Drama

Irvin Velš, “Trainspotting” // Džank kultura u najgorem, ali i najboljem izdanju

By In

Istina je da naš čitalački ukus dosta zavisi od ljudi koji su na njega uticali. Na moj konkretno je uticao i ukus moje prijateljice Dženane, a jedna od knjiga koju sam spoznao zahvaljujući njoj jeste i Trainspotting (Trejnspoting), koju je obrađivala za svoj magistarski rad. Iako sam za ovaj roman čuo pre nekoliko godina  od nje, tek je sad došao na red, zahvaljujući prevodu koji nam je stigao iz izdavačke kuće Plato. Trainspotting  će svi  znati zahvaljujući filmskom blokbasteru iz 1996. godine u režiji Denija Bojla u kom glavnu  ulogu tumači sjajni Juan Mekgregor. I nije ni čudo što dosta ljudi tako i zna za ovu priču; film je zaista legendaran. Isto kao i film, i roman pripada džank kulturi (džank = smeće, prljavština), i on svakako ima svojih jakih strana.

O čemu je zapravo roman Trainspotting i zašto ima engleski naziv na koricama i u srpskom prevodu? Pre svega, potrebno je znati šta tačno znači ova reč na engleskom jeziku. Po rečima Jelene Miklje-Damjanović, prevoditeljice ovog izdanja romana, trainspotting znači brojanje šina ili gluvarenje.

U bukvalnom prevodu, ”trainspotting” znači dočekivanje i ispraćanje vozova, čime se ljudi bave u dokolici. Drugim rečima, ima isto značenje kao i gluvarenje. U Andrićevom rečniku žargona, objavljenom, doduše, 1976. godine, ”brojanje šina” se navodi kao jedan od izraza koji znači isto što i ”gluvarenje”, odnosno ”blejanje”. (strana 398)

Roman prati priču, odnosno epizode gluvarenja, nekoliko momaka iz Edinburga s kraja osamdesetih godina prošlog veka. Glavni junak ovog romana je Mark Renton (odnosno Rent ili Rents), dvadesetšestogodišnji mladić koji je navučen na heroin. Osim njega, tu su takođe i Bolesnik, Begbi i Tegla,  takođe momci koji utehu pronalaze u ovoj drogi. I upravo je heroin tematsko polazište ovog romana i ono što sve njih povezuje. Knjiga se  od početka bavi ovim pitanjima – šta je to što se u glavama dešava u procesu pre i posle fiksa, kako se postaje ovisnik od heroina, zašto, o čemu se tad tačno razmišlja i kakvom životu takvi ljudi teže. Roman, međutim, nije samo o narkomanima – u  društvu se nalaze i likovi koji  nisu navučeni na heroin, ali će u jednom trenutku kasnije i oni upasti u probleme svoje vrste. Sam roman nema nikakav konkretan zaplet, već kao što sam rekao, pokriva epizode iz njihovih života, praveći od ovog romana zapravo jednu vrstu zbirke kratkih priča o ljudima koji na nama potpuno strani način pokušavaju da prežive težak život u Edinburgu. Što nas dovodi do sledeće teze:

Teme u romanu

Ono što je evidentno i  što ljudi očekuju jeste to da je upotreba heorina glavna  tema ovog romana. I oni ne bi bili u krivu, zaista je heroin i sam čin unošenja opijata u sebe velika stavka u Trainspottingu. Ona je sagledana iz dve perspektive – prva je šta to osobu natera da se upusti u ove vode iako zna koje su posledice. Svi likovi u ovom romanu pripadaju nižem staležu i žive na marginama društva. Ne pripadaju normalnim društvenim krugovima, niti će ikad pripadati. Njihova prijateljstva su pod znakom  pitanja, odnosi sa drugim ljudima i porodicom jako loši i moralna načela ne postoje, jer za  njih ne znaju niti imaju taj luksuz da se njima povinuju. Međutim tu se pojavljuje sledeća stvar, a to je da se oni i ne osećaju kao da pripadaju ”društveno prihvatljivom” sloju ljudi. Oni znaju ko su i šta su. Njih karakteriše lenjost, želja za životom isključivo u trenutku iako u dubini duše to žele da promene mada ne znaju kako. Ovo je vrlo evidentno u sceni  kada Mark i Tegla odlaze na razgovor za posao, po pozivu državne službe za zapošljavanje. Njihov dogovor je da se prave da nisu za taj  posao, jer će samo tako uspeti da ostanu bez posla i da i dalje dobijaju socijalnu pomoć.

S druge strane tu je i ta edukativna tema šta nam droga može učiniti. Iako nije dramatična u vidu smrti, ceo roman nam pokazuje gnusne epizode koje mogu biti o bebi koja je umrla jer je majka bila drogirana pa nije obraćala pažnju na nju, o fekalijama koje se često pominju u romanu, o užasnim izborima na koje nećemo imati šta da kažemo već će nam samo pripasti muka. Velš je, čini se, jako dobro uradio posao ovde jer nam je na duhovit način približio živote ove grupe mladića, ne dajući nam jasnu poruku ”nemojte se drogirati”  već je  između redova ispisao ”evo šta bi moglo da vas čeka, da li želite to?”

