Istorijski

Hilari Mantel, “Vučje leglo” // Život na dvoru Tjudorovih iz druge perspektive

By In

Priču o Henriju VIII i Ani Bolen svi znamo, zahvaljujući raznim istorijskim romanima i ekranizacijama, među kojima je i poslednja uspešna enkranizacija u TV seriji Tjudori. Ali ono što znamo o njima je samo romantizovana verzija njihovog života, emotivna i dirljiva priča o tome kako prava ljubav može da pobedi sve prepreke. Ali tu dolazimo do onog najbitnijeg, a to je da je perspektiva iz koje je priča ispričana izuzetno značajna. Ako uzmemo tu činjenicu i primenimo je na neke od najpoznatijih istorijskih događaja, lako dolazimo do toga da sve što znamo možda i pada u vodu, jer ne možemo sa sigurnošću ni pričati o nekim davnim vremenima i situacijama kojima nismo prisustvovali. Na kraju krajeva, istoriju pišu pobednici, zar ne? Hilari Mantel se svojim romanom Vučje leglo poigrala baš ovom činjenicom, i napisala prvi deo trilogije koji nam priča priču o ovom poznatom kraljevskom paru na jedan potpuno drugačiji način.

Vučje leglo je prvi deo takozvane Kromvel trilogije, a prva dva dela (Vučje leglo i Leševe na videla) su oba dobila Bukerovu nagradu, i tako je Hilari Mantel postala ne samo prva žena koja je dobila čak dve Bukerove nagrade, već i prva spisateljica koja je dobila dva Bukera za dva dela istog serijala. Cela trilogija se bavi životom na dvoru za vreme Tjudora, tačnije Henrija VIII, a prvi deo, ao zaplet ima odluku Henrija VIII da se razvede od svoje prve supruge, Katarine od Aragona i oženi Anom Bolen.

Da bi se najbolje shvatila priča, bitno je imati neke najosnovnije informacije o ovom istorijskom periodu jer nam Hilari Mantel u ovih 650 strana daje jako malo informacija o tome ko je ko – tako da bi trebalo u ovaj roman ući sa nekim predznanjem. Naime, Henri VIII u jednom trenutku u svom životu odlučuje da se razvede od svoje kraljice, Katarine od Aragona, prvenstveno zbog činjenice da ona nije uspela da mu podari naslednika, već samo ćerku (koja će kasnije u istoriji biti poznata kao Krvava Meri). Njegova odluka da se razvede od kraljice nailazi na negativne kritike kako engleskog društva, tako i svih njegovih savetnika, jer se do tog trenutka kralj nikad nije razvodio od kraljice i ponovo ženio, osim ako razlog ponovne ženidbe nije bila kraljičina smrt. Ana Bolen je bila ta koju je Henri VIII izabrao da bude nova kraljica, a ona je bila ćerka Tomasa Bolena, jednog uglednog gospodina tadašnjeg društva, oportuniste koji je čitav život posvetio tome da mu se ćerke Ana i Meri udaju bogato i samim tim zaradi i za sebe. 

Vučje leglo je roman u kom glavni lik zapravo nije Henri VIII, već njegov najmoćniji pomoćnik, Tomas Kromvel. Tomasa Kromvela iz istorije znamo kao sebičnog, podlog i opostunističkog kraljevog savetnika, i gotovo da ne postoji neka njegova ekranizacija ili karakterizacija koja ga predstavlja kao dobrog čoveka. Hilari Mantel ovde čini nešto što do sada nije rađeno u engleskoj književnosti, a to je da mu daje glas da ispriča priču iz svoje perspektive, a nama mogućnost da upoznamo Kromvela u potpuno drugačijem svetlu. Roman počinje Kromvelovim detinjstvom i opisivanjem njegovih najmlađih godina uz nasilnog oca, pa sve do trenutka kada će ga Henri VIII, zbog dobrog ponašanja i sjajnih saveta i ideja koje je imao pozvati da mu bude glavni savetnik. Kromvel je u Hilarinom romanu predstavljen kao porodičan čovek, običan građanin Engleske koji je za cilj imao da uspe u svom poslu kako bi svojoj porodici i najbližima uspeo da obezbedi ugodan život. Dakle, knjiga prati njega, njegov život i njegove poslovne zadatke, kao i to kako je postupio u toku celog skandala Henrijevog razvoda, kraljeve ideje da bude ne samo glava države već i crkve u Engleskoj kako bi sebi dozvolio taj brak (pošto je u tom periodu odluku za razvod kraljevskog braka donosio papa u Italiji), kao i venčanje sa Anom Bolen.

