Drama, Kratke priče

Ingve Kvajne – Zvuk asfalta // Priča o izgubljenoj generaciji

By In

Roman prvenac autora Ingvea Kvajnea teško je kategorisati u jedan žanr. S jedne strane on može biti smešten medju bildungs romane – romane o odrastanju, dok sa druge strane može biti posmatran i čitan kao niz hronolološki posloženih kratkih priča o donekle bolnom odrastanju jedne izgubljene generacije. 

Priču počinje neimenovani protagonista, koji svoj život kreće da opisuje od šeste godine života. Kao dete razvedenih roditelja on i ‘Burazer’ na nedeljnoj bazi sele se od maminog do ‘Ćaletovog’ stana. Iako donekle šturo i bez mnogo sentimentalnosti (što u nekoj meri stil pisanja čini hemingvejskim) opisuje svoje rano detinjstvo, čitaocu je jasno da ovim dečacima činjenica da odrastaju u rasturenom braku ne pada lako. Iako protagonista ne govori o svojim teškoćama, već od prvog razreda pa sve do kraja osnovne i srednje škole, kroz njegov manjak samopouzdanja da se uvideti efekat koji je ovaj način odrastanja imao na njega. 

Iako ne tako privlačan, uspeva da okupi vernu ekipu koju sačinjavaju Nil, Macola, Osvetnik i Toni, i ova ekipa ostaće na okupu kroz čitavu adolescenciju i odrasli život. Zajedno će deliti neprijatelje, prolaziti kroz tuče, zajedno lutati parkovima i ‘grebati’ se za pivo i cigarete. Naravno, imajući u vidu da su verni svom istočnom Oslu, deliće i mržnju prema snobovima iz zapadnog Osla. Medjutim, ono što ih sve spaja na najpozitivniji mogući način je ljubav prema Jokeu – norveškom muzičaru kog su smatrali božanstvom i sa čijim su se svakim stihom poistovećivali. Na neki način, ova opsednutost muzikom ima taj High Fidelity prizvuk, mada joj zbog prilično ‘mirnog’ stila pisanja fali ta doza humora. 

Nijedno odrastanje nije lako. Ovo je priča o sazrevanju, ludim hormonima, tinejdžerskom opsednutošću seksom, i lošim odlukama i letargijom koja je simptomatična za generaciju rodjenu krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo je generacija sa velikim snovima ali premalo prave ambicije da povodom istih nešto i učini. Herion, spid i narkomani u parkovima najnormalnija su pojava, te problematični ‘Burazer’ neće biti jedan od ljudi koji će naletu ovih poroka devedesetih godina prošlog veka odoleti. 

Iako roman nema poseban zaplet, peripetiju, kulminaciju, pa čak ni posebno dramatičan i značajan kraj, definitivno je vredan čitanja, posebno za članove mladjih generacija. Naime, ovo delo na jedan vrlo jasan i koncizan način opisuje klasičnu izgubljenu generaciju sa kojom se mogu poistovetiti članovi iste, bez obzira na to da li su odrasli na severu Evrope ili u malom gradu u Srbiji. Izgleda da je svaka izgubljena generacija ista, a ovaj autor je na savršen način uspeo da uhvati njihovu esenciju i pretoči u reči. Osim toga, ženama  će će možda pružiti uvid u to na koji način dečaci i muškarci razmišljaju, što je uvek dobro jer nekad deluje da govorimo potpuno drugačijim jezicima. 

U svakom slučaju, dosta dobar prvi roman, i nadamo se da ovo neće biti poslednji put da ćitamo nešto od Ingvea Kvajna. Knjiga Zvuk Afalta može da se poruči preko sajta izdavačke kuće Kovačnica priča (link je dole).



Piše: Kadira Fetahović

Broj strana: 274

Izdavač: Kovačnica priča