Biografija

Jurij Gagarin, “Put do zvezda” // Zapisi prvog čoveka u svemiru

By In

Svemir je nešto što me oduvek interesovalo, tako da svaki put kada naiđem na neki dokumentarac o svemiru, ja ću ga pogledati; i svaki put kad izađe neka knjiga sa ovom tematikom, naći će se na mojoj polici. Rat za svemir između Amerike i Rusije je takođe nešto o čemu volim da čitam. Da li ste znali da je Rusija poslala prvog čoveka na Mesec ali da je tu trku dobila Amerika kada je poslala Armstronga na Mesec? Da li ste znali da je nekoliko ruskih kosmonauta i američkih astronauta poginulo ili se izgubilo u svemiru a da je to zaćutkano da se ne bi stvorila slika njihovog neuspeha u svetu? U svakom slučaju ovo je tema koja je iznedrila brojne teorije zavere od kojih su neke sigurno fikcija dok druge mogu biti vrlo istinite, ali to je možda tema za neki drugi put ili za neku drugu knjigu. Upravo iz te ljubavi prema svemiru, odnosno ne ljubavi koliko fascinacije, autobigrafija Jurija Gagarina se morala naći na mom spisku za čitanje, i evo da li valja i kome bi se ova knjiga svidela.

Jurij Gagarin je bio sovjetski pilot i kosmonaut, i ujedno prvi čovek koji je leteo u svemir (po zvaničim dokumentima, i dalje su ti kosmonauti koji su uspeli da odu u svemir a nisu se vratili zaboravljeni i nedokumentovani). Rođen je 1934. godine u jednom malom selu kod Gžatska (koji se danas naziva Gagarin) u Rusiji. Bio je treće od četvoro dece radničke klase a još kao mali se interesovao za letenje. U svojoj autobiografiji Put do zvezda koja je napisana ukratko nakon njegovog uspešnog letenja letelicom Vostok, Jurij Gagarin nam na jedan vrlo jednostavan način opisuje svoje detinjstvo u malom ruskom selu, odnos koji je imao sa porodicom i kako je ona to njega motivisala da uspe u onome što je naumio. Umro je 1968. godine a ova knjiga je posthumno izdata 1969.

Iako sam se na trenutak zabrinuo da će Gagarin puno pisati o svom detinjstvu i tinejdžerskim danima (jer  to prosto nije razlog zbog kog sam uzeo ovu knjigu u ruke), on se vrlo brzo baca na svoje pilotsko obrazovanje koje će kasnije prerasti u njegov trening za kosmonauta. I ti delovi ove knjige su zaista interesantni ako je ovo nešto što vas zanima. Gagarin je dosta direktan u svom obraćanju čitaocima, u ovoj knjizi on ne daje prostora nebitnim informacijama, već je vrlo koncizan u onome što želi da kaže. Daje tačan uvid u to kako je to obrazovanje, odnosno trening, teklo, šta se tačno dešavalo u letelici Vostok, kako to izgleda kada gravitacija polako prestaje da utiče na naše telo i kako je ceo proces njegovog obletanja oko Zemlje (koje je trajalo nepuna dva sata) izgledalo. Sa strane informacija koje ova knjiga pruža, zaista će se dopasti onima koji znaju zašto je uzimaju u ruke.

S druge strane, ne mogu da se otmem utisku da bi ova knjiga bila bar jedno 5 puta interesantnija da je Gagarin malo interesantniji pripovedač. Okej, Jurij nije pisac i svakako ne možemo od njega da očekujemo neku Maju Anđelou (mada bi bilo lepo kada bi bar bio malo detaljniji kao Edvard Snouden ali moramo imati u vidu i mesto gde je ova knjiga pisana kao i vreme u kom je pisana), ali bi rečenice iz ove knjige mogao napisati bilo koji srednjoškolac u nekom školskom sastavu, i za to verovatno dobio dobru ili vrlo dobru ocenu. Iako nam sve ovo daje taj neki utisak da je Gagarin izuzetno iskren povodom cele ove priče, voleo bih da je knjiga malo bolje napisana. Ali, ponavljam, ovo nije knjiga koja se uzima zbog svog književnog kvaliteta, već je jednostavno rezervisana za sve one koji bi malo više voleli da znaju o samom činu obletanja oko Zemlje.

Ono što je takođe jako upečatljivo u ovoj knjizi jeste Gagarinov odnos prema komunističkoj Rusiji. Kao i svi Rusi u tom periodu, i Gagarin je izuzetno zaljubljen u svoju državu, i to se baš vidi. S vremena na vreme može čitaocu da se učini da Gagarin možda negde malo preteruje, odnosno da je ova knjiga napisana u trenutku kada Amerika još uvek nije poslala Armstronga na mesec, i da je služila kao još jedno malo oružje da se dosoli rana Amerikanaca jer još uvek nisu ništa uspeli da urade povodom trke za svemir. Ali bilo kako bilo, ovo je opet taj neki komunistički glas koji smo i očekivali od nekog kao što je Gagarin, koji nije pisac i koji je od Rusije u tom periodu uspeo da načini heroj-državu. 

Jurij Gagarin, koji je bio visok 157 što je jedan od razloga zbog kojih je izabran da leti letelicom Vostok.

Put do zvezda zaista može biti interesantna ljudima koje ova tematika zanima i koji bi hteli malo detaljnije da se upoznaju sa tim kako je ceo proces letenja oko Zemlje izgledao. Nećete dobiti neke previše detaljne informacije, ali ćete svakako saznati nešto novo i interesantno što do sada niste znali. Ne mogu da kažem da ću je preporučiti nekome koga svemir ne zanima, ali na kraju krajeva, mislim da je jako bitno da pomenem da se ne kajem što sam je pročitao.


Naslov originala: Gagarin Yu. – Doroga v kosmos

Izdavač: Laguna

Broj strana: 279

 

Leave a Reply