Drama, Istorijski

Meri Lin Brakt, “Bela hrizantema” // Ko su bile “žene za utehu” i zašto svet ne zna za njih?

By In

U poslednje vreme je sve više knjiga koje se bave bitnim temama. Bukerova nagrada ove godine se, recimo, sastoji uglavnom od naslova čija je tematika razisam ili nacionalizam. Pitanje da li ovi romani vrede isto kao i sjajno napisano romani neke manje bitnije tematike ili ne ostavićemo možda za neki drugi put, ali sigurno je da kombinacija sjajne književnosti i tematike koja je bitna jeste recept za uspeh. Međutim, nisu svi romani takvi. Neki romani sadrže neverovatno bitne primere društvene problematike, ali su jako loše napisani. I s jedne strane, zašto ih ne pročitati i samim tim otvoriti sopstvene oči na nešto o čemu nismo znali, ali s druge – zašto bi ti romani doživeli neki enorman uspeh samo zbog tema koje pokriva? Takav je roman Bela hrizantema, knjiga koja bi mogla biti srceparajuća, ali koja se na kraju pokazala kao solidno štivo samo za razonodu.

Bela hrizantema je roman prvenac američke spisateljice koreanskog porekla, Meri Lin Brakt, i uglavnom je dobio pozitivne komentare od kritike i čitalaca. E sad, da li je problem u sprskom izdanju zbog samog prevoda, ili je samo našao put do pravih čitalaca, ne znam. Ali Bela hrizantema jeste roman koji se bavi izuzetno bitnim problemom koji je bio prisutan za vreme Drugog svetskog rata u Koreji, a o kome se prvi put progovorilo tek devedesetih godina prošlog veka. U pitanju su ”žene za utehu”, odnosno žene koje su japanski vojnici seksualno iskorišćavali pred bitne bitke kako bi im donele sreću, ili nakon.

Bela hrizantema je roman koji je smešten u dva različita vremena – 1943. godine i 2011. godine. Priča prati dve sestre iz Koreje, Hanu i Emu, koje su henjo. Henjo su žene ronioci, koje su plivale i ronile kako bi iz mora izvlačile stvari bitne za preživljavanje – od hrane pa sve do predmeta koje bi mogli preprodati kasnije. Henjo žene su izuzetno bitne u korejskoj kulturi, i mnoge knjige su pisane na ovu temu. Međutim, roman Meri Lin Brakt se ne bavi henjo ženama, iako je sjajno što je Braktova ubacila ovaj element u svoj roman. Šesnaestogodišnja Hana i njena mlađa sestra Ema odlaze sa svojom majkom na plažu, a dok im majka bude ronila, Hana će videti japanskog vojnika kako se približava njenoj sestri. Kako je ne bi kidnapovao, Hana će žrtvovati sebe, tako da će japanski vojnik odvesti Hanu bez prilike da se ona po poslednji put podravi sa svojim roditeljima. Jedna polovina romana se bavi Haninim životom dok bude služila kao ”žena za utehu”, dok epizode smeštene u 2011. godini pripadaju sedamdesetsedmogodišnjoj Emi koja odlazi na demonstracije u kojima zajedno za stotinama drugih žena traži zvanični oproštaj od Japana za ova monstruozna kidnapovanja sredinom prošlog veka.

U piščevoj napomeni na kraju knjige, i u sekciji koja je rezervisana za važne datume možete i sami pročitati šta se to zapravo dešavalo u ovom delu sveta za vreme Drugog svetskog rata i kasnije. Ono što Bela hrizantema takođe radi jeste da nam daje uvid u rat između Koreje i Japana u tom periodu, na sličan način kao što to možete pročitati u romanu Pačinko. Međutim, ni u jednom drugom romanu nećete čuti za ”žene za utehu”, koreanke koje su kidnapovane i koje su japanski vojnici koristili za razonodu. Većina njih ih je koristila pre neke važne bitke (za sreću), ili nakon bitke kao nagradu ili utehu. Braktova detaljno opisuje život jedne takve žene, kroz šesnaestogodišnju Hanu. Scene silovanja u ovom romanu su dosta eksplicitne, i stvarno će vas naterati da se naježite. Ali ipak, naježićete se isključivo zbog činjenice da su te žene silovane, a ne zbog jezika Braktove. Prve demonstracije koje su se desile kako bi podigli svest o ovom problemu desile su se tek 1992. u Seulu, i godinama nakon toga su se dešavale samo sredom (i postale poznate kao Demonstracije sredom).

