Drama, Istorijski

Margaret Atvud – Alijas Grejs // Istinita priča koja je postala odličan roman koji je postao TV serija

By In

Pre samo dve nedelje izašla je druga sezona vrlo popularne serije Sluškinjina priča, koja je rađena po romanu izvrsne književnice Margaret Atvud. Atvudova je po poslednji put obradovala fanove 2016. godine, kada je izdala Đavolji nakot, roman u Hogart Šekspir ediciji koja za zadatak ima da na moderan način ispriča Šekspirove tragedije i komedije. Ipak, iako je trenutno kod nas njeno najpopularnije delo upravo Sluškinjina priča, Atvudova ima brdo drugih romana koji su takođe odlični i bitni za čitanje, jer nije sa razlogom jedna od najvećih živih spisateljica. Jedna takva knjiga je Alijas Grejs, po kojoj je takođe urađena mini serija od samo 6 epizoda koju svakako vredi pogledati. Alijas Grejs je, ipak, nešto drugačija knjiga– ona je zasnovana na istinitim istorijskim događajima, oko kojih je Atvudova stvarala svojevrsnu priču.

Naime, glavna junakinja priče je prava istorijska ličnost, Grejs Marks, koja je živela u toku 19. veka u Kanadi i radila kao služavka. Ona je 1843. godine optužena za ubistvo njenog poslodavca, Tomasa Kinira i njegove glavne služavke, Nensi Montgomeri. Iako su ubistva bila vrlo česta tih godina, suđenje Grejs Marks je ostavilo pečat u kriminalističkoj istoriji Kanade, jer se ni dan danas, više od 150 godine nakon ubistva ne zna da li je Grejs Marks zaista ubila svoje poslodavce, ili je samo bila saučesnik u zločinu koji je počinio Džejms Mekdermot. Takođe, upravo ova podela između ljudi tog doba – gde su neki bili za Grejsino vešanje a drugi za njeno pomilovanje – je dokaz različitog viđenja žena u tom periodu. Džejms Mekdermot je, ipak, za taj zločin obešen, iako je istorijska Grej Marks menjala svoju priču događaja čak tri puta. Njena kazna nije bila vešanje, prvenstveno iz manjka dokaza koji bi ukazali da je Marksova zaista počinila ubistvo, a nakon godinu dana provedenih u ludnici, pa zatim još trideset godina zatvora  (što je inicijalno trebalo biti doživotno), Grejs Marks je pomilovana zbog dobrog ponašanja, i tu joj se gubi apsolutno svaki trag.

Atvudova koristi ovu priču, i ono što znamo, kako bi na svojevrsan način ispričala jednu priču o identitetu i ženskim sudbinama. Grejs Marks je u trenutku početka romana u zatvoru, ali zbog dobrog vladanja, nju puštaju svakih nekoliko dana da radi kao sluškinja u kući upravnika zatvora. Tih dana dolazi i novi doktor, odnosno psiholog, Sajmon Džordan, koji će pokušati da iz Grejs Marks izvuče pravu istinu i zapravo utvrdi da li je ona stvarno luda ili je možda čak i kriva. Kroz sesiju njihovih razgovora mi se bolje upoznajemo sa pričom Grejs Marks, od samog početka.

istorijska Grejs Marks

Isto kao i istorijski lik, i fiktivna Grejs je rođena u Irskoj, ali je njena velika porodica odlučila da potraži bolji život na jednom drugom mestu. I jednoj i drugoj je otac teški alkoholičar koji maltretira sve oko sebe, dok je majka preminula na putu od Irske do Kanade, i samim tim sahranjena na moru. Atvudova je zaista detaljno istražila pravu Grejs Marks, i svaki aspekat njenog života koji je nama poznat ubacila u ovaj roman, a kako i sama kaže u pogovoru, tamo gde je bilo praznine u istorijskim beleškama, ona je pustila mašti na volju. U ovom trenutku Margaret kreće, da na način jedne Trejsi Ševalije (ali nećemo da poredimo Ševalije i Atvudovu jer ne valja mešati babe i žabe) pravi svoju verziju priče koja je sve samo ne dosadna. Fiktivna Grejs Marks će doći u Kanadu, zaposliti se u jedno domaćinstvo gde će raditi kao sluškinja i tu će upoznati Meri Vitni, koja će imati mnogo veliku ulogu u romanu. Iako Meri Vitni možda i nije istorijski lik, istina je da je Grejs Marks u trenutku kada je bežala sa Mekdermotom od vlasti nakon počinjenog ubistva, koristila njeno ime kao alijas.

