Drama, Istorijski

Min Đin Li – Pačinko // Porodična ljubav jača od nacionalizma

By In

Porodične sage su uvek prezanimljive za čitati. Nebitno koja je porodica u pitanju i koliko je zapravo njihov život i njihova istorija interesantna ili ne, ukoliko jedan roman pokriva nekoliko generacija porodice, on zaista obećava jednu jako dobru avanturu. Takvi romani nisu samo priče o toj jednoj porodici kroz decenije, već je i svedočanstvo o jednom vremenu i mestu koje se na neki određeni način menjalo kroz to vreme. Takvih romana svakako ima dosta, ali možda bih u ovom trenutku izdvojio romane Sto godina samoće koji je zapravo i savremeni klasik, kao i roman Midlseks Džefrija Judžinidisa koji ne priča samo priču o porodici i mestu gde se radnja održava, već i o jednoj kulturi  i o jednom genu koji putuje kroz nekoliko generacija. Pre tri godine, na svetskom tržištu se pojavio i roman  Pačinko,  koji je pokupio zaista sjajne književne kritike i oko sebe stvorio veliki krug poštovalaca. Pačinko se sada može naći i na srpskom jeziku, a evo kakav je to roman u stvari.

Radnja romana Pačinko počinje u Koreji početkom XX veka kada jedan neimenovani ribar i njegova supruga dobijaju sina Hunija. Huni je jedini preživeli od trojice sinova, ali isto tako i jedini koji je rođen sa žečjom usnom i iskrivljenim stopalom, nečim što se u to vreme smatralo neprirodnim i ružnim. Međutim, Hunijev život se u jednom trenutku menja kada njegova porodica ugovori njegov brak sa Jangđin, koja će se pokazati kao izvanredna supruga. Iako su se čitavog života plašili da njihova deca ne naslede Hunijeve deformitete, nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da dobiju dete, Huni i Jangđin dobijaju ćerku Sunđu. Kako odrasta, Sunđa se upušta u porodični posao, što je izdavanje soba u njihovoj kući umornim putnicima. Kada bude imala 16 godina, ona će se zaljubiti i ostati trudna, ali njen ljubavnik neće moći da je ženi iako će to želeti. Kada Sunđa otkrije da je razlog tome njegov već postojeći brak u Japanu, ona će prekinuti svaku komunikaciju sa njim, i utočište za sebe i svoje dete će pronaći u jednom svešteniku, Isaku, koji je ujedno bio i gost pansiona Sunđine porodice. Sveštenik Isak, koji je mislio da će umreti mlad od tuberkuloze i koji u se u ovom trenutku oseća kao da mu je život dao novu šansu, i Sunđa se venčavaju i odlaze da potraže bolji život u Japanu.

Ono što je u celoj priči sjajno jeste proza Min Đin Li. Ukoliko uzmete knjigu u ruke, videćete da vas nekoliko prvih strana tera da konstantno okrećete listove, tako da je apsolutno nebitno što roman broji preko 500 strana; on se čita brzinom svetlosti, i stranice se konstantno okreću. I to nije zato što je čiklit, nikako. Ovo nije roman koji govori samo o jednoj porodici, već pokriva mnogo dublju tematiku. Osim sjajnog jezika Min Đin Li koji je vrlo magnetičan (što je veliki razlog nemogućnosti puštanja knjige tako lako), roman Pačinko se bavi i drugim temama što ćemo primetiti kroz tri dela romana, i mnogo desetostranih poglavlja (što svakako olakšava čitanje ovog romana i čini ga vrlo prijatnim, i ako smem da kažem, udobnim).

Kao glavna tema, osim jedne porodične istorije, tu je odnos između Japana i Koreje, kao i njihova međusobna netrpeljivost. Ovo nije tematika sa kojom je veliki broj naših čitalaca upoznat (čast izuzecima), ali mogu da se povuku velike paralele između  Japana i Koreje i njihovom tadašnjem odnosu, i odnosu nas i nekih država sa kojima smo ratovali, na primer. S te strane, Pačinko nas uči i o tom istorijsko-političkom kontekstu dve nama daleke zemlje. Kroz primere velikog broja likova koji će na neki način osetiti netrpeljivost Japanaca jer su iz Koreje, ili likova koji če se stideti svojih korena moći ćemo malo dublje da zađemo u prirodu ljudi koji imaju nešto protiv ove druge nacije kao i razloge zbog čega je to tako. Međutim, prave porodične sage nemaju samo jednu ili dve teme kojima se bave u preko 500 strana. Jedna od većih tema jeste roditeljstvo, odnosno pitanje da li je naše ponašanje razlog naših gena ili našeg vaspitanja, i do koje mere je to tako, a ovo je najočiglednije u odnosu Isaka i Sunđinog deteta koje je on prihvatio kao svoje.

Pačinko je svakako roman koji je neverovatno inspirativan i vrlo zanimljiv. Međutim, iako počinje na jedan neverovatan način, kraj samog romana može nekoga ostaviti prilično ravnodušnim. Deluje kao da je Min Đin Li više pažnje posvetila samom početku romana, dok je kraj malo zbrzala. U svakom slučaju, ovo definitivno nije razlog da se knjiga preskoči. Osim ovoga, sam naslov romana je nešto što se nekima možda neće dopasti, jer ne samo da mali broj ljudi zna šta je pačinko, već postoji mogućnost da će naslov romana odbiti one koji znaju šta je misteriozna reč. Naime, pačinko je vrsta aparata i igre kao što je na primer fliper, i koji je izuzetno popularan u Japanu. Naravno pačinko ne samo da predstavlja jako bitan motiv za likove ovog romana, već je i sjajan način da se poveže japanska kultura sa korejskim korenima i da se stavi akcenat na tu pripadnost i nepripadnost. 

Sve u svemu ovo je i dalje roman koji vredi pročitati jer je zaista jedan od onih koji će zauvek ostati sa vama i koji će vam uneti dozu topline. Posebno je prijatno čitati o ljudima koji su toliko lepo vaspitani – ovo je roman koji nema zlikovce, i retko, retko koji lik vas nervira. Kada se na sve to doda azijska kultura koja je sama po sebi interesantna, teške društvene teme o kojima možda nismo puno znali i super razrađeni likovi, dobija se roman koji morate uzeti u ruke. Pačinko će biti i ekranizovan u formi mini serije koja će se prikazivati preko Apple TV+ a producent serije će biti sama Min  Đin Li.


Naslov originala: Min Jin Lee – Pachinko
Izdavač: Laguna
Broj strana: 568