Ali Bela hrizantema je dokaz da bitna tema ne mora nužno da znači i dobar roman. Rečenice Meri Lin Brakt su izuzetno jednostavne, i na momente se vidi da joj je ovo roman prvenac. Ona ne uspeva u buđenju bilo kakvih emocija; jedine emocije koje ćemo osetiti jesu one koje sama ova tematika budi. Da je napisan malo bolje ovo bi jednostavno bio roman koji bi vam rasporio srce – ovako može da služi samo kao edukativni roman koji će nas naučiti malo više o problematici ”žena za utehu”, što je nešto što možemo da uradimo i pomoći dva ili tri članka na internetu. Opet, s druge strane, čini se da Braktova zna da joj pisanje možda nije najsjajnija strana. Iz tog razloga, moram da pohvalim kraj svakog njenog poglavlja koji sadrži određeni klifhenger te je čitanje ovog romana za nijansu lakše i interesantnije. Da nema toga, verujem da veliki broj čitalaca ne bi okrenulo stranu da sazna šta se desilo dalje. Roman takođe ima donekle silaznu putanju u interesovanju koje budi u čitaocima. Početka romana je izuzetno aktivan, te je prvih par Haninih delova izuzetno interesantno. Kasnije se čini da Braktova stavlja fokus na Emu, dok su Hanini delovi ispunjeni bespotrebnim i praznim rečenicama.

S tematske strane, Braktova je uradila solidan posao. Osim glavne teme romana, tu su i teme generacijskog jaza, nasleđa i kulture kao i trauma koje nas prate kroz čitav život. Ovo se posebno oslikava u Eminim delovima, kada možemo da ispratimo kako je trauma odrastanja bez sestre uticala na nju. Koristeći određene simbole (kao što je recimo Hanina mogućnost da dugo zadrži dah pod vodom vrlo simbolična zadržavanju vazduha dok je japanski vojnici siluju), Braktova se trudi, i samo donekle uspeva, da ovaj roman ne bude klasična čiklit priča koju ćemo zaboraviti već koliko sutra. Čak i sam naslov, bela hrizantema, je simbol svoje vrste jer bela hrizantema simbolizuje žalost i tugu.

Da li su likovi iz romana Bela hrizantema blagi? Ne baš – likove kao što su Hana, Ema ili Morimoto nisu likovi koje ćemo lako zaboraviti. Nećemo zaboraviti ni priču jer je toliko specifična da će nam ostati u glavi. Ali isto tako, nećemo zapisati niti jedan citat iz romana niti ćemo se naracice Meri Lin Brakt dugo sećati. Da li Vam savetujem da pročitate ovaj roman? Kako god želite. Ukoliko hoćete detaljnije da se upoznate sa celom ovom problematikom, onda ga možete uzeti u ruke. Mnogima se ovaj roman i dopao (sudeći po kritikama i oceni na sajtu Good Reads). Zaista, sama narcija je jedini minus ovog romana, ali utiče na celokupnu priču jer je ova tematika stvorena za roman koji se mora emotivno napisati da bi uspeo. Ali isto tako, možete je slobodno preskočiti i vreme iskoristiti za neki drugi roman koji je možda bolji. Ako ste za neku interesantniju azijsku priču, preporučujem Memoare jedne gejše ili Pačinko – ta dva romana vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Svakako verujem da ćemo u narednih par godina moći da uživamo u odličnoj priči ovog romana ali kroz neki film ili seriju.

spisateljica Meri Lin Brakt (foto: The Irish Times)

Naslov originala: Mary Lynn Bracht – White Chrysanthemum

Izdavač: Laguna

Broj strana: 329