Horor, Triler

Henri Džejms – Okretaj zavrtnja // Viktorijanska priča o duhovima koja je najviše puta analizirana

By In

Pre tačno godinu dana smo se Zorana sa bloga Knjigoteka i ja sastali da pokrenemo naš književni klub, i ko bi rekao da će posle godinu dana taj isti književni klub da doživi i svoje šesto zasedanje? Ovoga puta, odlučili smo se da šansu damo klasiku Henrija Džejmsa, Okretaj zavrtnja, koji važi  za jednu od bitnijih priča iz gotske književnosti. O gotskoj književnosti ste imali prilike da čitate na ovom blogu, a roman koji bih uvek preporučio iz ovog žanra jeste Rebeka od Dafne di Morije. Međutim, Okretaj zavrtnja je roman koji je stariji od Rebeke, i samim tim ima tu neku dozu inovativnosti koju je Džejms uveo i koju bi trebalo imati u vidu kada budete čitali ovaj  roman. Ovo nije knjiga za svakoga, ali evo šta bi to trebalo da očekujete i kome bi se ovaj roman mogao svideti.

Pre svega, bitno je spomenuti vreme u kom je Henri Džejms stvarao, a to je viktorijanski period engleske književnosti, odnosno period vladavine kraljice Viktorije. Ovo je ujedno i period koji nam je doneo neke od najvećih klasike engleske književnosti, uključujući romane Oliver Tvis, Džejn Ejr, Orkanski visovi, Vodenica na Flosi, Vašar taštine, Slika Dorijana Greja. Viktorijanski period u književnosti je zaista kovčeg sa blagom, jer možete naći koji god žanr i kakav god roman da želite. Ono što je ipak neka zajednička crta svim ovim romanima, jeste arhaični jezik (koji je tada jednostavno bio standardni govorni jezik), ali i jednodimenzionalniji likovi, posebno kada su žene u pitanju. Kao što ste to mogli videti u Džejn Ejr, žena je u ovom periodu u književnosti često bila predstavljana kao luda. Ova teorija je do detalja istražena u  knjizi The Madwoman in the Attic dve kritičarke, Sandre Gilbert i Suzan Gubar. Upravo ovo je informacija koju bi bilo interesantno znati  pre počinjanja čitanja ovog romana.

Okretaj zavrtnja počinje poglavljem u kom nam izvesni Daglas čita pismo jedne guvernante koja je trenutno mrtva ali koja je želela da ispriča jednu specifičnu epizodu iz njenog života. Tada nam se menja fokus naratora, upoznajemo guvernantu i vraćamo se u prošlost, kada ona odlazi na imanje Blaj kako bi, kao guvernanta,  čuvala i učila dvoje male dece – Floru i Majlsa. Flora i Majls su ostali bez roditelja, i osoba koja je zadužena za njih je njihov stric, koji je ujedno i zaposlio guvernantu (kojoj ne saznajemo ime u romanu). Međutim, kao jedan od glavnih likova biće i gospođa Grouz, žena koja se brine o imanju Blaj. U jednom trenutku, guvernanti će se privideti dve osobe, koje će gospođa Grouz da identifikuje kao gospodina Pitera Kvinta i gospođicu Džesel koji su radili na imanju Blaj u prošlosti ali koji su već neko  vreme mrtvi. I upravo ovde kreću da se postavljaju glavna pitanja – da li guvernantna zaista vidi te duhove ili je sve u njenoj glavi? Da li gospođa Grouz zna nešto više ili se samo pravi? Da li Flora i Majls mogu da vide duhove i ako mogu, zašto o  tome ćute?

Henri Džejms

Roman Okretaj zavrtnja je, iako kratak, komplikovan za razumeti. Imajući u vidu vreme kada je pisan, teško da nas može toliko fascinirati na prvu loptu, i ovo i jeste upravo roman koji se najbolje shvati uz aktivnu diskusiju kao što je to bil prilikom Bukmarkić i Žozefina Book Club-a. Henri Džejms pažljivo bira svoje reči i sa posebnom pažnjom postavlja epizode tamo gde im  je mesto,  tako da do ćemo do samog kraja romana  sedeti na iglama čekajući da otkrijemo šta se to tačno dešava na imanju Blaj.  Veliki broj učesnika  književnog kluba je reklo kako bi  odustalo od romana nakon prve polovine, ne zato što je knjiga loša, već zato što je jezik malo komplikovaniji i što je zaista potrebno sesti i detaljno analizirati  zašto je Henri  Džejms to tako rekao. Prva polovina ovog romana je prilično fascinantna – pisac nas uvlači u ovaj viktorijanski gotski svet, stvarajući baš tu atmosferu koju je i želeo, i u tome uspeva da uradi odličan posao. Neka poglavlja se završavaju sjajnim klifhengerima (što je zapravo rezultat toga da je Okretaj zvrtnja prvi put bio izdavan u nastavcima u jednom časopisu).  Međutim, drugi deo romana može biti malo zamaran za neke čitaoce. Razgovori između guvernante i gospođe Grouz su vrlo  česti, njihov odnos prilično upitan, a na sve to nas dijalozi koji su sa današnjeg stanovišta vrlo neralni i površni distanciraju od glavne preokupacije, a to je da  saznamo da li  duhovi uopšte postoje.  Međutim, ukoliko uđete u celu ovu priču sa svim ovim informacijama, i ako pored sebe budete imali interpretacije ili kritike koje možete pronaći na internetu i koje će vam samo pomoći  malo bolje da shvatite određene simbole i motive, ovo može biti idealno štivo za dva dana. Plus, tu je i novo izdanje Dokaz izdavaštva koje zaistai zgleda spektakularno.

Zaključak jeste da je ovo sjajan roman za sve zaljubljenike u viktorijanski roman. Ukoliko na sve to volite priče o duhovima i ukletim zamkovima, šanse da vam se roman svidi su još veće. Takođe ga možete sačuvati za Noć veštica kada može posebno da se doživi. Nije za džabe ovo priča o duhovima koja je najviše puta analizirana.


Naslov originala: Henry James – The Turn of the Screw

Izdavač: Dokaz izdavaštvo

Broj strana:  174