Tomas Kromvel (najpoznatiji portret koji je oslikao Hans Holbein)

Iako neverovatno interesantan i atmosferičan jer vas Hilarine rečenice automatski prebace na dvor Tjudora, mnogi bi za ovaj roman rekli da je spor, jer je potpuno drugačiji od onoga što smo mi navikli od istorijskih romana, posebno istorijskih romana koji su smešteni u ovaj period u Engleskoj. Sve što saznajemo o Henriju, o Bolenovima i o životu na dvoru saznajemo iz raznih razgovora Kromvela i njegovih saradnika, tako da se može reći da ovaj roman stavlja veći akcenat na samu političku scenu Engleske za vreme Tjudora nego na samu ”ljubav” Henrija i Ane. Ovo nije samo potpuno osvežavajuće već i vrlo realno, prvenstveno jer je brak između Henrija i Ane bio sve samo ne prava ljubav. Ukoliko malo više čitate članke i publicistiku iz ovog perioda, možete i sami shvatiti da su Bolenovi jedna od porodica koja je uradila što je više mogla kako bi sebe izdigla i obogatila se, a Hilari Mantel to na jedan skriven ali vrlo jasan način opisuje ovde. Tomas Bolen, jedan od likova u romanu i otac Ane Bolen je možda jedan od najljigavnijih istorijskih likova – čovek koji je svoj život posvetio kako bi svoje ćerke najbogatije udao i tako sebi obezbedio velelepna imanja koja je kasnije porodica Bolen zadržala. Osim toga, roman obiluje pravim istorijskim likovima (neke ćete sigurno morati da guglate jer kao što sam rekao, Hilari ne gubi vreme objašnjavajući nam ko je ko – to je posao koji je prepustila nama). I sama scena oslikavanja Kromvelovog najpoznatijeg porteta koji je radio umetnik Hans Holbein je opisana u ovom romanu, što samo dodatno utiče na to da ga posmatramo kao istorijski preciznog, iako nikad nećemo saznati šta se to tačno zbilo i kako je ceo proces razvoda i ponovnog kraljevskog braka tekao. Sama Hilari je izjavila kako je provela dosta vremena istražujući istoriju, i da se potrudila da sve godine i svi likovi budu oslikani što realnije moguće.

Hilarin stil je takođe nešto na šta bi svi mi koji volimo kvalitetnu književnost trebalo da obratimo pažnju jer je perfektan. Njene rečenice su maestralne i vrlo atmosferične. Taj stil zna biti konfuzan na momente, posebno jer je ovo roman koji bi trebalo da se čita sa koncentracijom ako želimo iz njega da izvučeno maksimum.  Mnogi su se žalili na preteranu upotrebu zamenice ”on”, ali je takođe bitno znati da je u 80% slučajeva ”on” upravo Tomas Kromvel, osim ako nije drugačije naznačeno – na kraju krajeva, on je taj koji je glavni lik ovog romana. Hilari je ovim htela da ga dodatno oslika kao običnog čoveka, kao nekog ko potiče iz naroda i koji je sve što je činio, činio zarad dobrobit kraljevstva, a ne sebe. Takođe, s obzirom na to da knjiga obiluje istorijskim likovima, na početku knjige možete nači porodično stablo Tjudorovih koje će vam olakšati čitanje, kao i spisak svih likova na koji ćete se sigurno vraćati nekoliko puta. Moja preporuka je da pre čitanja romana izguglate neke od likova sa ovog spiska (posebno likove koji se pojavljuju na dvoru Tjudorovih) jer će to biti od velike važnosti kasnije u romanu, kada Tomas Kromvel bude pričao sa svakim od njih pojedinačno.

Vučje leglo je jedan potpuno drugačiji roman – napisan savremenim stilom a opet nas vodi u neka davna, nekima čak i bajkovita vremena. Sam naslov romana je dosta simboličan – osim činjenice da je Vučje leglo naziv imanja Simorovih (odnosno porodice Džejn Simor, Henrijeve treće supruge) ovo je takođe naslov koji simboliše Tomasa Kromvela i sve ljude koji su konstantno oko kralja; i to je vrlo evidentno dok čitamo. Svako je na dvoru Tjudorovih imao skrivene namere i borio se za svoju dobrobit, gazio preko mrtvih; i stoga vukovi, i to leglo u koje se Kromvel upustio u jednom trenutku u svom životu.

Dakle, ovo nije još jedan istorijski roman o tome kako je Henri VIII bio ludo zaljubljen u Anu i ona u njega a zla crkva im nije dala da se venčaju. Ovo je zapravo roman o političkoj situaciji u Engleskoj za vreme Tjudora, roman o tome kako je proces razvoda i venčanja zapravo izgledao i koje su to prepreke sa kojima su se i Henri VIII, ali i njegovi savetnici susreli. Drugi deo ove trilogije, Leševe na videla, bavi se padom Ane Bolen i Henrijevim venčanjem sa Džejn Simor. Treći deo ove trilogije, The Mirror and the Light broji skoro 1000 strana, i govori o padu Tomasa Kromvela.

Ukoliko ste zaljubljenik u englesku istoriju, ili prosto volite da čitate o ovom periodu engleske istorije, onda je Vučje leglo zaista roman koji bih mogao da vam preporučim. Ovo je takođe roman koji preporučujem svima koji vole dobru književnost, jer Hilari gradi svoje likova i priču na jedan presjajan način, ali je jako bitno imati strpljenja. Ako volite romantizovane verzije ove priče, ili tražite istorijski roman koji je ”od akcije” i u kom se zapleti nižu iz stranice u stranicu, onda ga možete preskočiti jer će vam verovatno biti spor. Od mene, ipak, maksimalna ocena.

Romane Vučje leglo i Leševe na videla možete pronaći na srpskom jeziku, ali s obzirom na to da su sva izdanja rasprodata, možete ih uzeti putem nekog od sajtova za polovnu kupovinu.

Hilari Mantel, fotografija Ričard Anset, BBC

Naslov originala: Hilary Mantel – Wolf Hall

Broj strana: 650

Leave a Reply