Triler

Matijas Edvardson – Sasvim obična porodica // Šta smo spremni da učinimo za one koje volimo?

By In

Skandi noar polako ali sigurno postao je jedan od najpopularnijih i najkvalitetnijih podžanrova krimi romana. Policijski trileri puni nepredvidivih obrta smešteni u naizgled savršeno uređeno društvo (ili društva) Skandinavskog poluostrva imaju jednu posebnu, napetu, ledeno hladnu atmosferu koja uteruje strah u kosti.

Ovo nije skandi noar.

Sasvim obična porodica jeste jedna napeta priča o ubistvu, ali ubistvo je samo na prvi pogled tema ovog romana. Ko je ubica, zašto je ubio i šta se zapravo desilo samo je okosnica jedne porodične drame, služi samo kao folija koja prikazuje priču o dubokom i dirljivom prijateljstvu.

Našu sasvim običnu porodicu sačinjavaju mama, tata i ćerka. Mama je naizgled uspešna advokatica, obrazovana, ostvarena, žena koja je uspela da ima i karijeru i porodicu, kuću, kola, povremenu bocu vina sa prijateljima. Tata je protestantski sveštenik, iskreni vernik, ugledan, pošten i cenjen pripadnik društva koji poštuje zakone, svetovne i božije. Ćerka ima 19 godina i roditelji misle da je srećna.

Kada jedne večeri mama i tata umesto ćerke dobiju poziv koji ih obaveštava da je njihova devojčica uhapšena pod sumnjom da je izvršila ubistvo, njihov mali savršeni svet biva razoren. Od tog trenutka, priča nas vodi malo u budućnost, malo u prošlost i tek kada upoznamo našu šaku likova, tek onda u kobnu noć kada je tridesetogodišnji milioner i plejboj izboden u dvorištu jedne srednje škole. Od tog trenutka, posmatramo kako likovi plivaju u nemogućoj situaciji, kako se bore protiv svojih instinkta ili im se prepuštaju i koje granice su voljni da pređu da bi zaštitili svoje dete.

Upravo je to tema romana Sasvim obična porodica. Šta smo se spremni da uradimo za one koje volimo, šta su sve oni spremni da urade za nas, kao i da li baš uvek treba da ih štitimo. To što nekoga volimo ne čini tu osobu bezgrešnom.

Roman je podeljen u tri dela naracije u prvom licu. U prvom delu, upoznajemo oca, u drugom ćerku, a suđenje i krajnji rasplet gledamo očima majke. Ova promena perspektive pruža nam uvid u dinamiku ove porodice kao celine, ali i u ličnost, želje, strepnje, zadovoljstva i nezadovoljstva svakog od članova. Vrlo uverljivo su opisane nijanse u odnosima između njih i čitalac oseća promene čak i kada ih likovi ne primećuju. U epizodama iz njihove prošlosti možemo pronaći uzroke za njihove postupke. Kada ih stavimo u najekstremniju moguću nevolju, zanimljivo je posmatrati kako se ponašaju. Jedan od najzanimljivijih delova je slika pritvora u kom ćerka boravi. Slika Skandinavije kao savršeno podmazane mašine posebno je prisutna među našim ljudima, ali očigledno je da i oni imaju propusta.

Jedan od motiva koji se provlači kroz roman je nasilje nad ženama. Ovaj problem toliko je sveprisutan na globalnom nivou da očigledno ni najuređenije države ne mogu da spasu svoju žensku populaciju od psihološkog maltretiranja, a kamoli svih ostalih vidova nasilja. Iako je triler naizgled žanr koji služi isključivo da nas zabavi, odgovornost svakog pisca je i da skreće pažnju na aktuelne probleme. Zbog toga, a i zbog pouka koje se mogu izvući iz objektivnog prikaza odnosa roditelja i njihovog tinejdžera, ovaj roman nudi više od puke zabave.

Najjači adut ovog romana je veština s kojom je napisan. Istraga o ubistvu i lagano okrivanje istine tera nas da okrećemo stranicu za stranicom sve do kraja, u tolikoj meri da se može desiti da slučajno pročitate 500 i kusur strana za 24 časa. Preporuka za sve ljubitelje psiholoških trilera, skandi noara, običnih krimića, ali i porodičnih drama.

piše: Emilija Micković


Naslov originala: Mattias Edvardsson – En helt vanlig familj

Izdavač: Laguna

Broj strana: 524