Ono što je posebno interesantno kod romana Alijas Grejs je, sem istoriografske metafikcije koju Atvudova sprovodi, i narativne tehnike kojima se vodi. Naime, roman počinje pesmom preko koje saznajemo šta se to tačno desilo te kobne noći kada su Kinir i Nensi Montgomeri ubijeni, što je, na neki način, jedan vrlo interesantan i nesvakidašnji uvod u priču. Zatim, imamo različite vrste pripovedavača – pre svega tu je Grejs Marks, koja priča priču iz prvog lica jednine, bez ikakvih dijaloga – svaka njena prepričana rečenica je napisana bez navodnika, što nas dodatno tera da sumnjamo u ovu devojku. Na ovaj način, i koristeći ovakvu narativnu tehniku, Atvudova nam budi još dublje sumnje o Grejs Marks, jer ništa ne znamo za sigurno – samo njenu verziju priče u koju možemo da poverujemo, ali i ne moramo. Sa druge strane, tu su i poglavlja u kojima je protagonista doktor Sajmon, koji su ispričani iz njegove perspektive, ali kroz prizmu sveznajućeg naratora – odnosno iz trećeg lica jednine. Sve ove narativne tehnike su ponekad obogaćene i epistolarnom formom, odnosnom formom pisama, koje možemo pročitati u toku romana nekoliko puta, a posebno na samom kraju, gde su konačne sudbine nekih likova prepričene kroz pisma više likova. Na ovaj način Atvudova zaista čini sve kako bi priču Grejs Marks učinila interesantnijom, ali i samo čitanje ovog odličnog romana.

Iako neću da otkrivam kraj, moram da pomenem da je Atvudova na veličanstveni način završila ovo, slobodno mogu reći, remek delo. Jer, isto kao što je činjenica da ne znamo da li možemo da verujemo Grejs u toku celog romana ili ne, kraj je apsolutno upitan – nama se otkriva šta se to tačno desilo te kobne noći ubistva, ali isto kao i na samom početku – na nama je da li ćemo da poverujemo u to ili ne, što ovaj roman čini na nekom dubljem nivou, vrlo realnim. Jer zaista, koliko smo često baš 100% sigurni da se određena stvar desila, a koliko puta verujemo osobama koje nam tu priču prepričavaju?

Prošle godine je TV kuća CBC odlučila da ovaj roman pretvori u jednu mini seriju koja će da broji samo 6 epizoda, što znači da nema apsolutno mesta događajima kojih nema u knjizi. Glavne uloge tumače Sara Gejdon, Edvard Holkroft, i možda najpoznatiji od celokupne ekipe, Zakari Levi koji glumi Džeremaju torbara, bitnog lika u celoj priči. Ono što je posebno interesantno je da je Margaret Atvud služila kao jedan od glavnih supervizora za ovu seriju, što znači da je ostala vrlo verodostojna svom originalu.

Alijas Grejs je knjiga koju ću uvek preporučivati svima. Svim fanovima istorijske fikcije, ali isto tako i svim ljubiteljima dobre književnosti i eksperimentisanja narativnim tehnikama, koji dodatno doprinose odličnoj atmosferi. Atvudova je ovim zaista napisala jednu knjigu koja će kroz dvadesetak, tridesetak godina moći da se smatra klasikom – jer zaista to i zaslužuje. Nije se za džabe našla u najužem izboru za Bukerovu nagradu 1996. godine. Takođe želim da pohvalim Lagunu za dizajn ove knjige. Potrudili su se da ostave originalnu koricu, koja je vrlo minimalistička ali savršena.


Naslov originala: Margaret Atwood – Alias Grace

Izdavač: Laguna

Broj strana: 440