Drama

Margarita Karapanu – Kasandra i vuk // Sreda Adams na mračniji način

By In

Uvek imam problem da počnem recenziju nekog romana za koji smatram da je bitno pročitati recenzije zato što dolaze sa tom nekom malom dozom čudnosti – jer nije baš svaki roman za svakog. Takav je i roman Kasandra i vuk, ali hajde pokušaću da krenem jednim generičkim uvodom. Sada kada smo se već svi vratili sa godišnjih odmora, mahom iz Grčke, možda je vreme da opet malo skoknemo do tamo, ali kroz književnost. Svakako ne mislim na grčka ostrva niti na kristalno plavu boju mora i miris soli, nego kroz malo drugačiju, mračniju prizmu. Margarita Karapanu se svojim romanom Kasandra i vuk proslavila u Grčkoj (a i u ostatku sveta) još 70-ih godina prošlog veka kada ga je i izdala. S obzirom na to da sam pola osnovne škole završio na grčkom jeziku, gledajući Deretin sajt video sam ovo grčko ostvarenje i automatski poželeo da ga čitam. Iako po naslovu romana možemo doći do zaključka da je ovo jedna bajkovita priča, nemojte da vas to zavara. Kasandra i vuk je štivo koje se sigurno neće dopasti svakom, i mnogi će, posebno na našim podnebljima, da ga osude, i to je razlog zbog kog je bitno znati o čemu se tačno radi u romanu i kako njemu pristupiti.

Kasandra i vuk je roman od svega 129 strana, i predstavlja jednu priču koja može da se pročita u roku jednog ili čak dva popodneva. Junakinja ovog romana je šestogodišnja devojčica iz naslova, Kasandra, koja živi sa svojom grčkom porodicom u Londonu. Njen otac je ambasador, što dalje znači da ona potiče iz jedne izuzetno bitne porodice. Ali Kasandra nije kao svaka druga devojčica, ona može da se posmatra kao neka verzija Srede Adams iz Porodice Adams, samo na mnogo opskurniji način. Naime, Kasandra je već sa šest godina žrtva užasnog porodičnog nasilja, pre svega seksualnog, ali s obzirom na to da je devojčica ona nema osećaja za to šta je pozitivno a šta negativno ponašanje. Osim toga, njena priroda je izuzetno crna, jer sa svojih šest godina čini stvari koje neko ne bi činio ni sa šezdeset. Počevši od vršnjačkog nasilja, pokušaja ubistva, pa čak i masturbiranja u šestoj godini, Kasandra je jedna potpuno drugačija devojčica koja odaje taj neki antihristovski osećaj.

Radnja romana nije linearna. Kasandra i vuk je podeljen na 56 kratkih poglavlja, gde pratimo avanture i epizode iz Kasandrinog života kao i njena razmišljanja. Ovde dolazimo do jedne problematike, a to je sam narator. Iako Kasandra u knjizi ima šest godina, čini se da je priča ispričana od strane jedne starije Kasandre, jer se s vremena na vreme stiče utisak da su ovo sve sećanja koje je Kasandra imala dok je bila mala. Kroz epizode o svim dadiljama koje je imala i koje je maltretirala, do vrlo čudnog igranja sa svojim lutkama kojima je sekla glave i noge kako bi stale u kutiju i maltretiranja životinja, otkrivamo kako je to u mozgu jedne očigledno mentalno nestabilne devojčice koja će izrasti u psihopatu.

Obično bi mi bilo žao vuka. Kako će odjednom progutati sve te prasiće? Stalno sam mu to govorila i pitala ga. Tada bi vuk zavlačio svoju dlakavu ruku u moje bele gaćice i dodirivao me. Nisam osećala ništa osim nekakve toplote. Prst bi mu nestajao i pojavljivao se, a ja sam gledala u njega. Duboko je disao i preznojavao se. Nije mi mnogo smetalo. Sada, kad god me pomaze, setim se vuka i bude mi ga žao.

Iako se na momente čini kao previše, jer zaista ima užasnih scena koje su opisane na jedan detinjasti način što ih čini još strašnijim, Karapanin cilj nije bio samo da šokira javnost. Kao što sam napomenuo, ovo je jedan uvid u mozak deteta psihopate i to je ono o čemu baš i ne čitamo često, skoro ikad. Takođe, sem toga, roman je i svojevrstan feministički manifesto, posebno kada su seksualne epizode u pitanju. Naime, Kasandra već sa šest godina doživaljava orgazme i masturbira, što će za većinu biti prilično šokantno. Ipak, ono što je Karapanu verovatno imala na umu jeste činjenica da niko ne bi toliko strašnim doživeo šestogodišnjeg dečaka koji masturbira. Ovim momentima, kao i tim da je glavna junakinja psihopata upravo devojčica, koja čak i maltretira dečake, Karapanu pokušava da izniveliše dečake i devojčice na jedan vrlo nesvakidašnji način. Kada se na sve to doda i simbolizam koji je prisutan u celom romanu (u momentima tu su i aluzije na grčku mitologiju koje možda i nisu toliko evidentne ali su svakako prisutne), dobija se jedno, u teoriji, odlično književno remek delo. Vuk iz samog naslova romana jeste jedna vrsta ovog simbolizma – on je simbol za seksualno zlostavljanje koje Kasandra doživljava, simbol za to koliko je njen mozak izopačen (jer je njoj u priči Vuk i sedam jarića žao samog Vuka, jer kako će on progutati sedam jarića odjednom), i na samom kraju simbol za samu Kasandru – ona je isto toliko opasna za okolinu koliko i sama životinja.

Iako ovako na papiru (odnosno ekranu) sve zvuči super i vrlo temeljno razrađeno, moj lični stav o knjizi Kasandra i vuk jeste da sam hteo da mi se više svidi nego što to zapravo jeste. Ideja da se razradi priča o devojčici psihopati i da se sve to ispriča kroz jednu dečiju naraciju jeste izuzetno interesantna za čitati, ali čini se da Karapanu često preteruje. Naravno, sve to zavisi od samog doživljaja čitaoca, jer je isto tako bitno znati prepoznati epizode koje su se zaista desile od onih koje su samo u Kasandrinoj glavi, ali čitati određene scene jeste bilo previše i izuzetno užasavajuće (a zaista sam čitao mnogo dobrih užasavajućih romana koji mi nisu smetali).

Upravo je ovo razlog iz kog ne bih preporučio ovaj roman svima. Jer da bi razumeli roman Kasandra i vuk, morate znati o čemu se radi, kako ne biste bacili knjigu i odmah iskritikovali na društvenim mrežama i kod svojih prijatelja. Ovo je svakako jedan roman koji je odlično napisan i savršeno osmišljen, sa možda malo većim brojem opskurnih i donekle bolesnih scena koje se neće dopasti svima. Međutim, ukoliko pristupite ovom romanu baš onako kako treba, vrlo moguće da će da Vam se svidi.


Naslov originala: Μαργαριτα Καραπανου – Η Κασσανδρα και ο λυκος

Izdavač: Dereta

Broj strana: 129