Biografija, Memoari

Maja Anđelou, “Znam zašto ptica u kavezu peva” // Snaga uma jača i od teškog života

By In

Koliko često čitate biografije ili autobiografije? Iako je ovo čest i donekle popularan žanr, vrlo često se desi da biografija određenog umetnika nije uopšte dobro napisana, ili je napisana od strane nekog novinara koji uopšte nije poznavao dotičnu zvezdu. Kada pričamo o autobiografijama poznatih, tu se takođe postavlja pitanje do koje mere je nešto napisano od strane osobe čija je autobiografija, a koliko od strane nekog neimenovanog pisca. Međutim, ukoliko istražite dovoljno autobiografiju ili memoare koje želite da pročitate, lako ćete saznati odgovor na ovo pitanje, i možda baš dobijete sjajnu knjigu kao što je to uradio Edvard Snouden sa svojim memoarima Trajno zabeleženo. Čovek je imao šta da kaže (o, i te kako je imao), i to je i napisao. S druge strane, tu su memoari i autobiografije svetski poznatih pisaca, i jedna od najpoznatijih od samog njenog izlaska krajem šezdesetih godina bila je prva (od sedam) autobiografija Maje Anđelou, Znam zašto ptica u kavezu peva.

Iako ima Maja Anđelou ne bi trebalo da bude nepoznato mnogima, postoji mogućnost da naša publika nije imala prilike da pročita ništa njeno. Što zapravo nije ništa čudno, ni jedno njeno delo nije prevedeno kod nas sve do prošle godine kada je izdavačka kuća Štrik odlučila da prevede i izda njenu prvu, i ujedno i najpopularniju autobiografiju, Znam zašto ptica u kavezu peva. Ali pre nego što se bacimo na sam roman, ko je bila Maja Anđelou, zašto je ona toliko bitna za američku književnost i u zbog čega je toliko velika do te mere da je bila idol samoj Opri Vinfri?

Maja Anđelou rođena je kao Margerit Eni Džonson davne 1928. godine, i jedna je od najuticajnijih američkih književnica XX veka. U toku svog života, Maja je napisala čak 7 memoara o svom životu i iskustvima, skoro 20 zbirki pesama, nekoliko eseja i dečijih priča, i preko 10 scenarija za pozorište i televiziju. Nakon razvoda koji se desio kada je Maja imala samo 3 godine a njen brat 4, ona se seli u malo selo Stemps u državi Arkanzas gde će živeti sa svojom bakom, Eni Henderson. Eni je, što je bilo specifično za to doba, jedna od retkih koja je uspela da finansijski prosperira u toku Velike depresije i Drugog svetskog rata, jer je prodavnica mešovite robe koju je držala lepo radila. U kasnijim godinama, Maja se bavila mnogim poslovima, koji su varirali od kondukterke tramvaja, preko radnice u restoranu brze hrane pa sve do plesanja u jeftinim egzotičnim i seks klubovima u Americi. 1961. godine odlazi u Kairo i u Africi provodi nekoliko godina svog života. Tamo radi za časopis The Arab Observer, i provodi nekoliko godina u Gani što će se pokazati da je bio bitan momenat za njenu karijeru. U toku njenog života u Gani, Maja Anđelou upoznaje Malkolma Iksa, jedne od centralnih figura borbe protiv rasizma. Blisko su sarađivali i delili dosta ideja, a pomogla mu je i da osnuje Organizaciju Afroameričkog Jedinstva. Nekoliko godina nakon toga sarađivala je i sa Martinom Luterom Kingom, još jednom bitnom figurom za kulturu afroamerikanaca. Ta borba protiv rasizma koja je počela šezdesetih godina nastavila se i u budućnosti, te je Maja Anđelou postala jedan miran glas koji se oduvek borio za ravnopravnost ne samo rasa u Americi, već i polova. Mnogi kritičari i dan danas tvrde da je Maja Anđelou do sedamdesetih godina prošlog veka uspela da uradi mnogo više nego neki drugi pisci za čitav život. Krajem tih sedamdesetih godina dobila je preko 30 počasnih diploma raznih fakulteta i univerziteta u Americi, a početkom osamdesetih postaje bliska prijateljica sa Oprom Vinfri koja je kasnije napisala i predgovor za njenu prvu autobiografiju Znam zašto ptica u kavezu peva.

