sada jedan  komercijalni hotel koji može da parira bilo kom zapadnjačkom hotelu. Veliki broj teorija zapravo tvrdi da je upravo ovim Murakami udario na zapad, kreirajući jednu naizgled nevidljivu ali svakako prisutnu parodiju na sve ono što je popularno u Americi, i na koji način sve to uništava istoriju onog starog. A ako se malo bolje zapitamo, Murakami je potpuno u pravu.

Hotel Deflin je ipak i na jednom drugom planu potpuno drugačiji, sa spratom na koji čak ni recepcionarka ne sme sama. Kako narator odlučuje da ostane u ovom hotelu neko izvesno vreme, doživljava snove u kome mu se javljaju bivša ljubav, Kiki, i Čovek-ovca, jedna bizarna individua koja će ga naterati da se upusti u rešavanje čak dve misterije. Prva misterija se tiče samog sebe – upoznaće ga kako da iskusi viz, odnosno kako da preživi ono što ne može da se preživi. Druga misterija nije toliko apstraktna; ona se tiče ubistva jedne devojke, u kom je jedan od aktera naratorov prijatelj iz detinjstva, sada poznati glumac.

Pre svega, bitno je znati da iako ne postoji konkretna radnja u romanu, već je sve splet okolnosti koje se nadovezuju, ovo je upravo ono što je sam Murakami hteo, jer sama radnja oslikava mentalno stanje našeg naratora. Ni on nije apsolutno organizovan u svojoj glavi, i samim tim je ceo njegov život, pa i roman koji čitamo, potpuno haotičan. Dodajući činjenicu da većina čitalaca sa ovog prostora nije upoznala naratora kroz prvu knjigu, sam roman postaje vrlo haotičan.

Ipak, iako je roman haotičan u smislu radnje, Murakami se pre svega čita zbog svojih rečenica. Isto kao i njegova druga dela, posebno Norveška šuma, Igraj igraj igraj je riznica odličnih rečenica koje savršeno opisuju atmosferu koju pisac želi da pokaže. Uz sve to, on svakako poseduje apsolutno sve što očekujemo od Murakamija, uključujući njegovu opsednutost muzikom koju inkorporira u svoje romane (primetićete da je narator opsednut nazivima bendova). Sve pohvale moraju ići i prevodiocu ovog romana, a to je Divna Tomić koja je uspela da Murakamijeve veličanstvene rečenice prevede sa japanskog na srpski – ovo nikako nije bio jednostavan posao.

Uz muziku koju Murakami stvara, ovo delo je ples različitih žanrova – trilera, misterije, drame, ljubavnog romana. Ovo je isto ples dva različita vremena – onoga starog, kao što je stari hotel Delfin, i onog modernog, kao što je ono što je hotel Delfin danas. Ovo je takođe ples unutrašnjeg nemira i apsolutnog zadovoljstva.

Da li je Igraj igraj igraj roman za Vas? Iako nije najbolji Murakamijev roman (možda i jeste ako se pre ovoga pročita A Wild Sheep’s Chase pa se jednostavno zaokruži cela priča), svakako je vredno pokušati pročitati ga. Smatram da svi ljubitelji kvalitetne literature moraju da probaju da pročitaju bar jedno Murakamijevo delo, ali iz iste perspektive smatram da je neki njegov drugi roman možda bolja opcija. Igraj igraj igraj bi možda trebalo biti rezervisan za Murakamijeve zaljubljenike. Jer, ukoliko ovo bude Vaš prvi Murakamijev roman, postoji mogućnost da nećete hteti da pročitati njegove druge romane. A to bi bila ogromna šteta.

Haruki Murakami

Naslov originala: 村上 春樹ダンス・ダンス・ダンス (Haruki Murakami – Dance Dance Dance)

Izdavač: Geopoetika

Broj strana: 407