Drama

Lana Bastašić – Uhvati zeca // Različitosti dve žene, dva prijatelja i dva vremena na Balkanu

By In

Pre nego što počnem recenziju, hajde samo malo da vidimo zašto je bitno podržati svakog domaćeg mladog pisca, nebitno da li su dobri ili nisu. Elem, ukoliko volite da čitate i trošite pare po knjižarama, znate i sami da se dešava da kupujete štošta, u smislu da vrlo često kupujete romane istog žanra ili eventualno romane koji Vam se na kraju baš i ne svide. Ukoliko već trošite novac na svakakve kliše trilere i priče ispričane milion i jedan put, zašto ne biste izdvojili do 1000 dinara koje bi ste potrošili na još jednu ljubavnu limunadu i podržali mladu osobu sa ovih prostora koja pokušava da se probije u već pregustom svetu književnika? Naravno u to ne ubrajam domaće ’’pisce’’ kao što su Suzana Mančić ili Vesna Dedić Milojević. Ne, već mlade umetnike koji zaista imaju neverovatan glas ali su sticajem okolnosti bačeni u drugi plan iz kog jako teško mogu zasijaju. Jedna takva mlada spisateljica je Lana Bastašić, koja je nedavno izdala svoj roman pod nazivom Uhvati zeca i to za Kontrast izdavaštvo. Ko je Lana Bastašić uopšte, i kakav je njen roman?

Ko je Lana?

Moram priznati da pre ovog romana nisam čuo za Lanu. Sudeći po koricama ovog romana, Lana ima 32 godine i rođena je u Zagrebu. Iza sebe ima dve zbirke priča, jednu zbirku poezije, i jedan roman za decu. Svako od ovih izdanja krunisan je nekom nagradom, tako da je ona dobitnica nagrada kao što su Zija Dizdarević, Ulaznica i Karver. Uhvati zeca je njen prvi roman za odrasle, i moram da priznam, iako ima i pozitivnih i malo manje pozitivnih elemenata, zaista je odličan roman prvenac. Ona trenutno živi u Barseloni gde uređuje jedan književni časopis i vodi školu književnosti.

O čemu je roman?

Junakinja ovog romana, kao i pripovedač je mlada devojka Sara, koja trenutno živi u Dablinu sa svojim izabranikom. Sara u Dablinu vodi jedan normalan život, potpuno drugačiji od onog koji je vodila na Balkanu. Međutim, jedne večeri, dobija telefonski poziv od Lejle, njene stare najbolje prijateljice sa kojom se nije videla niti čula 12 godina. Lejla stupa u kontakt sa Sarom kako bi je zamolila da dođe po nju u Mostar i da zajedno, iz nekog razloga, odu u Beč. Naravno, kako to i uvek biva sa starim, slomljenim prijateljstvima, Sara baš i nije rada da to učini, međutim kada čuje rečenicu ’’Saro, Armin je u Beču’’, stvar se apsolutno menja. Ko je Armin, zašto je on bitan kao i razlog zbog kog Sara nakon svega kupuje kartu za Sarajevo, ostavlja apsolutno sve što ima i u roku od nekoliko sati odlazi u Mostar po Lejlu, neću otkrivati.

Ceo roman je ispričan iz Sarine perspektive, i svako poglavlje se može podeliti na dva dela. Naime, prvi deo svakog poglavlja smešten je u sadašnjost, i pratimo Sarin odlazak u svoje rodno mesto, njen ponovni susret sa starom prijateljicom, dok nas drugi deo svakog poglavlja vraća u njihovu prošlost i detaljnije opisuje njihov odnos pre više od jedne decenije. Iz ovih poglavlja nam je apsolutno jasno da su Sara i Lejla dve potpuno drugačije individue, sa drugačijim mišljenjima i drugačijim šablonom ponašanja, i automatski nam je jasno da je cilj ovog romana da istraži do koje mere suprotnosti mogu da obitavaju zajedno u miru. Druga stvar koju roman istražuje je prijateljstvo ne samo dve različite osobe, već žene. Žene koje su delile svoj prvi seks i prvu menstruaciju, a opet odrasle na dva potpuno drugačija načina koja su ih na kraju definisala kao osobe.

Šta je odlično?

Lanina proza je zaista specifična, i nije ni čudo što je imenovana ’’jugoslovenskom Elenom Ferante’’. Rečenice u ovom romanu su izuzetno poetske i to na jedan vrlo nenametljiv način, potpuno prirodan i lirički. Čitanje priče koju Sara pripoveda je stvarno jedno iskustvo. Kada na sve to dodamo sudar dva Balkana, dve Jugoslavije, odnosno one predratne i današnje dobijamo jedan mozaik svakakvih emocija. Bosna u romanu ima jednu izuzetno bitnu ulogu, koja na jedan način služi kao spona između Hrvatske i Srbije, jer se čini da je radnja smeštena na jednu neutralnu teritoriju, a opet, s druge strane, Bosna je ta gde tačno možemo da vidimo razliku između katolika, pravoslavaca i muslimana, kao i sve ono što je rat sa sobom doneo i ostavio.

Ukoliko okrenete na pozadinu ove knjige, shvatićete da je Alisa u Zemlji Čuda jedna bitna metafora. Odnosno, zec u naslovu romana je jedan jak simbol prijateljstva Sare i Lejle, i ceo metaforički i simbolički momenat ove knjige je spektakularno odrađen, i mnogo mi je drago što imamo nekog mladog pisca sa ovih prostora ko to ume i zna da uradi.

Šta je malo manje odlično?

Iako je roman zaista jedno posebno iskustvo i nešto drugačije jer je u središtu moderna Bosna koja prepliće sadašnje vreme kao i ono predratno, vidi se da je ovo Lanin roman prvenac. Naime, odnos Sare i Lejle je na momente opisan na jedan vrlo čudan način, gde ne možemo da se poistovetimo ni sa jednim likom niti da razumemo apsolutno sve njihove izbore. Takođe, s obzirom na to da su poglavlja pisana kao Sarina obraćanja Lejli, malo je neprirodno da do najsitnijih detalja opisuje nešto čega bi se Lejka, kako bi trebalo, sećala. Čini se da su neke emocije malo usiljene, ali postoji mogućnost da je to samo neka moja lična duboka analiza.

Zaključak

Sve u svemu, Uhvati zeca je možda najbolji debitantski roman sa ovih prostora ove godine. Lanin jezik je odličan, simbolizam u romanu takođe za svaku pohvalu, a lično smatram da je dobar simbolizam izuzetno bitan za knjigu. Kada na sve to dodamo Jugoslaviju – kupljen sam. Ovaj roman ne da preporučujem svima, nego smatram da, čitali ili ne, trebalo bi da ga kupite i imate kod sebe. Ne samo zato što ćete podržati Lanu Bastašić kao nekoga ko ima potencijala za spektakularne stvari u književnosti, već zato što možete sebi dati šansu da pročitate ovaj roman, u kom ćete stvarno uživati.

Lana Bastašić

Broj strana: 209

Izdavač: Kontrast izdavaštvo