Iako se roman čini kao priča koja je tu da šokira javnost (posebno imajući u vidu da je napisana devedesetih godina), Velš zapravo daje kritiku ovog sloja društva na jedan drugačiji način, zapakovan u humor, i približava nam živote heroinskih ovisnika na način na koji nijedan roman nije do sada. Velš je, koristeći ove teme, želeo  dosta toga da kaže o ”sređivanju svog života”, jer svako od likova, koliko god drogiran ili lud bio, zapravo želi da pronađe posao svog života, da se dovede u red i da ima normalan porodičan život. U isto vreme, heroinska ovisnost tu igra veliku ulogu kao glavni saboter, jer se ne može i jedno i drugo.

S  obzirom na to da je roman smešten pred kraj osamdesetih godina, iskorišćena je i mogućnost pisanja o pojavljivanju HIV virusa  i  o tome kako je on uticao na ovu zajednicu. U trenutku izdavanja ovog romana (devedesetih godina), ovo je bio sjajan način da se digne svest o AIDS-u kao velikoj pretnji čovečanstvu. Najveća nepravda u životu je takođe pomenuta u romanu, kada se jedan od likova, koji je potpuno čist od heroina i pazi šta radi, zarazi virusom. Ovo ne samo da predstavlja bitan momenat u romanu, već dosta govori o tome koliko je nekad (mada je i sad) bilo lako dobiti ovaj virus koji je tad uništavao živote.

pisac Irvin Velš

Stil romana

Ono što je specifično kod ovog romana jeste što nema jednog pripovedača, već više njih. Mark  jeste glavni, ali često se desi da je pripovedač Bolesnik, Begbi, ili neki sekundarni lik. Roman je u originalu napisan u izuzetno konfuznom slengu, te ga je vrlo,  vrlo teško čitati. Srpski prevod je dosta ujednačen, ali baš se zbog toga može desiti da niste baš sigurni ko nam priča priču. Ovo je jedina stvar koja može učiniti da vam roman bude konfuzan. S druge strane, on se čita brzo jer su mu poglavlja dosta kratka, a jezik je jako pristupača. Takođe, preveden je u slengu, iako se mnogi neće sa tim složiti. Ovo nije roman koji može isto da zvuči u originalu i u prevodu, i toga moramo biti svesni.

Velš piše izuzetno duhovito ali i ogoljeno i realno,  i to je ono što ovu priču čini posebnom. Ove duhovitosti su samo duhovite na papiru, jer kad zamislimo te situacije  u stvarnom životu, ne preostaje nam ništa nego da se naježimo.

Film ili knjiga?

E sad ono pitanje koje će svako postaviti – da li je bolje čitati knjigu ili odgledati film? Koliko god film bio legendaran (a zaista ima spektakularne scene i presavršen saundtrek), knjiga dublje zalazi u temu i mnogo je detaljnija od samog filma. U jednu ruku, preporučujem film jer je zaista napravljen maestralno, i odličan je u tome da vidimo kako životi tih ljudi izgledaju, odnosno kako su izgledali devedesetih. Knjiga, s druge strane, ulazi u svest likova na mnogo bolji način, tačno sagledavamo emocije, razmišljanja i postupke likova. Veliki broj scena nije prebačeno na filmsko platno,  ali i s razlogom – film bi zaista bio predugačak da je svaka strana pretvarana u scenario. U filmu su čak dva vrlo česta lika iz romana, Dejvi i Tomi,  spojeni samo u jedan.  Sve u svemu,  kombinacija knjiga + film je dobitnička.

scena iz filma ”Trainspotting”

Zaključak

Ako izuzmemo odluku  grafičkog dizajnera da podeli reč Trainspotting na najbizarniji mogući način (štoje mnogima zasmetalo), od srca preporučujem ovaj roman, ako znate u šta se upuštate. Velšov roman nije topli roman koji će vas usrećiti, niti roman koji će vam pružiti neko neverovatno putovanje uz sjajan zaplet. Ovo je jedna realna priča o grupi ljudi koji  su nam naizgled tako  daleki, a zapravo su mnogo bliži nego što mislimo. Ovo je priča o grupi ljudi koju svi šikaniraju zbog svojih izbora, nesvesni da je, nažalost, moć opijata mnogo jača od moći pojedinca. Ako ste za tako nešto, ako ste za britanski humor koji je korišćen da bi se zamaskirala malo ružnija realnost,  onda je ovo knjiga za vas.

Roman takođe ima  svoj nastavak Porno i svoj prikvel, Skagboys koji se bavi životima Marka i Bolesnika pre dešavanja u romanu Trainspotting.


Naslov originala: Irvine Welsh –  Trainspotting

Izdavač: Plato (na sajtu piše da romana nema na lageru, iako mislim  da je doštampan još jedan tiraž, pa proveriti sa izdavačem ukoliko je želite kupiti preko sajta)

Broj strana: 398