Kratke priče, Memoari

Marko Veljković – Brza vožnja kroz sećanja // Epizode iz života jednog običnog momka iz Niša

By In

Već sam jednom davno pisao kako smatram da je jako bitno podržavati domaće umetnike, posebno kada je reč o književnosti. Živimo u vremenu kada je, pre svega, izuzetno teško napisati nešto svoje i originalno. Na sve to, u Srbiji je naći izdavača ravno nemogućem, osim ukoliko niste neko veliko ime pa iza sebe nemate malo veću izdavačku kuću, ili ukoliko nemate sreće da nađete nekog manjeg izdavača koji će biti rad da preuzme rizik. Ono što mi je posebno krivo jeste što veliki broj mladih književnika nikad ne stigne da izda to što su isplanirali, i u nekim slučajevima, napisali. Police na knjižarama su uglavnom pune knjiga domaćih pisaca od kojih možda 30% vredi nešto, dok je ostalih 60% ili smeće koje niko ne bi trebalo da čita, ili pretenciozni romani članova novog srpskog književnog miljea. Baš iz tog razloga, super je kada možemo pročitati nešto od nekoga ko je, do sada neafirmisani pisac. Jedan od tih ljudi jeste Marko Veljković, mladi pesnik i pisac iz Niša koji je prošle godine izdao svoju prvu zbirku poezije, Crtanje sreće. Krajem 2019. izdavačka kuća Otvorena knjiga je izdala i njegovu knjigu proze, Brza vožnja kroz sećanja, a evo šta to ova knjiga nudi.

Brza vožnja kroz sećanja je delom izreklamirana kao roman, iako to zapravo nije. Ovo su zapravo memoari jednog običnog momka iz Niša, odnosno epizode njegovog života, počevši od svojih ranih dana pa sve do svojih kasnih dvadesetih. Dakle, u neku ruku, možemo i reći da je u pitanju zbirka kratkih priča iz života jednog običnog momka. U Srbiji retko čitamo memoare i nečije dogodovštine ili anegdote – ovo je svakako žanr koji je u svetu jako popularan, ali kod nas se takva vrsta publicistike čita samop ukoliko je u pitanju poznata ličnost. Marko nudi nešto sasvim drugo našim čitaocima – on je tu, sedi preko puta nas, i priča nam priču njegovog života. Dakle, ukoliko ste za jedno ili dva popodneva koja biste proveli upoznajući neku potpuno novu osobu, stvari koje voli i ne voli, dogodovštine koje su mu se dogodile ili blamove koje je doživeo, onda je Brza vožnja kroz sećanja baš knjiga koja Vam treba.

Marko je pre svega pesnik, i to je dokazao svojom zbirkom Crtanje sreće. Lično nisam ljubitelj poezije, ali ne mogu da kažem da mi se neke pesme zaista nisu dopale. Kada je reč o njegovog prozi, ona je vrlo jednostavna, i potpuno pitko napisana. Zamislite da čitati jedan lep sastav o nečijem životu – bez ikakvog pritiska, bez ikakvih komplikacija, vrlo čisto i pre svega iskreno. Iako nije njegova proza ta koja će Vam se u ovoj knjizi najviše svideti (iako verujem da je ovo sve odskočna daska za nešto što će nam Marko tek podariti u budućnosti), postoji nešto drugo što potpuno izdvaja njega od ostatka pisaca, a to je iskrenost.

Od samog starta ove kratke knjige (koja broji nepunih 150 strana), dobijamo iskrenu sliku Markovog života. Već na dvadesetoj strani nam opisuje svoj posao u jednoj gvožđari u kojoj je prodavao šrafove, i time nam ne samo daje uvid u psihologiju ljudi koja tu kupuje već nam na jedan iskren način otkriva kakve su to stvari kroz koje bi jedan prosečni individualac trebalo da prođe kako bi jednog budućeg dana stvorio sebi bolji život. Osim toga, Brza vožnja kroz sećanja nas baš vodi kroz najrazličitija Markova sećanja – od ljubavi ka Crvenoj Zvezdi, do prvog blama (pa i blama sa Markom Bulatom), prvog pijanstva, pa sve do momenata sa svojom suprugom.

Međutim, ova knjiga, osim kratkih i vrlo simpatičnih poglavlja koje predstavljaju stanice u ovoj brzoj vožnji, nudi i stranice koje su ispisane njegovom poezijom, koja će se, verujem, dopasti svima koji uživaju u takvoj formi književnosti. Ovo čini ovu knjigu još personalnijom, jer su upravo ove dve vrste književnosti ono što Marka kao osobu i čini. A s obzirom na to da čitamo o njegovim sećanjima, potpuno je logično da će se i ovo nači na meniju.

Šta reći o knjizi Brza vožnja kroz sećanja? Iako ovo nije knjiga koja je te ozbiljnosti za, možda, jednu književnu nagradu, verujem da bi se mnogi začudili koliko može pozitivno da utiče na ljude i koliko bi im se ovakva  knjiga svidela. Pre svega, proza je jednostavna i zaista može da se posmatra kao ispijanje kafe sa nekim koga ne poznajemo, a opet želimo. Ne stvara nikakav pritisak, vrlo pitka i na sve to, izuzetno pozitivna, što je nešto što nam je svima potrebno. Iskreno se nadam da će ovo možda biti početak nekog novog trenda čitanja na našim prostorima, jer već dugo govorim da iz života drugih ljudi možemo naučiti štošta, i da neki ljudi imaju priče koje su vrednije čitanja nego neke ljubavne čiklit priče koje viđamo na svakom koraku. Na kraju krajeva, mi se ovom knjigom ne vozamo samo Markovim sećanjima, već i svojim, jer se vrlo često zapitamo šta bi mi odgovorili da je se ta konverzacija odigrava uživo. I verujem da je to suština knjige, i zbog toga joj dajem između 3.5 zvezdice. Svakako da ima prostora za napredak, ali Marko je uradio nešto što bi se retko ko usudio, i zbog toga, svaka čast.


Broj strana: 139
Izdavač: Otvorena Knjiga