Drama, Istorijski

”Memoari jedne gejše”: Knjiga, film i prava istina

By In

Neke priče postanu velike, i ne postoji osoba koja ne čuje za njih. Ali isto tako, te velike priče dožive samo 5 minuta slave, dok ih svi ne zaborave i više nikad ne pomenu. Jedna takva priča je Memoari jedne gejše koja je 2005. godine bila hit zahvaljujuću istoimenom blokbasteru. Te, pa i naredne godine, nema ko nije pogledao film (ili bar video najave) i ne postoji država koja nije prevela ovaj dragulj književnosti pisca Artura Goldena iz 1997. godine. Te 2005., srpska publika je imala prilike da pročita priču gejše Sajuri u izdanju Narodne Knjige, a kako je to izdanje iz nekog razloga ugašeno, izdavačka kuća Vulkan je ponovo oživela ovu priču. E sad, koliko je filmska adaptacija romana ostala verna svom originalnom rukopisu, i koliko je uopšte roman Artura Goldena blizak realnosti u Japanu?

Da li treba pročitati roman?

pisac romana Artur Golden

Artur Golden, pisac romana Memoari jedne gejše rođen je 1965. godine u Americi. Od 1974. do 1980. godine, bio je student Harvard univerziteta, gde je proučavao japansku istoriju i kulturu, te je tu našao inspiraciju za ovu vrstu priče, koja je do tog trenutka bila neispričana. Roman je pisao u roku od 6 godina, a 1997. je ugledao svetlost dana, i proveo pune dve godine na vrhu književnih top listi.

Roman Memoari jedne gejše je sve samo ne čiklit limunada. Reči i rečenice koje Golden koristi su vrlo svojevrsne Japanu, sa neverovatnim opisima i poređenjima koji dodatno utiču na sveukupnu atmosferu romana. U središtu priče je mala Čijo (kasnije gejša Sajuri), i pratimo njen život od kako je bila klinka koja je živela sa roditeljima u malom ribarkom selu, preko dolaska u jednu okiju, pa sve do svojih starih dana – iz čije perspektive i priča svoju životnu priču. Upravo iz tog razloga možemo reći da je ovo jedan coming-of-age roman, koji prati ne samo život jedne devojke, već i život svih gejši u Gion okrugu blizu Kiota u Japanu.  Mnogi će pomisliti da je ovaj roman samo još jedan u nizu patetičnih ljubavnih romana smeštenih u određenu egzotičnu državu, ali istina je potpuno drugačija. Memoari jedne gejše je roman koji apsolutno prenosi atmosferu Japana iz prošlog veka, gde ljubav prema nekome nije glavna tema (možda čak ni glavna sporedna). Kroz život gejši Sajuri, Mamehe i Hacumomo otkrivamo postepeno kako je to biti gejša i kako je teško doći do te pozicije, zašto su one bitne u društvu i zašto su toliko poželjne i plaćene, kao i to šta se, bar u tom trenutku i u tom delu Japana, smatralo bitnim, lepim i poželjnim.

U svakom slučaju, odgovor na postavljeno pitanje je – Da. Roman zaista treba pročitati, posebno ako volite drugačije kulture i Japansku istoriju.

Da li je film verodostojan?

Mnogi koji su pročitali roman će Vam reći da je film vrlo, vrlo slab u odnosu na knjigu. Iako je u principu priča ostala manje-više ista, bez nekih velikih promena, film nije uspeo da prenese atmosferu Japana prošlog veka na isti način na koji je uspela knjiga. Epizode iz knjige su u većoj meri prenesene na platno, sa nekim manjim izmenama i mnogo bržim tempom, te je stoga film Memoari jedne gejše zaista zabavan i lep.

Iako je osvojio tri Oskara (od kojih je najbitnija kategorija za najbolju kostimografiju), film je dobio i negativne kritike. Pre svega tu je činjenica da je film previše amerikanizovan, gde je Drugi svetski rat mnogo dublje obrađen nego što je u knjizi, a svakako ne možemo da zanemarimo činjenicu da je kultni Sajurin ples totalno amerikanizovan da bi bio seksi – u filmu ona nosi puštenu kosu, što je po standardima gejši nešto što se nikada ne bi desilo. Ono što su kritičari najviše zamerili producentima je da niko od glavnih glumaca nije rodom iz Japana, već glumačku ekipu predvode Kinezi, što je svakako sa svaku pokudu. Ono što je takođe izazvalo burnu reakciju je činjenica da su gejše poređivane sa prostitutkama, što je takođe daleko od istine.

 I dolazimo do glavnog dela:

Koja je prava istina o gejšama?

inspiracija: Mineko Ivasaki

Artur Golden je za potrebe pisanja romana Memoari jedne gejše intervjuisao više gejši, uključujući najpopularniju u tom trenutku, Mineko Ivasaki. Nakon izlaska romana, Mineko Ivasaki je tužila pisca. Naime, on se u predgovoru posebno zahvalio njoj jer je život Sajuri na neki način baziran na samoj Mineko, što je bilo zabranjeno ugovorom koji je Mineko potpisala. Ona nikad nije želela da se sazna da je ona bila inspiracija iza romana, a kada je videla da je veliki postotak njenih izveštaja pogrešno prenesen, Mineko je odlučila da izda svoju autobiografiju koja će se kositi sa ovim romanom. Knjiga Geisha of Gion (drugi naziv je Geisha: A Life) izdat je 2002. godine, i takođe je doživela uspeh – ali ipak ne toliki koliko i Goldenov roman.

Po rečima Ivasakijeve, gejše su u romanu poređivane sa prostitutkama, gde zarad novca prodaju svoje telo. Iako ona ne krije da postoje gejše i okije koje su se bavile tim, uloga gejše u društvu nije bila takva. One su bile zabavljači – ljudi su dolazili da ih vide zbog plesa, igranja i konverzacije, a ne zbog seksualnih usluga. Iako su naravno postojale gejše koje su se bavile isključivo ovim poslednjim, one nikada nisu bile u Gionu (što je mesto zbivanja priče romana), niti su ikad izlazile iz svojih okija, a kamoli prisustvovale zabavama. Ono što je posebno zamerila je epizoda sa prodajom gejšine nevinosti – u knjizi nazvanom mizuage. Ona tvrdi da nikada nije čula da je to neko zaista uradio, i da aukcije za gejšinu nevinost nikada nisu postojale u Gionu. Takođe, reč mizuage ne označava samu nevinost gejše, već njenu tranziciju od maiko (gejša učenice) do prave gejše.

U svojoj autobiografiji, Ivasaki otkriva pravu istinu iza toga šta znači biti gejša, i koji je zapravo njen posao. Ona takođe dodaje da zapad ima potpuno pogrešnu predstavu o gejšama, jer one nisu nikako prostitutke ili kurtizane, već jedne od najmoćnijih žena u Japanu. Takođe, jedan deo je posvećen samom Arturu Goldenu – piscu koji je izričito obećao da nikada neće otkriti identitet gejše koju je intervjuisao. Kao rezultat svega toga, Ivasaki je izgubila mnoštvo dobrih prijatelja, i dobila ogromne kritike, pa čak i pretnje smrću jer je otkrila tajne gejši strancu, i time ugrozila jednu zaista ozbiljnu i staru kulturu.