Drama, Istorijski

Mario Puzo – Porodica // Priča o fascinantoj porodici Bordžija

By In

Istorijska fikcija je jedan od onih žanrova koje jednostavno ne možete a da ne volite, bez obzira da li volite istoriju ili ne. Evo, ja, na primer, nisam podnosio istoriju u školi, ali opet vrlo rado čitam sve romane Trejsi Ševalije (pa i nekih drugih) i uživam u načinu na koji su oni oživeli to neko davno doba. S obzirom na to da mi je ovogodišnje prolećno putovanje bilo u Italiji, jedna od mojih prijateljica, koja čak i piše prikaze za blog vezane za istorijske knjige (jer je fanatik za istoriju), mi je preporučila knjigu Porodica, poznatog pisca Maria Puza, koji stoji iza kultnih romana kao što su Kum i Poslednji don. Kakva je knjiga Porodica, i ko bi trebalo da je čita?

Porodica je roman koji je smešten u Italiji, tačnije u Rimu u toku XV veka. Prati život kultne porodice Bordžija, počevši od Rodriga Bordžije (poznatog kao i Papa Aleksandar VI), i njegove dece od kojih su najinteresantniji, a i ljudima najpoznatiji, Čezare i Lukrecija. Sam zaplet knjige jeste život porodice Bordžija u jednom trenutku u istoriji, a kao glavne teme ima odnos između oca i njegove dece, oca i države i vere i odnos Čezarea i Lukrecije o kome se i dan danas priča.

Ono što je posebno interesantno kod ovog romana jeste da je Mario Puzo proveo skoro čitav svoj život (tačnije 20 godina) pišući ga, što automatski dokazuje da je u svaku rečenicu i u svaki detalj uloženo dosta truda i istraživanja. Iz tog razloga, ova knjiga važi za roman koji na najrealniji način opisuje život ove porodice i dešavanja na koja su uticali. Iako će se uvek spekulisati o tačnosti ovih informacija, verujem da je Mario Puzo dao sve od sebe da nam približi njihov život, pa makar i koristio neke kliše istorijske činjenice koje možda nikada nisu dokazane. Mario Puzo nije uspeo da dovrši ovaj roman, pa ga je nakon smrti završila Kerol Đino, njegova dugogodišnja devojka.

Mario Puzo je očigledno kao temu imao taj precizan istorijski momenat, i samim tim je vrlo malo značaja davao opisivanju datog trenutka, likova, odnosa i mesta. Rečenice su mu vrlo isprazne i na momente se čini da čitalac čita udžbenik iz istorije, te su neki momenti donekle monotoni. Iako je celokupna priča o porodici Bordžija zaista spektakularna, i neverovatno interesantna, čini mi se da je Mario Puzo mogao da joj da malo više života. Ovo je prvi roman Maria Puza koji sam pročitao, te ne mogu da ga poredim ni sa jednim drugim, ali mi je žao da sam o jednom neverovatnom istorijskom periodu čitao na jedan malo dosadnjikav način.

Kome bi ovaj roman mogao da se svidi? Očigledno svim ljubiteljima istorije. Iako ja lično od istorijskog romana očekujem da mi na neki način približi atmosferu, postoje čitaoci koji uživaju u ovakvim romanima, te njima apsolutno preporučujem Puza, jer njegova snaga očigledno leži u relevantnosti činjenica.

Ipak, čak i ukoliko odlučite da pročitate ovaj roman, imaćete poteškoća. Naime, ovu knjigu je izdala izdavačka kuća Laguna, ali je celokupni tiraž rasprodat, i trenutno ne postoji mogućnost da se kupi. Laguna je u prošloj deceniji izdala neke neverovatne romane koji su rasprodati i više ne postoje u knjižarama, (kao što su recimo čak i neki romani Margaret Atvud, npr Slepi ubica) te se nadam da će ih ponovo izdati uskoro.


Naslov originala: Mario Puzo – The Family

Izdavač: Laguna

Broj strana: 355