Drama

Milan Kundera – Praznik beznačajnosti // Koliko je beznačajnost bitna?

By In

praznik_beznacajnosti-milan_kundera_vMožda i poslednji roman slavnog pisca Milana Kundere, Praznik beznačajnosti, izazvao je različite reakcije kod kritičara širom sveta. Dok neki smatraju da roman na zabavan način govori o bitnim stvarima, drugi misle da Kundera jednostavno više nije bitan.

Ovaj kratki roman od samo 127 strana govori o četiri prijatelja poznih godina (približno samom Kunderi, koji sada ima 86 godina) u Parizu i pokazuje nekoliko situacija iz njihovih života. O samim likovima malo saznajemo s obzirom da nam je dozvoljeno da virnemo u samo jedan dan u njihovim životima, ali i to je dovoljno da nam Kundera ukaže na neke životne istine, da pokaže koliko je svet oko nas ravnodušan i bez smisla za humor. Počevši od Staljinove šale o dvadeset jarebica kojoj se niko ne smeje iz straha da se možda okrutni Staljin ne šali, pisac pokazuje da  tu dolazi do preokreta u istoriji, jer je tada svet izgubio smisao za humor i sposobnost da razume šale. Sve je postalo beznačajno i beznačajnost je u samoj srži našeg postojanja.

Šta je, dakle, Kundera hteo da nam poruči ovim romanom? Moguće da i sam naslov otkriva poruku, dakle, Kundera slavi beznačajnost jer je beznačajnost esencija ljudskog postojanja. Roman počinje sa Alenom, koji šeta Luksemburškim vrtom i razmišlja o erotskoj privlačnosti u novoj epohi gde je ženska zavodljivost usmerena na sredinu tela, na pupak. Zatim upoznajemo Ramona i D’Ardela, dva prijatelja koji se sreću u vrtu. Srećan zbog vesti da je potpuno zdrav, D’Ardel ipak svom drugu saopštava da ima rak. Ova situacija navodi na razmišljanje o razlozima zbog koji bi o ovako nečemu lagao prijatelja, ali pisac ništa ne objašnjava, ostavljajući nas da sami opravdamo ili osudimo D’Ardela, koji ni sam nije razumeo razlog za ovu “šalu” ali samo zna da ga je ona izuzetno nasmejala i još više mu popravila raspoloženja. Kasnije, u potrazi za dobrim raspoloženjam, svi odlaze na zabavu gde prijatelji Šarl i Kaliban rade kao konobari, sprovodeći svoju internu šalu, gde se Kaliban pretvara da je Pakistanac i govori na izmišljenom jeziku sa svojim prijateljem, koji, navodno, zna tek nekoliko reči. Mnogo truda uložili su da bi sve to bilo uverljivo, iz jednostavnog razloga – bilo im je smešno. I podiže im raspoloženje. A svi oni tragaju za dobrim raspoloženjem i ovaj roman ističe bitnost toga, kao i bitnost humora, zabave, jer šta bi drugo moglo da bude bitno u gomili beznačajnosti koje život nudi. Ljudi će naći različite načine da poprave sebi raspoloženje i da budu “dobro raspoloženi” – za nekog je to smeh, zabava, za nekog uspeh, nauka, porodica, ljubav, seks….

Za neke je dobra knjiga, te vam Praznik beznačajnosti možda pomogne u potrazi. Ne mogu baš da kažem da je meni pomogao, jer se od tako velikog pisca kao što je Kundera očekuje uvek previše. Međutim, možda se on sa ovim romanom samo malo našalio sa publikom, te će nekom roman biti smešan  zabavan, a nekom ne, jer smo izgubili smisao za humor.  A možda je Kundera umoran kao i ovaj svet.

piše: K.K.


Naslov originala: Milan Kundera – La fête de l’insignifiance

Godina izdanja: 2016

Izdavač: Laguna

Broj stranica: 127