Postmodernizam

Italo Kalvino – Ako jedne zimske noći neki putnik // Postmoderna avantura za sve prave ljubitelje književnosti

By In

Italija je oduvek bila kolevka kulture. Počevši od humanizma i renesanse, pa i sve do dan danas, sve što italijani uzmu u ruke, vredi. Tako je bilo sa slikarstvom, tako je bilo sa vajarstvom. Tako je bilo i sa kinematografijom (nije ni čudo što je cinema italiano pojam za sebe), tako je i sa muzikom. Italija nije samo izrodila sjajne pevače kao što su Lučijano Pavaroti ili Eros Ramacoti, ona nam i dan danas daje velike i moderne pevače, kao što je Mahmud ili Marko Mengoni. Italija, takođe, ima sjajnih pisaca, počevši od Dantea Aligijerija i Nikole Makijavelija, pa sve do Umberta Eka, misteriozne ali prepopularne Elene Ferante, i sjajnog Andrea Asimana. Međutim, ovoj družini fali još jedno popularno književno ime – Italo Kalvino.

Italo Kalvino italijanski je pisac i novinar, koji je osim romana pisao i zbirke kratkih priča. Najpopularniji je zbog trilogije Naši preci i zbog zbirke kratkih priča Kosmikomike, ali je generalno stvorio veliki broj dela koja se uvek preporučuju i iz tog razloga je, pri kraju svog života, bio najprevođeniji italijanski pisac. Umro je 1985. godine, a Ako jedne zimske noći neki putnik mu je pretposlednji roman, izdat 1979. godine.

Kao i sam naslov romana, i sam roman jeste vrlo specifičan i jako je bitno znati kako mu pristupiti. Ovo je roman koji nema glavne junake kao takve, već su glavni junaci Čitalac i Čitateljka. Čak i posle završenog romana nije jasno da li su Čitalac i Čitateljka treća lica o kojima mi čitamo, ili smo Čitalac mi, ali to je jedna od čari ovog romana. Možemo ga doživeti na dva načina.  Naime, Čitalac kreće da čita roman Itala Kalvina, Ako jedne zimske noći jedan putnik, ali negde tamo na tridesetoj strani shvata da je došlo do štamparske greške, i da je naredni tabak u knjizi tabak nekog drugog romana. Kako bude tražio nastavak Kalvinovog romana, on će se upoznati sa Čitateljkom, odnosno Ljudmilom, koja isto tako traga za nastavkom romana. Međutim, ovo traženje nastavka romana Ako jedne zimske noći  neki putnik će ih samo odvesti dalje u greške izdavačkih kuća i ljudi, i neće se pomerati samo kroz prostor tražeći da pročitaju štivo koje su zamislili, već će se pomerati kroz raznorazne druge romane koje će krenuti da čitaju greškom, jer će se greške u romanima i prepreke čitanja istih ređati i ređati.

Sama radnja romana jeste izuzetno specifična, i zbog toga i ovakav malo konfuzan opis radnje romana. Sam roman je podeljen na dvanaest poglavlja, a svako poglavlje (osim poslednja dva) ima dva dela. Prvi delovi poglavlja su napisana u drugom licu jednine, tako da se Itali Kalvino obraća nama i kao da smo njegove marionete, upravlja nama i govori nam šta to radimo, kuda se krećemo, šta čitamo, i šta mislimo o tome. I nama je to potpuno u redu, mi sedimo, čitamo i verujemo da će nas Kalvino odvesti na pravi put. Čitanje ovih delova romana, iz drugog lica jednine, jeste potpuno nesvakidašnje ali zaista previše interesantno. S druge strane, tu su i drugi delovi svakog poglavlja, a oni su rezervisani za romane na koje mi, čitaoci,  naletimo u romanu tražeći nastavak tog romana Ako jedne zimske noći neki putnik koji smo krenuli da čitamo na samom početku. Ovi romani variraju ne samo u žanru i stilu, već i u emocijama, simbolima i radnji.

Italo Kalvino (foto: Il Libraio)

Ovo je jedan izuzetno postmodernistički roman. Ako volite postmodernizam, i ako  zamislite pravu postmodernističku poslasticu, e to je ova knjiga. Intertekstualnost je jedna od glavnih motiva ovde, jer svako poglavlje sadrži kako priču o Čitaocu i Čitateljki koju pratimo tako i deo jednog potpuno novog romana koje Kalvino ispisuje i smišlja. Zaista jedno genijalno štivo, koje na momente liči interaktivnoj igrici u kom pisac i čitalac sede jedno prekoputa drugog i igraju je na obostrano zadovoljstvo. Osim forme ovog romana koja je zaista spektakularna, Italo Kalvino dokazuje da je jedan od boljih italijanskih pisaca. Njegova proza je zaista prelepa za čitati, ali ono što je još fascinantnije jeste da on u ovom romanu ne koristi samo jedan glas, već nekiliko – za svake poglavlje drugačije, i samim tim, kada pomislite da je celu ovu knjigu napisao jedan čovek, ostajete bez teksta. Roman vam se i ne mora dopasti kao takav, ali ne možete sporiti da je Kalvino bio i te kako kvalitetan i vredan pisac.

Ako jedne zimske noći neki putnik ipak, nije roman za svakoga. Ovaj roman se neće svideti ljudima  koji romane čitaju radi zabave i koji u romanima traže neku interesantnu i uzbudljivu priču. Priča u ovom romanu nije uzbudljiva, pravih i dubokih likova gotovo i da nema (sem lika Čitaoca i Čitateljke). Međutim, biće prava poslastica za sve ljude koji vole da čitaju, koji vole pravu književnost i kojima je pisana reč bitnija od fabule. Ukoliko uzmete roman  u ruke, videćete od samog početka da je čitanje ove knjige jedno potpuno drugačije i ludo iskustvo. Na momente zna biti zamorno, ali je svaki prvi deo svakog poglavlja, kada Kalvino upravlja nama kao čitaocima, zaista sjajan.


Naslov originala: Italo Calvino – Se  una note d’inverno un viaggiatore

Izdavač: Plato

Broj strana: 266