Drama, Triler

Kristina Mangan – Tangerina // Tajne, prijateljstva i vrelina Maroka

By In

Početkom marta ove godine pisao sam post u kome sam predstavio nove romane koje su tada stizale u svetske knjižare, i jedan od pet romana koji sam izabrao bila je upravo Tangerina. Nakon samo par meseci, ovaj roman se našao i u srpskim knjižarama pod znakom Vulkan izdavaštva, tako da sam odmah odlučio da vidim kakva je to priča o kojoj su ljudi i kritičari toliko pričali. U pitanju je debitantski triler Kristine Mangan koji će postati veliki filmski hit sledeće ili za dve godine, a kao glavno pitanje postavlja (kao i svaki drugi triler uostalom) – kome verovati?

O Tangerini imam zaista mnogo toga da kažem. Ono što je bitno uraditi pre čitanja ovog romana je znati kakvu knjigu zapravo želite da pročitate. Ukoliko je žanr koji ćete odabrati jedan trilerčić koji nema nikakvu književnu vrednost, a opet interesantan, onda je ovo roman za Vas. Ukoliko, pak, tražite nešto dublje, onda ga slobodno možete preskočiti, a evo ukratko šta je ono što me kupilo kod ovog romana a šta je ono što mi se nikako nije dopalo.

Priča je smeštena u ’50-te godine prošlog veka u Maroko, odnosno u deo Maroka koji se zove Tanger (ili Tangier). Glavne junakinje su Alis i Lusi, dve stare prijateljice koje su se iz određenih razloga prestale družiti godinu dana pre početka priče, i svaka je nastavila da živi svoj život. Ipak, kada se Alis preseli sa svojim suprugom Džonom (jednim izuzetno mutnim gospodinom) u Maroko, nakon malo vremena na vrata im nepozvana kuca Lusi koja će ponovo pokušati da obnovi svoju vezu sa Alis. Ono što apsolutno svaki triler nudi, pa tako i ovaj, jesu maske koje će pasti u toku romana i tajne koje će se otkriti.

Glavna priča kao priča nije dosadna, iako je izuzetno nerealna. Roman je podeljen u tri dela – u prvom saznajemo koja je to nesreća uništila divno prijateljstvo (možda čak i nešto više od prijateljstva) između Alis i Lusi, dok drugi i treći deo zaziru dublje u triler gde će se životi obe junakinje znatno promeniti. Kao što sam već napomenuo, ukoliko tražite roman koji ćete čitati isključivo zbog interesantne priče, onda je Tangerina super knjiga koju možete čitati na plaži ili na bazenu. Drži pažnju apsolutno svakog momenta, ima momenat tenzije (što je apsolutno bitno za svaki triler) kao i odlične opise Maroka i njegove kulture koji će se nekima zaista dopasti. Imajte na umu da je kraj potpuno nekatarzičan, što je meni lično zasmetalo; ali opet s druge strane taj kraj je možda i najrealniji deo ovog romana.

Sa druge strane, postoji brdo stvari koje ovaj roman čine književni nekvalitetnim. Pre svega tu je stil pisanja po kome se vidi da je ovo debitantski roman Manganove. Roman je podeljen u poglavlja koja naizmenično pripovedaju Alis i Lusi, ali ukoliko ne pročitate ko konkretno prepričava određeni deo, nećete znati. Manganova je dala apsolutno isti glas obema junakinjama, što ga čini na momente teškim za praćenje. Napisan je jednim običnim stilom koji je prepun opisa, jednostavnih ljudskih osećanja i dijaloga, što je pretpostavljam sa jedne strane nešto što se mnogima zapravo i dopada (iako ja lično ne preferiram takvu literaturu).

Manganova je pokušala da od ovog romana napravi malo dublje štivo, što se posebno vidi u načinu na koji je roman pripovedan. Naime svako poglavlje je ispričano iz prvog lica jednine (što iz Alisine, što iz Lusine perspektive), sem poslednja dva koje priča sveznajući narator. Mešanjem narativnih stilova, Manganova je pokušala da malo začini ovaj jednostavan roman, ali se čini da nije uspela u tome. Zatim imamo momenat u kome je pokušala da ubaci aluzije na druga književna dela, nešto što se u književnom svetu jako ceni. Ipak, sve aluzije na sestre Bronte deluju kao da su ubačene na silu kako bi od ovog trilera načinile malo kompleksniju knjigu. Na samom kraju tu su i likovi koji su jako loše razrađeni – povezujemo se sa nekima svakako, ali dosta stvari koje likovi čine u toku romana nam dođu ili kao potpuni šok ili se prebrzo dese a da nismo očekivali.

Iako manjka književnog kvaliteta, mogu da primetim da je Tangerina možda jedan od boljih ’’jednostavnih’’ trilera koje sam pročitao. Iako ne nudi apsolutno ništa novo, priča koja je smeštena u Maroko je svakako nešto drugačije, a i knjiga drži pažnju čitalaca do poslednje stranice, i tu je Manganova uradila dobar posao. Ipak, iako sam shvatio da postoje dosta stvari koje mi se ne dopadaju u ovom romanu, pročitao sam ga do samog kraja i to vrlo brzo, jer sam zaista želeo da saznam šta će se desiti sa Alis i Lusi, što dovoljno govori o samoj priči.

Za film su već otkupljena prava, a piše se da će glavne uloge da tumače Skarlet Johanson i Džordž Kluni. Budimo spremni na ovaj film jer će Vas oboriti s nogu (ukoliko ne pročitate knjigu prvo). Zašto? Zato što je ono što Tangerina nudi zapravo samo interesantna priča, i ništa više. A ukoliko već pratimo samo priču a ne književnu vrednost, onda je bolje da to gledamo na filmu, zar ne? Na samom kraju imam da pomenem da je ovo zaista roman koji bih preporučio ljubiteljima lake literature za letovanje ili slobodne dane, jer se vrlo brzo čita, pitak je i drži pažnju. Ali ne očekujte ništa revolucionarno. Možda sam samo ja imao prevelika očekivanja od ovog romana.


Naslov originala: Christina Mangan – Tangerine

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Broj strana: 267