Drama, Istorijski

Heder Moris – Tetovažer iz Aušvica // Prejednostavne rečenice i dramatizovane istorijske činjenice

By In

Do koje mere verujete bestselerima? Da li ćete pročitati bilo šta što na koricama nosi reč bestseler? Jedan od najpopularnijih roman prošle godine bio je roman Tetovažer iz Aušvica, koji nije samo izlazio iz svakog izloga internacionalnih knjižara, već i na svim mogućim sajtovima koji se bave prodajom knjiga. Ove godine, on je dobio i svoj srpski prevod zahvaljujući izdavačkoj kući Laguna. Roman ne samo da je prodat u 400.000 primeraka samo u Britaniji u toku 2018. godine, već je dobio sjajne ocene na sajtu GoodReads, i dosta pozitivnih komentara od čitalaca, dok su kritike kritičara pomešane. O čemu je Tetovažer iz Aušvica i da li pruža to što bi svaki bestseler trebao da pruži?Pre svega, bitno je napomenuti da je Heder Moris prvo zamislila priču Lalija Sokolova kao scenario za film, te ga je tako i napisala. Međutim, kako nije uspela da dobije film ili TV seriju, ona je pokrenula Kickstarter kampanju u nadi da će sakupiti novac da je snimi sama ili da izda roman. Za one koji nisu upoznati, Kickstarter je sajt na kome bilo ko može da donira novac za projekat koji je u nastajanju i koji želi da podrži. U međuvremenu, našla je izdavača koji je od ovog romana napravio bestseler. Heder Moris je priču istraživala tako što je komunicirala sa pravim Lalijem Sokolovim, i to u periodu između 2003. godine (nakon smrti njegove supruge) do 2006. (kada je i on preminuo). Lali Sokolov nikada ranije nije davao izjave o njegovom i Gitinom životu u Aušvicu.

Tetovažer iz Aušvica prati istinitu priču Lalija Sokolova, jevreja iz Slovačke koji je radio kao tetovažer u koncentracionom logoru Aušvic 2 Birkenau gde je tetovirao brojeve svim zatvorenicima na ruke. U jednom trenutku, dobio je da tetovira grupu ženskih zatvorenica koje su tek pristigle, među kojima se nalazila i Gita Furman, koja će u romanu da predstavlja njegov ljubavni interes. Ceo roman se bavi njihovim životom i snalaženjem u koncentracionom logoru Aušvic 2 Birkenau, kao i način na koji su preživeli. Ono što ovaj roman nudi osim priče o Laliju i Giti, jeste jedan izveštaj ne samo o načinu života u koncentracionom logoru, već i o već postojećim istorijskim ličnostima, od kojih je najzvučnije ime doktor Mengele, ali o tome možete pročitati malo ispod.

Ovo je priča koja je napisana jednim neverovatno prostim i jednostavnim jezikom, te je vrlo moguće da nije ni malo komplikovaniji od sastava koje bi napisao učenik osmog razreda osnovne škole. Iako jeste isprva bio zamišljen kao scenario, roman obiluje rečenicama koje se sastoje samo od subjekta, predikata i objekta gde je subjekat uglavnom Lali, te njegovo ime možemo pročitati i više puta na jednoj strani (recimo na prvoj strani prvog poglavlja, ime Lali se pominje čak 8 puta). Iako se isprva čini da Heder Moris piše jednim minimalističkim stilom a la Ernest Hemingvej, već posle desetak strana postaje jasno da ne postoji mogućnost da je poredimo sa ovim književnim velikanom, već da je samo jako loš pisac. Osim činjenice da je svaka rečenica kratka i napisana vrlo prosto, čini se da i te emotivnije scene nije baš lepo razradila, pa u moru rečenica od maksimalno 5 reči dobijemo rečenicu koja ima poentu da bude emotivna, kao što je ”jedina tečnost u njegovom telu jesu bile suze”, koja baš i nema puno smisla.

Lali i Gita / Izvor: The Mirror

Što se tiče drugih stvari, Heder Moris nije zabriljirala ni tu. Čovek bi pomislio da scenarista mora bar da razradi likove (jer je i za film vrlo bitno da budu lepo razrađeni), međutim svaki od likova je vrlo plitko razrađen, te je mogućnost povezivanja čitalaca sa likovima skoro nemoguća. Jedini lik u romanu do koga nam je bar malo stalo jeste sam Lali, ali vrlo verovatno da je to samo zbog činjenice da je protagonista ovog romana kome je dat nezahvalan posao da tetovira druge zatvorenike, zbog činjenice da je zatvorenik Aušvica, ali i verovatno zbog toga što od samog početka znamo da će se izbaviti i da će se venčati sa Gitom. Sve u svemu, ovaj roman zaista ništa ne donosi sa književne strane.

Ali, da stvar bude još snažnija, Heder Moris nije dobro ni istražila istorijske činjenice pre nego što je napisala ovaj roman. Ona jeste priznala da je 95% romana istorijski precizno, međutim, čini se da je malo pogrešila. Aushwitz Memorial je, nakon toga što je video da je Tetovažer iz Aušvica bestseler i kada je shvatio da njegovi čitaoci neće dalje istraživati da vide šta je tačno a šta ne, objavio sedmostrani članak u svom časopisu u kom do detalja govori u kojim je sve to scenama Heder Moris pogrešila. Počevši od samog Gitinog identifikacionog broja (što je izuzetno veliki propust za roman kome je tetovaža logora glavni simbol), preko činjenice da su određeni likovi pogrešno predstavljeni (kao što je i sam doktor Mengele koji je opisan kao doktor koji je sterilisao muškarce, što je netačno), pa do toga da je kamp predstavljen kao mesto gde se ljudi slobodno kreću i gde zatvorenici i stražari/oficiri mogu imati seksualne veze (kao što je recimo nemoguća veza između glavnog stražara Švarchubera i zatvorenice Cilke u romanu). Veze između zatvorenika i oficira su bile strogo zabranjene i kažnjive smrću (za obe strane), a zatvorenici nikako nisu mogli sami da se vraćaju u svoje blokove kao što je se to dešava u samom romanu. Kad smo već kod Cilke i Švarchubera, bitno je napomenuti da je Heder Moris u oktobru ove godine objavila i drugi deo ove priče koja se bavi Cilkinim životom, a zove se Cilka’s Journey.

Sve u svemu, postoje druge alternative koje možete pročitati umesto Tetovažera iz Aušvica. Ovo bi trebalo da bude jedan istorijski roman o ljubavi u teškim vremenima koja je pobedila sve oko sebe, ali samo je vrlo loše napisan roman i jedna propuštena šansa da se od zaista interesantne priče napravi nešto. Ukoliko Vas zanima ljubavna priča, okrenite se nekim drugim sjajnim Laguninim izdanjima kojih ima na pretek. Ako Vas zanima ratna tematika, Laguna takođe ima super ratnih romana, kao što je recimo potcenjeni roman Knjiga o Aronu. Sa treće strane, ako Vas zanima konkretno život Lalija Sokolova, možete pročitati o njegovom životu na Vikipediji, ili pronaći članak koji se bavi njegovim životom – verujem da ćete o njemu naučiti mnogo više nego što ćete iz ovog romana.

Ukoliko Vas zanima da saznate malo više o ovom romanu, možete poslušati i 17. epizodu podkasta koja se bavi ovom temom.


Naslov originala: Heather Morris – The Tattooist of Aushwitz

Izdavač: Laguna

Broj strana: 280