I naučila sam da, šta god da se desi i koliko god da je loše, život uvek ide dalje i uvek postoji sutra.

prodavnica Eni Henderson u mestu Stemps

Njena prva autobiografija se bavi Majinim životom od kad je imala 3 godine pa sve do svoje 17. godine; dakle možemo slobodno reći da je ovo knjiga koja nam objašnjava kako je to Maja postala ovako uticajna osoba i koje su to epizode iz njenog života uticale na njenu personu. Knjiga počinje razvodom njenih roditelja i njenim odlaskom kod bake Eni Henderson. Opisujući svoj život u malom gradu Stemps u Americi, ona ne opisuje samo način na koji je ona živela, već nam daje uvid kako je to sve izgledalo između dva svetska rata u crnačkim zajednicama. Osim toga, Maja piše i o scenama rasizma koje su bile prilično česte u to vreme. Na sve to, Maja će u ovoj knjizi opisati epizodu koja se desila kada je ona imala samo 7 godina a koja je definitivno ostavila poseban uticaj na njen život i delo. Naime, u tom periodu je silovana od strane svog očuha, koji je kao kaznu dobio godinu dana zatvora. Međutim, pre nego što je uspeo da ode u zatvor, Majini ujaci (kako se veruje) su ga ubili, i zbog krivice da je ubijen zbog nje, Maja je zaćutala na pet  godina i nije progovorila.

Dakle, glavna tema u ovom romanu jeste način na koji je odrastala jedna izuzetno pametna crna devojčica na jugu Amerike u periodu između i odmah nakon Drugog svetskog rata. Rasizam kao takav je takođe bitna tema u ovom romanu jer Maja Anđelou uvek daje za primer kako se koja grupa  ljudi ophodila prema crncima. Neće vam biti uopšte šokantno kada budete pročitali deo u kom baka Eni Henderson vodi malu Maju kod zubara koji će odbiti da je pregleda jer bi ”pre stavio ruke u usta psa nego u usta crnca”. Zatim, porodični odnosi su takođe nešto o čemu Maja Anđelou dosta piše u ovoj knjizi. Kako sama potiče iz disfukncionalne porodice (njeni su razvedeni a ona i brat su detinjstvo proveli kod svoje bake, a ne kod roditelja), ona posebnu ljubav gaji prema godinu dana starijem bratu Bejliju, sa kojim će se dosta družiti kao mala. U ovoj knjizi je takođe opisan njen odnos sa babom (koju su zvali Mama u nedostatku majčinske figure), ali i ovlaš odnos sa pravom majkom i ocem koje viđa u nekom kasnijem delu svog života.

Darežljivosti je bilo i u crnačkom delu grada, ali kod nas je darežljivost zahtevala odricanje i žrtvu. Sve što su crni ljudi davali drugim crnim ljudima bilo je potrebno onima koji daruju isto koliko i onima koji darove primaju. Zbog toga je svako darivanj ili primanje poklona u našoj zajednici bila velika stvar.

Majin život jeste izuzetno interesantan, ali je vrlo realan. Ovo je knjiga koja nema neki zaplet, pa ako to tražite, onda se možda nećete usrećiti. Ali čitati kako Maja Anđelou kritikuje i analizira svaki svoj potez kad je bila mala, i to koristeći njen neverovatno poetičan jezik je iskustvo za sebe. Zbog toga se Maja Anđelou i čita – ona je bila jedna neverovatna žena i presjajan borac koja nam je napismeno ostavila recept za to kako snaga uma može da nam  pomogne da stvorimo sebi život kakav mi želimo.

Da zaključim – ovo je knjiga za koju mislim da bi svako trebalo da je pročita. Neće se dopasti svima prvenstveno zbog toga što su memoari a memoari nisu nešto u čemu svi uživaju, ali Znam zašto ptica u kavezu peva je knjiga koja svakog od nas može nešto da nauči. Ako nas ne nauči kako bi to trebalo da postupamo prema sebi, naučiće nas kako da postupamo sa svojim bližnjim. Daće nam vetar u leđa za sve stvari koje smo zamislili da uradimo, jer ako je sedmogodišnja Maja uspela da preživi sve to što joj je Amerika prosula ispred nogu, moći ćemo i mi sa svojim dvadeset, trideset ili četrdeset. Takođe se nadam da će Štrik izdati i njene ostale autobiografije jer je jako velika šteta da ne čitamo prelepe reči ovog genijalca.

Maja Anđelou

Naslov originala: Maya Angelou – I Know Why The Caged Bird Sings

Izdavač: Štrik

Broj strana: 274