Drama

Ken Kizi – Let iznad kukavičjeg gnezda // Književni klasik iza kultnog filma

By In

Pomalo je šteta što neki romani ne ostvare toliku popularnost kao njihove filmske adaptacije. Još je veća šteta ako su ti romani zaista dobri i kvalitetni, dok su filmovi samo mnogo dobro izreklamirani. Ipak, filmski hit iz ’70-ih godina prošlog veka, Let iznad kukavičjeg gnezda nije samo dobro izreklamiran – on je zaista izuzetno kvalitetan i potpuni klasik, a uloga Džeka Nikolsona je verovatno jedna od njegovih boljih (a s obzirom na to koliko je dobrih uloga on imao, znači da je ovaj film zaista poseban). Ono što ipak mali broj ljudi zna jeste da je taj film baziran na odličnoj, istoimenoj knjizi iz 1962. godine, američkog pisca Kena Kizija, koji je pripadnik jedne posebne generacije – one između bit generacije i hipika. Ukoliko niste gledali ovaj film, onda je vreme da pročitate novo, vizuelno savršeno, izdanje Vulkan izdavaštva pa tek onda gledati film. Elem, o čemu je to ovaj roman i da li ga treba pročitati?

Pre svega, treba pomenuti da je Times magazin uvrstio ovaj roman u svoju listu 100 najboljih romana na engleskom jeziku od 1923 – 2005 godine, dok je BBC 2003. godine objavio da je on među 200 najvoljenijih romana ikada napisanih. Naslov romana potiče iz jedne dečije pesmice čiji je jedan deo teksta ’’jedna se istoka hvata, jedna zapadnih zvezda, a jedna poleti preko kukavičjeg gnezda’’, što, iako možda ne od reči do reči isti kao i naslov romana na sprskom jeziku, stih i naslov knjige na engleskom su identični (one flew over the cuckoo’s nest), što će imati potpuno simbolično značenje na kraju romana.

Radnja romana je smeštena u jednu psihijatrijsku ustanovu u Oregonu, a narator je poglavica Bromden, koji je polu-Indijanac, a u ovoj ustanovi je već 10 godina. Razlog što je on u psihijatrijskoj ustanovi je paranoja, koja nam je evidentna još od samog početka romana, a pati i od halucinacija. To je glavni razlog zašto se on pretvara da je gluv i nem, iako on zapravo vrlo dobro prati situaciju u ludnici. Pacijenti u ovoj ustanovi se dele na dve grupe – tu su akutni, koji nekako mogu biti izlečeni, i hronični, kojima manje-više pomoći nema; i te dve grupe se ne mešaju. Njima upravlja glavna sestra Ratčed, koja predstavlja i figuru glavnog negativca u ovom romanu. Ona je nekada bila vojnička medicinska sestra, i svaki problem rešava vrlo strogim pristupom. Ukoliko se desi da pacijent ne posluša, slede elektrošokovi, a ponekad i lobotomija.

Iako sve teče po nekom svom planu, psihijatrijska ustanova i život u njoj će se promeniti kada dođe Makmarfi, zvanično kockar, iako poglavica Bromden oseća da u njemu postoji nešto što je drugačije. Makmarfi će zauzeti figuru neke vrste vođe, posebno kada se opkladi sa svim pacijentima da će moći da iznervira glavnu sestru Ratčed i time dokaže da ona zapravo kastrira muškarce.

Roman pripoveda poglavica Bromden, što znači da je u pitanju perspektiva iz prvog lica jednine, što je sa jedne strane vrlo lako pratiti, jer Bromden, odnosno Kizi, nema komplikovan jezik. Na momente jeste konfuzno – ali ne u smislu razumevanja, već shvatanja da li treba verovati osobi koja je u psihijatrijskoj ustanovi ili ne, i da li se sve to zapravo događa. Ipak, Bromden predstavlja jednog dobrog pripovedača koji nam, osim priče o bolnici, pripoveda i delove svog života i ’’magle u svojoj glavi’’ koju želi da raščisti.

Postoje dve glavne teme u samom romanu, a to su opasnost žena i nevidljivost. Ovo prvo je vrlo interesantno, jer ni dan danas nije jasno da li je ovaj pristup feministički ili krajnje šovinistički. Naime, žene u romanu su predstavljene kao negativci, na čelu sa sestrom Ratčed. Svaka žena u romanu nosi neku vrstu straha sa sobom, jer je svakog od muških pacijenata ove bolnice uništila jedna ženska figura u životu. Tu je majka poglavice Bromden koja je bila strah i trepet (pa je čak i supruga pretvorila u nebitnog pijanca) kao glavni primer ženske moći posle sestre Ratčed.

Nevidljivost je, pak, druga glavna tema ovog romana. Kao glavni simbol toga vidimo naratora, koji se godinama pravi da je gluv i nem da bi bio nevidljiv, iako je zapravo toliko visok da ne može ostati nezapažen. Ono što je glavna poenta iza ovog motiva u romanu je nevidljivost mentalno nestabilnih osoba – a ako uzmemo u obzir godinu u kojoj je ovaj roman pisan, možemo i da pretpostavimo na koji način se sve to odigravalo. Isto kao u ovom romanu, pacijenti u psihijatrijskim ustanovama bili su zaboravljeni i prepušteni kakvom god raspoloženju čelnika baš te ustanove, što Kizi, na kritički način, naziva nevidiljivošću.

Film Let iznad kukavičjeg gnezda snimljen je 1975. godine, i osvojio je 5 najbitnijih Oskara –  za najbolji film, najbolju mušku ulogu (Džek Nikolson u ulozi Makmarfija), najbolju žensku ulogu (Luiz Flečer kao glavna sestra Ratčed), režiju i scenario. Trejler možete pogledati ovde.

Ovaj roman nije samo dobar roman za pročitati, on je odlična slika jedne Amerike prošlog veka, i to smeštenu u psihijatrijsku ustanovu, o kojoj nemamo prilike da čitamo baš mnogo. Napisan odličnim jezikom i kroz savršenu prozu, i još uz to prateći jako dobru priču, Let iznad kukavičjeg gnezda od mene ima sve preporuke. Iako će možda ljudima koji vole malo dinamičnije romane ovaj biti malo spor – dajte šansu. Jer, iako je radnja smeštena u jednu jedinu ustanovu, to ne znači da roman nije dinamičan. Kroz ovaj roman ne pratimo samo priče glavnih junaka već i ono šta je u njima i šta ih je dovelo da se nađu na ovom mestu. Definitivna preporuka.


Naslov originala: Ken Kesey – One Flew Over the Cuckoo’s Nest

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Broj strana: 341