Drama

Karen Joy Fowler – We Are All Completely Beside Ourselves / Priča o drugačijim vrstama porodičnih ljubavi

By In

We Are All Completely Beside Ourselves Nijedna Utopija nije Utopija za sve. Posebno kada su porodice u pitanju. Koliko zapravo mogu roditelji da izmene život deteta? Do koje granice oni to smeju da čine? I, na kraju krajeva, kako to izgleda kada drugi donose odluke umesto vas?

We Are All Completely Beside Ourselves (u slobodnom prevodu Svi smo mi totalno van sebe) je sedmi roman spisateljice žanra naučne fantastike Karen Džoj Fauler. Iako poznata kao spisateljica naučne fantastike, ovaj roman, zajedno sa njenim bestselerom The Jane Austen Book Club (2004) predstavlja Karenin ulazak u svet obične fikcije. Roman o kom pričamo je 2014-e godine nominovan za nagradu Buker ali je izgubio od romana The Narrow Road to Deep North (Uski put ka dalekom Severu) pisca Ričarda Flanagana. Da li je trebao da bude nominovan, ostaje pitanje koje se polemiše na dosta foruma, pitanje koje je praćeno pitanjem da li nagrada Buker i dalje znači ono što je nekada značila?

Radnja romana We Are All Completely Beside Ourselves je smeštena u tri doba – sedamdesete godine prošlog veka, 1996, i sadašnje vreme (tačnije 2011. godina). Vreme u romanu je dosta nelinearno – od glave do glave zavisi o kom vremenu čitamo, ali najdominantnije vreme je 1996. godina u kome se glavna junakinja seća svog detinjstva. Na samom početku romana dobijamo informaciju da je ovu priču najbolje pričati iz sredine – i priča upravo tako kreće. Radnja ne ide paralelno – početak, sredina, kraj – već dosta izbrkano, a pretpostavljamo da je u tome i poenta, jer, drugačije, roman ne bi bio ovakav kakav sada jeste.

Glavna junakinja romana je Rouzmeri, koja počinje priču govoreći da je jednom njihova porodica brojala pet članova – oca, majku, starijeg brata Lauela, nju i sestru Fern koja je imala isto godina koliko i ona. U trenutku prepričavanja, Ruzmerina  porodica broji samo nju i njene roditelje – brat joj je otišao i nikad se nije vratio, a Fern nema. Razlog Ferninog nestanka, a isto tako i Lauelovog je zapravo i tema ovog romana.

We Are All Completely Beside Ourselves je roman koji može da se podeli na dva dela – na polovinu pre saznanja, i na polovinu posle saznanja (negde pri kraju prve trećine knjige). Nisam siguran da li je saznanje napisano na najbolji mogući način i u pravom trenutku – ali radimo sa tim što imamo, i vrlo je teško pričati bilo šta o knjizi ne kvareći saznanje (koje zapravo i nije glavna poenta romana). Apelujem da ne nastavite da čitate ovaj članak ukoliko ne želite da otkrijete veliku tajnu romana (koja se svakako otkriva prilično brzo).

Fern je šimpanza koju su Rouzmerini roditelji naučnici usvojili i pokušali da je odgaje kao treće dete, u vidu eksperimenta. Rouzmeri i Fern odrastaju zajedno od kako je Rouzmeri bila beba, i potpuno je logično što je Rouzmeri doživljava kao rođenu sestru – one su odrasle zajedno, a ono što svi mi znamo je, da se mozak i razmišljanje beba potpuno može oblikovati u odnosu na situaciju u kojoj žive. Fern i Rouzmeri sve dele zajedno, igraju se same, spavaju zajedno, pa se čak i oblače isto, što automatski simbolizuje količinu bliskosti i intenzitet ljubavi između njih dve. Rečenice koje Rouzmeri izgovara kao tinejdžerka (u kom je trenutku dugo bez Fern u životu) su pune boli. Fern je oduzeta Rouzmerinoj porodici kada su obe imale po 7 godina, i Rouzmeri od tada živi bez Fern. Kako to izgleda i kako zvuči je vrlo diskutabilna (i ako mogu reći mestimična) stvar – roman je napisan jako lepim rečenicama i vrlo elegantnim jezikom, koji u nekim situacijama zvuči previše patetično, posebno opisujući nešto što ljudi generalno ne mogu da pojme – a to je posmatrati životinju kao, bukvalno, rođenog brata ili sestru. Posebno ako nisu tu više od 10 godina.

Da li je to problem knjige ili problem naroda – stvar je diskusije. Ono što roman opisuje na najlepši mogući način je ljubav koju osoba može da oseća prema bilo kojoj životinji, iako je u ovom slučaju reč o šimpanzi. Kako to izgleda kada se dete veže za životinju, i na koji način životinja pruža ljubav bolje od čoveka su samo neke od stvari koje će čitalac osetiti (ili bi bar trebao da oseti) prilikom čitanja (nekih delova) romana. Kao što sam već naveo, dosta delova u romanu nisu bitni za dalji tok priče, a u neke je spisateljica vrlo duboko ušla, i totalno izgubila nit misli čitaoca. Činjenica da je Fern šimpanza nije trebala biti sakrivena u toku prve trećine knjige jer je glavno pitanje nakog velikog saznanja šta se zapravo desilo sa Fern i da li će se Fern i Rouzmeri ponovo susresti. Čitalac svakako dobija odgovore ena oba pitanja.

Drugi nivo romana je zapravo testiranje na životinjama, i eksperimenti koji se obavljaju nad njima. Roman je baziran na priči iz tridesetih godina prošlog veka, kada je jedna porodica pokušala da usvoji šimpanzu i da je odgoji na isti način kao i svoje dete, što je trajalo samo nekoliko godina jer je dete počelo više da usvaja način ponašanja šimpanze, dok se očekivalo suprotno. Na forumima gde se diskutuje o ovoj knjizi se dosta polemiše o pitanju da li su čitaoci trebali da imaju predznanje o datoj temi ili ne, i koja od ove dve opcije čini knjigu čitljivijom i lepšom, a mišljenja se menjaju – dok određeni kažu da im je predznanje o životinjama nad eksperimentima dosta pomoglo da bolje zađu u priču i potpuno se poistovete sa Rouzmeri, drugi su rekli kako bi im to pokvarilo užitak i kako je bolje čitati knjigu kao laik (sa čim se ja lično ne slažem, jer samo znanje o celoj problematici samo povećava emociju koju knjiga (mestimično) može da donese).

Generalno mišljenje o knjizi je da je dosta lepa i da drži pažnju čitaoca, ali ne bih se složio da je zaslužila nominaciju za nagradu Buker. Pretpostavljjam da je sama tematika bila dovoljno dobra za istu. Roman We Are All Completely Beside Ourselves još uvek nije preveden na srpski jezik, ali velike su šanse da će biti, a kada bude (ko nema privilegiju da čita na engleskom jeziku), svakako preporučujem jer verujem da može dosta doprineti spašavanju životinja jer će bar u nekoj meri osvestiti ljude o problemu držanja životinja u svrhe eksperimentisanja.

Roman može da se naruči preko sajta Book Depository, a možete je naručiti ovde. Cena ovog primerka je 8,35, a ujedno je i najjeftinije izdanje (svakako da postoje i skuplja sa tvrdim koricama). Knjiga broji 309 strana, a izdavač je Serpent’s Tail.